Ovo je grad u kom se nalazi jedna od najskupljih ulica u Nemačkoj FOTO

Diseldorf je u mojoj biografiji bio sporedna, ali konstantna činjenica. Prvi put sam u grad do&scaron;ao sa izvesnim gospodinom Lampertom. On je u Ahenu, gde sam krajem devedesetih studirao, imao firmu koja je radila samo vikendom. Organizovao je buvlje pijace. Inače je bio činovnik kancelarije za strance grada Ahena.Zapo&scaron;ljavao je honorarno studente kao redare. Jednom ili dva puta mesečno pozivao bi me telefonom i pitao da li sam raspoložen da u nedelju budem redar na buvljaku u Diseldorfu. Polazilo bi se u cik zore Lampertovim kombijem. U njemu četiri ili pet pospanih studenata, pripadnika dru&scaron;tvenog sloja koji pati od hronične besparice.U Diseldorfu bismo se pojavljivali pre sedam. Mesto za buvljak je bilo odmah pored železničke stanice, oko kompleksa zgrada koji se zvao Immermannhof &ndash; Imermanov dvor.Dragoslav Dedović/DW Ostajalo se do kasno naveče. Imao sam narandžasti prsluk i blok sa računima. Neki trgovci starudijama plaćali su odmah, drugi bi poku&scaron;ali da se cenjkaju. Neki su se pred redarima preme&scaron;tali po tri puta. Bio je to živopisan, vitalan i pomalo tužan svet.Kada sam ovaj put stigao u Diseldorf, imao sam vremena da proverim da li je Imermanov dvor jo&scaron; uvek tamo gde je bilo pre vi&scaron;e od četvrt veka. Poslovnu zgradu su nazvali po jednoj od glavnih ulica grada &ndash; Imerman&scaron;trase, inače poznatoj po koncentraciji japanskih restorana i radnji, jedinstvenoj u Nemačkoj.Diseldorf ima preko 600.000 stanovnika, od toga desetak hiljada Japanaca. Ulica je inače dobila ime po pravniku, piscu i pozori&scaron;nom zanesenjaku Karlu Imermanu, koji je prvom polovinom 19. veka zadužio ovda&scaron;nju pozori&scaron;nu scenu.Diseldorf me je podsetio da je sećanje jedini vremeplov koji smo izumili, pa sam za tren bio u svojoj 1999.Dragoslav Dedović/DW Konjske jabuke za kraljaNajpre sam se uputio prema ulici koja je bez sumnje ponos grada. Kraljeva aleja zapravo nije nosila to ime kada je nastala. Aleja kestenova ili Nova aleja jesu imena sačuvana jo&scaron; iz vremena francuske vladavine. Ali po&scaron;to je Diseldorf postao glavni grad pruske Rajnske provincije, revolucionarne 1848. pobunjena omladina je svog vladara, pruskog kralja Fridriha Vilhelma IV, dočekala &ndash; konjskom balegom. Kralj se izgleda ba&scaron; naljutio &scaron;to su podanici u njegovom pravcu bacali &bdquo;konjske jabuke&ldquo; kako balegu nazivaju Nemci. Da bi izgladili stvar ljudi iz gradske uprave su tri godine kasnije odlučili da ulici daju kraljevsko ime.Ono &scaron;to je za Berlin Kurfirstendam, a za Pariz Jelisejska polja, to je za Diseldorf Kraljeva aleja &ndash; K&ouml;nigsallee. Reč je o jednoj od najtraženijih i najskupljih ulica u Nemačkoj. Sve &scaron;to je od značaja u svetu mode ovde je zastupljeno.Ali danas sam u grad do&scaron;ao bez ženske pratnje pa pored izloga sa skupocenom robom prolazim bez veće strasti. Vi&scaron;e me zanima pogled sa mosta na drvored i Gradski jarak &ndash; nekada je to bila voda ispred bedema koja je onemogućavala neprijateljima da se domognu zidina.Za&scaron;ao sam nasumično u bočne ulice u potrazi za mestom gde ću napraviti pauzu. To u Diseldorfu barem nije te&scaron;ko. Grad ima nadimak &bdquo;najduži &scaron;ank na svetu&ldquo;. Pada mi u oči sličnost sa lokalima u Kelnu. Čak su i boje lokalnog fudbalskog kluba koji se zove Fortuna iste kao i one koju ima Fudbalski klub Keln &ndash; crveno-bele.Dragoslav Dedović/DW Diseldorf se ponosi pivnicama kao &scaron;to je &Scaron;umaher. &bdquo;Alt&ldquo; je vrsta tamnog piva koje se pije u ovom gradu. Sličnosti ponekad proizvedu narcizam malih razlika. Ljudi iz Kelna i Diseldorfa doživljavaju jedni druge kao ljute takmace. Četrdesetak kilometara koji dele ova dva grada za mnoge su nepremostiva mentalna prepreka. Ljudi govore isto narečje, imaju iste karnevalske svetkovine, isti vrstu humora.Sećam se da je sin jednog poznanika, pre dvadesetak godina u mom kelnskom kom&scaron;iluku, u pubertetskom žaru predložio ocu da svakog čoveka iz Diseldorfa milom ili silom vrate sa kelnske železničke stanice u njegov grad. Otac ga je učio trpeljivosti prema svim rasama i nacijama &ndash; jedini izuzetak, poduprt otrovnim primedbama, bili su ljudi iz kom&scaron;ijskog grada. Srećom, otac je mladom lokalnom patrioti objasnio da je to neprijateljstvo zapravo vrsta domaćeg humora. Ipak, i jedni i drugi brižljivo čuvaju dokaze da je njihov grad značajniji i lep&scaron;i od susednog. &Scaron;vapski putopisac Karl Julijus Veber je ostavio zapis koji se u Kelnu rado prećutkuje, a u Diseldorfu sa jo&scaron; većom zlurado&scaron;ću citira: &bdquo;Vedri Diseldorf se dvostruko dopadne, ako se u njega dođe iz mračnog Kelna.&ldquo;Inače, preterivanje je bilo Veberovo omiljeno stilsko sredstvo. Taj čovek je u testamentu odredio da mu na grobu prave kolut napred i zapale cigare. A kao epitaf je odredio sledeću rečenicu: &bdquo;Ovde leže moje kosti, voleo bih da su tvoje&ldquo;. Porodica mu nije usli&scaron;ila želju da ne bi izazvala skandal na groblju.Dragoslav Dedović/DW Hajneov gradOdlučio sam da pe&scaron;ačim prema obali Rajne, i to prema onom delu u kojem nikada nisam bio. Iza karakterističnog televizijskog tornja smestila se luka za jahte, a odmah iza nje moderna &bdquo;Medijska luka&ldquo;. Ali pre toga, obi&scaron;ao sam spomenik jednom od najvećih nemačkih pesnika Hajnrihu Hajneu. Diseldorf je nezamisliv bez Hajnriha Hajnea. Po njemu se zovu aleja, univerzitet, glavna književna nagrada. U gradu postoji nekoliko spomenika.Rođen je u jevrejskoj porodici 1797. Tu je udahnuo francuski revolucionarni duh. Ali njegov grad je posle Napoleonovog sloma pripao Pruskoj. On slobodu od 1931. traži u Parizu. Svestan je svog značaja za nemački stih. U pismu svom bratu Maksu on avgusta 1837. pi&scaron;e: &bdquo;Verovatno će se sa mnom povećati broj onih najplemenitijih i najvećih ljudi Nemačke, koji će kročiti u grob slomljenog srca i pocepanog odela. U Diseldorfu će mi valjda tada podići spomenik.&ldquo;To sa spomenikom neće ići tako lako. Pesnik je umro je u egzilu 1856. Sećam se da sam bio na njegovom grobu u Parizu. U Nemačkoj se u 19. veku njegova posthumna slava &scaron;iri, javljaju prve inicijative za postavljanje spomenika.Jedan je bio skoro postavljen u Diseldorfu, ali su se inicijatori posvađali, pa je statua zavr&scaron;ila na Krfu u privatnoj rezidenciji austrougarske princeze Elizabete koja je obožavala Hajneovo delo. Usledilo je jo&scaron; nekoliko spomenika koji su postavljani pa sklanjani &ndash; nacisti ba&scaron; nisu voleli Hajnea. Od 1953. spomenici su opet na različitim mestima u gradu &ndash; pred Univerzitetom, u Erenhofu. Ja stojim pred jednim od pet spomenika, pred onim koji je izazvao i najveće kontroverze.Diseldorfski vajar Bert Gereshajm je 1981. prema sopstvenim rečima postavio upitnik, a ne spomenik. Nazvao ga je &bdquo;Podeljeni Hajne&ldquo;.Dragoslav Dedović/DW Medijski gradMesto koje je nastalo na u&scaron;ću reke Disel u Rajnu dobilo je ime po pritoci. Njeno ime u svojoj germanskoj osnovi thusila znači &scaron;umeća. Selo na zapenu&scaron;anoj reci. Ono je u drugoj polovini 13. veka dobilo gradske privilegije. Svojim položajem je predodređeno da postane sedi&scaron;te nekoliko vojvodstava, pruske Rajnske pokrajine, da bi posle Drugog svetskog rata postao glavni grad zapadnonemačke pokrajine Severne Rajne &ndash; Vestfalije.Katoličko stanovni&scaron;tvo je u većini. Pritom malo ko zna da je početkom 17. veka vladar vojvodstva bio protestant, pa je to bila dominantna veruzja hri&scaron;ćanstve sve dok se taj isti vladar nije predomislio i prihvatio katoličanstvo.Ali za dana&scaron;nji izgled Diseldorfa najvidljivije posledice je ostavila vladavina francuskih revolucionarnih trupa i Napoleona. Za nepunu deceniju su uklonjene stare zidine utvrđenja i samostanske građevine. Po uzoru na Pariz nastali su bulevari. Uvedeno je građansko pravo.Izbijam na Rajnu kod mosta na &bdquo;Rajnskom kolenu&ldquo;, kako ovde zovu mesto gde se Rajna predomislila i posle hirovitoh zaokrata na jug opet promenila tok prema severu. Odlazim levo prema televizijskom tornju i modernoj zgradi pokrajinskog parlamenta.Severna Rajna &ndash; Vestfalija ima preko 18 miliona stanovnika, a ovo je njihov politički centar. &Scaron;etali&scaron;tem uz Rajnu stižem do luke za jahte sa modernim zgradama smelih obrisa. &bdquo;Medijska luka&ldquo; je primer kako se stara, sumorna istorijska lučka oblast na Rajni uspe&scaron;no pretvara u atraktivnu poslovnu i stambenu četvrt. Preko 800 firmi iz oblasti medija, komunikacija, reklame, naselile su se ovde. U isku&scaron;enju sam da tu sednem na kafu, ali znam da bih propustio dosta toga, jer me čeka starogradska vreva na obali. Dragoslav Dedović/DW Kao da odmah moram kućiPogleda li čovek za sunčanog dana Rajnsku promenadu, može da prepozna obrise kule čiji je prvi sprat bio deo Diseldorfskog zamka iz 13. veka. Danas je tu sme&scaron;ten Muzej brodarstva. Odmah iza kule je &scaron;iljak zvonika bazilike Svetog Lamberta. Brodovi koji klize niz Rajnu. Hajne je o svom rodnom gradu ostavio zapis: &bdquo;Grad Diseldorf je veoma lep, a kada čovek izdaleka misli na njega i slučajno je tamo rođen, spopadne ga čudan osećaj. Tamo sam rođen, i čini mi sa kao da odmah moram kući&ldquo;.Posmatrajući promenadu uz reku u sunčan dan, mogu da razumem Hajneovu nostalgiju.&Scaron;etali&scaron;te ima dva nivoa. Gornji sačinjava promenada koja se nadnosi na samo &scaron;etali&scaron;te uz obalu kao balkon. Sunce ovamo izmami ljude, pa promenada vi&scaron;e liči na va&scaron;ari&scaron;te sa puno kafea. Na jednom mestu možete besplatno da sednete i uživate u suncu i pogledu na reku &ndash; na Rajnske stepenice. Odolim i ovom isku&scaron;enju. Sećam se da sam pre dvadesetak godina sedeo u jednom od ovih lokala, u sličan dan &ndash; sunčevi zraci su tamno diseldorfsko pivo pretvarali u mahagoni &ndash; i od celog tog dana ostala mi je samo slika reke koja tiho teče i ljudski žamor koja moju opruženu du&scaron;u pridržava i ljulju&scaron;ka kao tonska mreža.Moj sledeći cilj je ne&scaron;to niže niz Rajnu. Prolazim pored svetski poznate Akademije umetnosti i dolazim do ansambla zgrada koji se zove Erenhof. Tamo se nalazi Umetnička palata u kojoj je poslednji dan izložbe Gerharda Rihtera, svetske zvezde među nemačkim slikarima.Međutim, red pred izložbenom halom je tako veliki da se vraćam nazad. Osvrnem se i osmotrim ljude koji strpljivo čekaju. Sve generacije. U ovoj zemlji očito vole i po&scaron;tuju svoje vrhunske umetnike.Na vrhu Erenhofa je &bdquo;Tonska hala&ldquo;, diseldorfsko muzičko svetili&scaron;te sa prepoznatljivom kupolom.Dragoslav Dedović/DW Izgrađena je 1925. kao planetarijum i univerzalna hala za razne priredbe. Po&scaron;to je stara koncertna sala stradala u Drugom svetskom ratu, a &bdquo;Tonska hala&ldquo; samo o&scaron;tećena, posleratna filharmonija se uselila tu. Tek krajem sedamdesetih zgrada je vrhunski obnovljena, pa je prvobitni stil &ndash; &bdquo;ekspresionizam opeke&ldquo; zablistao starim sjajem.Koncertni prostor ispod kupole