Ima ih oko 3.500 hiljade. Kreću se ulicama, prvade nered i prava su turistička atrakcija.Naravno, njihova meta je hrana, ali ne mogu s daljine uvek da procene šta je jestivo pa grabe i sunčane naočare, novčanike i bočice s vodom.Makakijima strpljenje nije vrlina. Pažljivo prate kretanja oko sebe i ugledaju li u nečijoj ruci zanimljivu hranu, kreću u napad. Nije im strano ni da posegnu u torbu turista.Naravno, njihova meta je hrana, ali ne mogu s daljine uvijek procijeniti što je jestivo pa grabe i sunčane naočale, novčanike, bočice s vodom… Zanimljivi turistimaTuristi oduševljeno dolaze da vide populaciju makakija koja ovde živie vekovima. Zbog njih su zatvorene i mnoge radnje, ali turistima je sve to zanimljivo pa i dalje dolaze u ovaj tajlandski grad.Pojedini lokalci navode da su gradske istorijske znamenitosti postale nepristupačne i da država treba što pre da pronađe rešenje za ovaj problem.Centralna lokacija u gradu je Pra Prang Sam Yod, poznatija kao Hram majmuna. Hram je izgrađen u 13. veku na području okruženom gustom šumom. U početku je bio hinduističko svetilište, a kasnije je posvećen Budi. Simbol srećeOko hrama je s godinama niknuo grad, šuma je nestala, a majmuni su ostali. Sa šumom je nestao i njihov prirodni izvor hrane pa su vrlo brzo počeli da zavise od ljudi zbog hrane. Lokalcima nisu smetali, navikli su na suživot s njima i verovali su da su ovi dugorepi makakiji predstavnici hinduističkog boga Hanumana i simboli sreće.I dok je suživot s majmunima započeo uz verovanje da čuvaju grad, stvari su se u međuvremenu, izmakle kontroli. Lokalno stanovništvo prodaje turistima grickalice za majmune i slatke sokove koje ovi posebno vole, no životinje dugog repa često će se same počastiti, ne birajući za čime će posegnuti.Kako bi malo uveli reda, ali i zaradili od turista, lokalci su izradili male praćke kojima teraju majmune kad navale na njihove štandove.
0 Komentari
Sortiraj po: