Da li ste znali da je energetska vrednost namirnica samo okvirna i da zapravo niko od nas ne zna koliko koji obrok ima tačno kalorija?
Sve vezano za kalorije i ljudski metabolizam zasniva se na procenama. One se mere na osnovu odnosa masti ugljenih hidrata, proteina i ponekad vlakana (u suštini, broj kalorija koje unesete minus broj kalorija koje izbacujete iz organizma).
Postoji čitav niz standarda, od kojih je originalni razvio Vilbur Arvoter pre više od 100 godina.
Sve namirnice nisu iste
Sve procene energetske vrednosti namirnica samo su prosečne vrednosti, ali hrana u stvarnosti može imati manje ili više od tog broja.
Na primer, od toga koliko dugo ćete kuvati pojedine vrste povrća, zavisi koliko ćete kalorija od njih dobiti. U principu, što se ćelije unutar biljke više razlože, to ćete koristiti više kalorija i obrnuto.
Nije samo procena energetske vrste povrća teška: orašasti plodovi su priča za sebe, jer u zavisnosti od metabolizma osobe. Tako je nedavno istraživanje pokazalo da prosečna osoba dobije samo 128 kalorija od porcije badema, iako na deklaracijama stoji da nose 170.
Nije poznato zašto je tako, ali neki smatraju da je reč o tome kako naša creva reaguju na pojedine vrste hrane.
Neka hrana poput meda tako se lako vari, da gotovo i ne stiže do debelog creva: apsorbcija se obavlja odmah u tankom.
Složenija hrana, poput badema i mesa putuje do creva gde se suočava sa mikrobima. Varenje se nastavlja uz pomoć biliona bakterija, a one nutritijente dele sa nama.
Mikrobi naime pomažu da se razlože sastojci koje naše telo ne može obraditi, a kao rezultat dobijamo još mikroba, gasova (poput metana) i masnih kiselina.
Deljenje hranljivih materija sa bakterijama nije uzeto u obzir u određivanju kalorijske vrednosti.
Na posletku, neka hrana zahteva od našeg imunog sistema da učestvuje u varenju, kako bi bili odstranjeni opasni patogeni.
Niko nikada nije izračunao koliko kalorija oduzima ovaj proces, ali je verovatno reč o zanemarljivom broju.
Recimo, ako pojedemo parče sirovog mesa, u njemu se nalazi mnogo različitih vrsta bakterija sa kojima naš imuni sistem mora da se nosi. Čak i ako on ne napada te vrste, potrebna mu je energija da bi razlikovao dobre delove hrane od onih loših.
Toliko toga učestvuje u procesu varenja, da mi ne možemo ni pretpostaviti koje namirnice imaju ili nemaju tačnu energetsku vrednost.
Situacija se dodatno komplikuje kada u obzir uzmemo termičku obradu ili industrijsku preradu hrane.
Recimo, u jednoj nedavnoj studiji ispitanici su jeli porcije vrednosti 600 do 800 kalorija koje su se sastojale od integralnog hleba sa raznim semenkama i čedar sira potrošili su dva puta više kalorija na varenje (!) nego osobe koje su jele beli hleb i prerađeni mlečni proizvod iste nominalne energetske vrednosti.
Tako broj unesenih kalorija kod onih osoba koje jedu sveže namirnice obično biva deset odsto manji u odnosu na osobe koje jedu prerađevine.
Svako telo nije isto
Iz nekog razloga, ne postoje dve osobe koje će iskoristiti isti broj kalorija iz neke namirnice.
Ljudi se razlikuju po visini, boji kože, pa čak i dužini creva. Recimo, evropski naučnici otkrili su da su ruska creva duža za čak 1,5 metara od, recimo, italijanskih.
Zašto je to tako, nije poznato.
Takođe, osobe se razlikuju i po tome koliko enzima proizvode, pa recimo, osobe koje unose mnogo skroba, stvaraju više amilaze, enzima koji razlaže skrob.
Takođe, postoje enzimi koji vare laktozu iz mleka, a mnogi (neki čak kažu da je reč o većini) odrasli ih nemaju dovoljno zbog čega ne mogu da svare mleko.
Dakle, svako od nas dobija različit broj kalorija iz identičnih porcija hrane, zbog toga ko smo i ko su nam bili preci.
Nisu svi mikrobi isti
Čak i vrste bakterija koje imamo u crevima razlikuju se od osobe do osobe; od naroda do naroda.
Recimo, neki mikrobi postoje samo kod ljudi koji unose neku specifičnu vrstu hrane. Tako kod nekih Japanaca postoje bakterije koje su “ukrale” gene od morskih mikroorganizama, zbog čega uspevaju da razlože morske trave.
Međutim, savremeni ljudi nude veoma malo svojim bakterijama. Unosimo jednoličnu, prerađenu hranu, koja se svari pre nego što dođe do debelog creva.
Nisu sve kalorije iste
Hranu danas možemo maksimalno iskoristiti. Mi je prerađujemo, kuvamo, fermentišemo, kuvamo ponovo, sve dok nam ne da tačno onoliko kalorija koliko piše na kutiji.
Ljudi su pronašli genijalne načine da iz hrane izvuku što je moguće više energije. Nije potrebno čak ni da nam creva previše rade, čak ni naše saveznice bakterije.
Savremena ishrana čoveka mera je našeg evolutivnog uspeha ili barem iz perspektive naših predaka kojima je bilo potrebno daleko više hrane da bi ostvarili isti efekat.
Međutim, otišli smo u drugu krajnost, upravo zahvaljujući našoj genijalnosti. Većina kalorija koje unosimo je slabog kvaliteta, a u takvoj hrani lako preteramo, pa je broj gojaznih u svetu sve veći.
Iz te perspektive, trebalo bi da se vratimo idejama naših “primitivnih” predaka koji su izgleda bolje znali šta i koliko treba da jedemo.
Oni su jeli hranu bogatu vitaminom B, fitonutritijentima i mineralima, a nisu imali pojma o brojanju kalorija.
Unoseći takvu hranu mogli biste smršati, a da uopšte ne promenite količine hrane, pa čak i broj kalorija.
Naravno, koliko ćete kilograma izgubiti zavisi od vas i vaših bakterija.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Kazahstanski predsednik Kasim-Džomart Tokajev izdao naređenje da se izvrše mere za obezbeđivanje sigurnosti ključnih vojnih i civilnih objekata zbog pogoršanja situacije oko Ukrajine.
Rat u Ukrajini – 1.003. dan.Nakon što je Ukrajina gađala Rusiju ATACMS raketama, usledila je brza osveta, pa je Putin potvrdio da je izvršen napad raketom "orešnik".
Rat u Ukrajini – 1.004. dan. Ukrajinska komanda poslala je u Kursku oblast specijalnu jedinicu za napade dronovima s ciljem uništenja specijalne ruske jedinice "Ahmat".
Večeras je u 64. godini, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina.
Rusija je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropskoj uniji, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
1572 - Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks (John Knox), sledbenik Kalvina (Calvin), osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor "Istorije Reformacije u Škotskoj".
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp danas je potvrdio da je izabrao Bruk Rolins, predsednicu Američkog instituta za politiku, za ministarku poljoprivrede.
Trener Reala Karlo Ančeloti izjavio je da je Kilijan Mbape srećan u madridskom klubu i istakao da je uveren da će francuski fudbaler da odigra sjajnu utakmicu protiv Leganesa.
1572 - Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks (John Knox), sledbenik Kalvina (Calvin), osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor "Istorije Reformacije u Škotskoj".
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp danas je potvrdio da je izabrao Bruk Rolins, predsednicu Američkog instituta za politiku, za ministarku poljoprivrede.
Rat u Ukrajini – 1.004. dan. Ukrajinska komanda poslala je u Kursku oblast specijalnu jedinicu za napade dronovima s ciljem uništenja specijalne ruske jedinice "Ahmat".
Opozicioni mediji preneli su netačnu vest da je tužilac zahtevao od premijera, Miloša Vučevića da ukine imunitet Goranu Vesiću nakon što mu je određen pritvor.
Ruski predsednik Vladimir Putin danas je potpisao zakon kojim se zabranjuje javna propaganda odbijanja rađanja dece na Internetu, u medijima, reklamama i filmovima.
Britanski kralj Čarls nasmejao se na nastupu komičara Meta Forda koji je imitirao novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa tokom "Rojal varajeti performansa" (Royal Variety Performance).
Glumac Džon Stamos našao se na meti kritika jer je nosio kapu u kojoj je izgledao kao da je ćelav kako bi pružio podršku kolegi Dejvu Kulijeru iz "Pune kuće" s rakom.
Zamislite da ste odlučili da odete u frizerski salon da biste dobili novu frizuru, uzbuđeni ste, seli ste da vam se opere kosa - pa ste završili u bolnici zbog moždanog udara.
U svetu se dnevno popije više od dve milijarde šoljica kafe. Ovaj okrepljujući napitak ima niz zdravstvenih prednosti, ali je jedna vrsta kafe povezana i sa povišenim rizikom od razvoja maligniteta.
Tri meseca nakon što je Apple postigao dogovor sa rediteljem Džonom Votsom o nastavku filma "Wolfs", sa Džordžom Klunijem i Bredom Pitom, snimanje nastavka je otkazano.
Umetničko delo Mauricija Katelana 'Komičar' - banana pričvršćena za zid lepljivom trakom - prodato je na aukciji za 6,2 miliona dolara. Ali, zašto je prodata za toliku sumu?
President of Serbia, Aleksandar Vučić, posted a video on Instagram from the terrace of the Presidency, from where he calls on citizens to fight, because life is a fight.
On the proposal of the Higher Public Prosecutor's Office in Novi Sad, Minister in resignation Goran Vesić was ordered to be detained for up to 30 days.
Newly elected US President Donald Trump is considering the possibility of appointing the former US envoy for the Western Balkans, Richard Grenell, as a special envoy for the Russian-Ukrainian conflict, according to Reuters citing four unnamed sources.
Eleven people were killed and 23 were injured in an attack by the Israeli army in central Beirut, Al-Manar TV announced today, citing the Lebanese health authorities.
On the occasion of the tragic event that took place on November 1, 2024, in Novi Sad, when the canopy of the Novi Sad Railway Station building collapsed, the Higher Public Prosecutor's Office in Novi Sad issued a statement.
Na Bliskom istoku je Jordan je postao pionir usvajanjem zakona koji štiti žene od porodičnog nasilja, ali svaka četvrta smrt i dalje su muškarci koji ubijaju žene kod kuće.
Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.
Komentari 5
Pogledaj komentare