prima 2000 ljudi i spada u prvoklasne muzičke adrese Nemačke.Diseldorf je inače jedan od značajnijih muzičkih centara zemlje. Ljubiteljima tvrđeg zvuka odmah će na pamet pasti legendarna pank grupa &bdquo;Die Toten Hosen&ldquo; &ndash; Mrtve pantalone. Oni su u nemačkoj savremenoj muzici ostavili tako dubok trag, da su doživeli ironičnu sudbinu svih rok buntovnika &ndash; postali su živi klasici.Za poznavaoce postjugoslovenske rok scene nije nepoznata činjenica da je nemačko-srpski bend &bdquo;Trovači&ldquo; iz ovog grada, jer su Beograđani, braća Rabrenović, odavno u Diseldorfu kod kuće.U &scaron;etnji gradom nai&scaron;ao sam na jo&scaron; jednu uspomenu. Iza spomenika koji podseća na činjenicu da je prvom polovinom 19. veka kompozitor Feliks Mendelson Bartoldi bio muzički direktor grada, nalazi se Nemačka opera na Rajni. Ima tome možda desetak godina, u toj operi sam uživao u odličnom izvođenju Bizeove opere Karmen. Tek sada postajem svestan činjenice da sam se u Diseldorfu tokom decenija obreo u različitim ulogama: Siroma&scaron;ni redar na buvljaku, obični izletnik iz Kelna koji cevči pivo, uživalac vrhunske operske umetnosti.Dragoslav Dedović/DW Jo&scaron; jedan krug Starim gradomNa kraju nasumično &scaron;vrljam starogradskim jezgrom. U blizini obale niz uličica zapravo su &scaron;paliri sa kafanicama i pivnicama. Ovde se jede i pije, glasno smeje i nazdravlja.Iza tog reda je centralni gradski trg. Kao i većina glavnih gradskih trgova nastao je u blizini glavne crkve kao pijačni trg. Tako se i zove &ndash; Marktplac. Prvi put je spomenut u sačuvanim dokumentima 1392.Na trgu se nalazi jedna od najznačajnijih spomeničkih figura konjanika u Nemačkoj. Italijansko-flamanski slikar Gabrijel de Grupelo je početkom 18. veka izlio figuru konja i konjanika za izbornog kneza Jana Velema. Plemić je do te mere bio zadovoljan da je vajaru poklonio kuću na trgu koja mu je pre toga bila privremeno ustupljena kao livnica za spomenikDragoslav Dedović/DW Jednako značajna je i gradska većnica koja dominira trgom. Njena istorija seže u 16. vek. Ona pamti sve svečane i mučne trenutke grada, sav sjaj i bedu evropske istorije.Odlučio sam da se odmorim na nekom mestu gde ima sunca, a nema gužve. U Diseldorfu nije lako pronaći takva mesta. Imam sreće, jedna klupa na Burgplacu je slobodna.Jedino dru&scaron;tvo mi prave gimnastičari koji upravo pokazuju ve&scaron;tinu koja se stručno naziva &bdquo;premet strance&ldquo;, a mi smo je u osnovnoj &scaron;koli zvali &bdquo;zvezda&ldquo;.Za potrebe ovog teksta nazvaću gimnastičare koji izvode tu vežbu &ndash; premetači.Samo &scaron;to su ovi obe&scaron;enjaci od bronze. Zapravo, sedim ispred fontane i posmatram klince, zamrznute umetnikovom rukom u obe&scaron;enjačkom vratolomnom nadmetanju. Lokalni pesnik i dramatičar Hans Miler-&Scaron;najder je imao čast da fontanu ukrasi svojim stihom: &bdquo;Neka svet vedri i oblači &ndash; mi ćemo ostati premetači&ldquo;. Time se u lice grada na lokalnom narečju upisuje sećanje na to da je mnogo pre pojave prvih gimnastičkih klubova u mesne običaje spadalo nadmetanje u pravljenju zvezde.To ba&scaron; odgovara karnevalskom ludilu koje se kao najsvetija tradicija neguje i ovde. Ono je očito zarazno, jer i ja iz čista mira počinjem da rimujem: &bdquo;Koliko god nas život tlači, mi ostajemo premetači&ldquo;.Odlazim iz Diseldorfa razmi&scaron;ljajući o tom lekovitom stavu prema životu &ndash; kada ti je muka zakotrlja&scaron; se u zvezdu. Hajnrih Hajne je dobro poznavao ljude svog jezika: &bdquo;Kod Nemaca je lepo ovo: Niko nije toliko lud, a da ne nađe nekoga jo&scaron; luđeg koji ga razume.&ldquo;

Ovo je grad u kom se nalazi jedna od najskupljih ulica u Nemačkoj FOTO

3 Komentari