De Madrid al Cielo

Ako se još u Srbiji niste snabdeli rečnikom “Španski za 5 dana”, biće vam dovoljno nekoliko reči: hola (zdravo), guapo (zgodan) ili guapa (zgodna), quiero mas (hoću još), me gusta (sviđa mi se), te amo (volim te), recto (pravo), isquierda (levo), derecha (desno) i adios. I to je dovoljno za višednevnu turu po Madridu: da ne ostanete gladni, da se udvarate na mangupski način i da pronađete pravi put do odredišta. Ovo poslednje, u Madridu je najteže. Ako ijedan grad na svetu treba da se zove Beograd onda bi to trebalo da bude Madrid. Viševekovne građevine od belog kamena i mermera izgledaju toliko čisto da imate utisak da ih svaki čas peru četkicama za zube, svaki kutak savršeno je beo. Druga stvar koju ćete primetiti je da su sve građevine gigantske, veoma raskošne i stilski ujednačene. Nasledstvo iz perioda imperijalizma kad je Španija bila veoma moćna sila. Naselja van centra uređena su moderno, sa modernim četvrtastim zgradama i obaveznim garažama (za razliku od Beograda). Ali, da se vratimo u srce starog grada. Lavirint živopisnih uličica idealno je mesto da testirate fenomen “idenja u krug” kad ste izgubljeni. Spas nude gigantski trgovi po kojima se uvek vrlo lako možete orijentisati. Ako budete imali mnogo sreće možete naleteti na Španca koji govori engleski sa neodoljivim španskim akcentom. Možda nešto i razumete.

Ali da krenemo od mesta na koje su Madriđani veoma ponosni - Palasio Real (Kraljevska palata). Stoji na istom mestu gde je u 19. veku stajala muslimanska tvrđava. Tada postaje kraljevska palata hrišćanskih vladara, do danas. Za obilazak unutrašnjosti palate potrebno vam je celo popodne, ali se definitivno isplati. Uživaćete u delima Goje, El Greka, Rubensa, Karavađa, u raskošnoj arhitekturi i umetničkim predmetima, porculanu, kolekcijama satova i tapiserijama. Čini se da je bogatstvo ovog mesta nemerljivo, i u umetničkom smislu i u materijalnom. Druga važna tačka Madrida je veličanstveni skver Plasa major (Plaza Mayor), veoma značajna za javni život. Ovo je mesto kraljevskih ceremonija i festivala, karnevala, nekada borbe bikova i egzekucija. Danas su tu tradicionalne prodavnice, kafei, a nedeljom na ovom mestu izlažu svoje eksponate kolekcionari markica i starog novca. Na ovom mestu najbolje ćete osetiti duh Madriđana, veseo, šarmantan i zavodljiv. Zgrade oslikane živim bojama, do poslednjeg kvadratnog centimetra, učiniće da taj isti kolorit prenesete na raspoloženje i pripremite se na dug boravak u Nacionalnom muzeju Prado gde se krije jedna od najbogatijih i najvrednijih kolekcija umetničkih predmeta na svetu. Oko 8.600 radova na 22.000 kvadratnih metara čini boravak impresivnim isto koliko i potpisi na umetninama: El Greco, Valaskuez, Goja, Rubens, Tician... Za one koji vole savremenu umetnost - šoping, preporučuje se Distrikt de Salamaka (District de Salamanca), gde su u dugim ulicama nanizani luksuzni i ekskluzivni butici. Cene su vrlo slične beogradskim, ali je izbor robe potpisane čuvenim dizajnerskim imenima daleko veći. Pauzu od napornog šopinga možete napraviti u nekom obližnjem kafeu. Zanimljivo je da je institucija ispijanja kafe veoma bitna za Špance, ali sam ritual je znatno drugačiji od srpskog. U kafeteriju se ide zbog kafe a ne da budete viđeni ili da ubijete nekoliko sati u toku dana. Kad uđete u kafe postoji realna šansa da vas pobrkaju sa nekim top modelom ili sportistom i to samo zato što štrčite. Naime, Španci nisu visok narod, tako da ako ste viši od metar i sedamdeset pet vi ćete za njih predstavljati turističku atrakciju.

Photo: Alejandro Garcia Piedra

Puerta del Sol je suvi centar grada, veoma značajan za orijentaciju, dok su Calle de Alcala i Gran Via najvažnije ulice u ovom delu grada. Ovaj kraj karakterišu savršeno uklopljene zgrade iz 18. i 20. veka. Dok hodate Puerta del Solom, znajte da se nalazite na nultoj (0 km) tački španske saobraćajne mreže. Onda je dovoljno jasno da se radi o nervnom čvoru grada, i najvažnijoj geografskoj meti. A kad ste već ovde, obavezno se fotografišite pored statue medveda koji brsti grm jagode, inače simbola Madrida. Plasa de Cibeles (Plaza de Cibeles) je ikona grada i izgleda baš onako kako zamišljamo latinske gradove. Bele raskošne građevine, bezbroj fontana od kojih je najpoznatija Neptunova i parkovi sa gigantskim statuama svih vladara sa ovih prostora. Gotovo je nemoguće da ih sve upamtite. Sa ovih božanstvenih prizora sklanjamo se na mesto gde grad odmara. Park Retiro najveći je u Madridu, perfektno geometrijski uređen sa veštačkim jezerom i autentičnim spomenicima kulture. Ovo je idealno mesto gde u toku sieste u popodnevnim časovima možete dremnuti na travi, provozati se čamcem po jezeru ili jednostavno pobeći od vreline grada. Španci praktikuju popodnevnu dremku, pa čak i kad su na pauzi u toku radnog vremena. Zbog toga svojih osam radnih sati dnevno uglavnom dele na dva dela, pa na poslu ostaju do sedam uveče. A onda, posle kratkog predaha, posvećuju se instituciji večere.

Madriđani se ne mogu pohvaliti lokalnim specijalitetima. Kao što Madrid predstavlja raskrsnicu puteva i mešavinu kultura, tako je ovaj grad čvor gastronomske kulture Španije. Ipak, ono što ne smete propustiti u madridskim restoranima je kosido madrilenjo (Cocido Madrileno), tj. pileće meso u pari i bokata de kalamares (Bocata de calamares) koja izgleda kao dugačak sendvič. Pravo je uživanje probati ovaj specijalitet u autentičnoj atmosferi Plasa major (Plaza Mayor). Ono za čim se stranci najviše okreću na ulici je tzv. ćuros (churros). Izgleda kao izdužena krofna, tačnije, kao štapić različitih debljina i u kombinaciji sa kafom ili toplom čokoladom pruža neuporediv gastronomski užitak. Ako ste do sada mislili da su Srbi gurmani, grdno se varate. Njeno veličanstvo hrana, u Madridu se slavi svakog dana. Preskočićemo priču o tortiljama i paeljama, jer Madrid ima nešto mnogo autentičnije - tapas. Tapas je jednako važna institucija kao i sam državni aparat. Ako bismo ga uporedili sa srpskim običajima, tapas je meze ili užina, ali mnogo maštovitije spremljena. Prava umetnost. Zato su za svakog Madriđanina veoma važne dve gradske ulice: Kava Baha (Cava Baja) i Kava Alta (Cava Alta). Načičkani tapas-barovi u delu La Latina u centru Madrida obavezna su turistička preporuka za svakog ko zaista želi da okusi Španiju. Iako nisu predviđeni da budu glavni obroci, nego samo meze uz pivo i vino, posle tapasa svaki obrok je suvišan.

Photo: Alejandro Garcia Piedra

Kad je reč o Španiji, ne može se zaobići priča o različitim vrstama šunke. Šunka Serrano, slična crnogorskom ili dalmatinskom pršutu, toliko se ceni da je u njenu čast otvoren i Muzej šunke. Na jednom mestu, u centru grada, možete degustirati i više stotina različitih vrsta pršuta, šunke i sličnih proizvoda. Od jutra do mraka. Dijeta ne dolazi u obzir jer su kasne večere najnormalnija stvar. Dobro, moramo uzeti u obzir i činjenicu da se leti u Madridu smrkava tek posle deset uveče, te i organizam drugačije funkcioniše. Ali bez obzira na sve, Španci po ceo dan jedu i zaista umeju da uživaju u tome. Naravno, uz čašu vina ili piva. Češće dve čaše, ili tri... Dok mi imamo čuvene “must have” stvari, krpice, cipelice, parfemčiće i sitan luksuz, Španci imaju “must do” instituciju - nedeljno prepodne uz tapas u kvartu La Latina. Mnogo toga u Madridu je “must do”. Pravi je greh iz njega otići pre nego što opipate puls noćnog života. Mnogi kažu da Madrid pruža najbolji noćni provod na svetu, a da se pri tom osećate potpuno bezbedno. Ukoliko ne poginete od alkohola. Iako svi zamišljamo da se u Madridu svakodnevno ispijaju hektolitri mojita, češće ćete sresti vinopije i pivopije. U kombinaciji sa viskijem, tekilom ili drugim žestinama budite sigurni da vam je noćni život zabetoniran, ovaj, zagarantovan.

Iako Beograd sasvim sigurno nudi luksuznije restorane i barove, kvalitet noćnog života i atmosfera u Madridu su daleko raznovrsniji. Svaki Španac će vam iz cuga preporučiti diskoteku Garamond, sa house muzikom, gde se skuplja urbana populacija i podseća na velike žurke koje gledamo na TV-u. U Madridu će vam godine odrediti i po tome kuda izlazite. Kvart Bilbao guši se u kafićima gde se skupljaju mladi između 17 i 26 godina. Malasanja je za istu ciljnu grupu, ali tu sasvim sigurno nećete naići na devojčice u šljokicama i roze cipelicama, sasvim sigurno nećete slušati Rikija Martina i nećete naići na momka “tzv. poželjnog zeta”. Atmosfera je mračna, pije se mnogo alkohola i sluša teška muzika, u najboljem slučaju rock. Kvart Huertas koji se nalazi između čuvenih ulica Puerta del Sol i Plaza Santa Ana omiljeno je mesto za ljubitelje džeza. Cafe Popular i Cafe Central poznati su po dobroj džez muzici i odličnoj noćnoj atmosferi.

