Kako hodanje produžava život?

Sedenje u trajanju od više od tri sata dnevno može da skrati očekivani životni vek za dve godine, čak i ako osoba redovno vežba, pokazuje jedna nova studija. Gledanje televizije duže od dva sata dnevno može dodatno da skrati životni vek za 1,4 godine.

Ova otkrića pokazuju da, iako fizička aktivnost znatno doprinosi zdravlju, nije dovoljno samo poštovati preporučeni dnevni obim vežbi – savetuje se da odrasle osobe vežbaju oko pola sata dnevno umerenim intenzitetom. Ali šta je sa ostalih 23,5 sati svakog dana? Istraživači kažu da je važno ne provoditi ih u sedenju.

Isto kao što pritiskanje papučice za gas i pritiskanje kočnice može da prilagodi brzinu automobila, tako i fizička aktivnost i sedentarno ponašanje nezavisno utiču na zdravlje i očekivani životni vek, kažu istraživači. Bez obzira da li ste "fizički aktivni i pratite uputstva za vežbanje ili niste aktivni, sedenje je loše’’, kaže Peter Kacmaržik (Peter Katzmarzyk), profesor epidemiologije u Centru za biomedicinska istraživanja Penington i glavni autor ovog novog rada objavljenog u onlajn žurnalu BMJ Open.

Ovo nije prva studija koja dokazuje negativan uticaj sedentarnog ponašanja. Jedna australijska studija objavljena prošle godine pokazala je da ljudi koji u proseku gledaju televiziju šest sati dnevno žive 4,8 godina manje od onih koji uopšte ne gledaju televiziju; osim toga, svaki sat gledanja televizije kod osoba starijih od 25 godina povezan je skraćenjem očekivanog životnog veka za 22 minuta.

lululemon athletica/Flickr.com

Ova analiza se razlikuje od prethodnih po tome što je ovoj pojavi prišla iz šire perspektive, računajući kumulativan efekat sedentarnog ponašanja na ukupni očekivani životni vek populacije. Nedavna istraživanja pokazuju da ljudi širom sveta provode oko 300 minuta ili 20 odsto svog dana u sedenju; mnogi ljudi sede i mnogo duže. Skraćenje tog perioda barem za par sati – isključivanjem računara, TV uređaja ili drugih digitalnih medija, na primer – može da produži očekivani životni vek, pokazuje ova studija.

Da bi ispitali efekat sedentarnog ponašanja, Kacmaržik i njegove kolege izvukli su podatke iz pet studija u kojima su učesnici davali informacije o svojim sedentarnim navikama, uključujući koliko vremena provode u sedenju, gledanju televizije ili korišćenju računara. Istraživači su na te podatke dodali rizik od smrtnosti povezan sa sedentarnim ponašanjem i potom izračunali koliko godina života bi se dobilo ako bi se ovi faktori rizika eliminisali iz računice o očekivanom životnom veku.

Zaključak je da sedenje može da skrati očekivani životni vek skoro isto koliko i pušenje, što pokazuje koliko je opasna neaktivnost, naročito za srce. "Ovi rezultati govore da kad bismo uspeli da ubedimo sve ljude u SAD-u da manje sede, očekivani životni vek naše populacije bi porastao za dve godine, sa sadašnjih 78,5 na 80,5 godina’’, kaže Kacmaržik. "To je stvarno velika razlika.’’

Međutim, nije lako naterati ljudi da provode manje vremena u fotelji, naročito kod onih koji imaju sedentarne poslove za kancelarijskim stolom. Čak i ljudi koju poštuju smernice u pogledu vežbanja mogu da provode ostatak dana na sofi ili u stolici.

Možete da počnete tako što ćete povremeno ustajati sa stolice na poslu. Prošetajte po hodniku ili probajte da držite sastanke u hodu umesto sedeći za stolom. Ustanite da proćaskate sa kolegama umesto da im šaljete mejl. Stajanje ne zamenjuje vežbanje, ali bi trebalo da zameni dobar deo vremena koje provodite u stolici. Najvažnije je da provodite što je moguće manje vremena u sedenju.