Photo: Alejandro Garcia Piedra

Za sve one koji prvi put dođu u Madrid Ćuerka (Chuerca) je najatraktivniji kvart. Ne slučajno. Ovo mesto poznato je kao gej naselje. Svaki gej koji živi u Španiji, a ima ih mnogo, želi da se nastani u ovom kvartu. Tu žive, tu rade, tu se zabavljaju i obavljaju svoj društveni život. Slobodno se kreću ulicama, društveno su prihvaćeni i druželjubivi. Kvart je prepun prelepih restorana i elegantnih i modernih barova koji zaokružuju ambijentalnu celinu madridske gej populacije.

Kao i Beograd, i Madrid ima svoja fancy mesta. Zona Salamanka (Zona Salamanca) poznata je po klubovima i restoranima koje posećuju javne ličnosti i čuveni fudbaleri Real Madrida i ostalih velikih klubova. Dakle, ovde su idealna mesta za buduće žene fudbalera, paparace, radoznalce i, naravno, turiste. Imajte u vidu da su cene “da se smrzneš“ i da ova mesta poput Gramond, Vanitas Vanitatis i El Viso nisu baš za svačiji džep.

Zato klinci između 16 i 20 godina mogu proći vrlo jeftino u kafićima u kvartu Argueljes (Arguelles). Zona Sol i Gran Via su mesta najbolje poznata turistima: komercijalna pop muzika, komercijalni restorani i kafići, normalne gradske cene, ali na ovim mestima teško da ćete sresti nekog zgodnog španskog fudbalera.

Ako nemate novca za klubove u Salamanki slobodno prošetajte do stadiona Real Madrida - “Santiago Bernabeu”. Ukoliko vam fudbal ne spada u sferu interesovanja, obavezno odredište je muzej kraljevskog kluba. Ovo je najposećeniji muzej u Španiji i kroz njega su protabanali milioni i milioni ljudi iz celog sveta. Luksuzan prostor prepun trofeja i istorijskih činjenica zaokružuje čitav jedan vek španskog sporta, od 1902. godine kad je klub osnovan, do danas.

Pored velelepnog modernog stadiona, perfektno uređenog, možete videti staklenu ložu, omiljenu poziciju gđe Viktorije Bekam dok bodri svog supruga, kraljevsku ložu, dok oni koji imaju malo više novinarske sreće mogu sesti u najudobnije anatomske stolice na dnu stadiona, predviđene za prvotimce, dodirnuti taličnu statuu sa fudbalskom loptom koju dodiruju svi fudbaleri Real Madrida pred meč, ući u luksuzne svlačionice i đakuzi kupatila... Tek tada postaće vam jasno zašto je san svakog dečačića da postane fudbaler najtrofejnijeg kluba u Španiji i Evropi i zašto svaka sponzoruša želi da ulovi jedan primerak “loptojurca”.

Photo: Alejandro Garcia Piedra

A ako imate još više sreće, možete popiti piće sa predsednikom kluba za šankom veoma luksuznog Realovog restorana Puerta 57. U svakom slučaju, Španci tvrde da ne postoji kvalitetnija trava za fudbalske terene od one na “Santiago Bernabeu”, da nema bolje fudbalske škole od Realove i da nema vatrenijih navijača od njihovih. Ovo su valjda bili dovoljni razlozi za Peđu Mijatovića da ostane baš u ovom klubu, trenutno kao sportski direktor. Exjugoslovenski i srpski fudbaleri odvajkada su bili važni prvotimci. Doduše, sada ih možete pronaći kao državljane Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske...

Utakmice su pravi praznik za vatrene Špance. Poraz se doživljava prilično tragično, pa se može primetiti da su i navijači sličnog temperamenta kao balkanski. Fudbal i žene su omiljene teme za razgovor uz pivo i tapas, pogotovo nedeljom pre podne.

Doduše, postoji još jedna stvar karakteristična za nedeljno jutro - Rastro. Ogromna buvlja pijaca proširena po centru grada odredište je miliona ljudi. Toliko je živopisna da je autorka ovih redova sigurna da je tamo srela likove iz filmova Pedra Almodovara: od ekstremno našminkanih tamnokosih dama, preko imigranata iz Latinske Amerike i Cigana do fino sređenih gradskih gospođa. Pijaca odaje kolorit koji možemo videti još samo na slikama umetnika iz zemalja španskog govornog područja. Nedeljom, trgovi su prepuni slikara, koji pored svojih dovršenih slika nude uslugu na licu mesta - portret za nekoliko minuta. Muzika se čuje odasvuda. Gomile nasmejanog naroda probijaju se od tezge do tezge, tražeći sve one nepotrebne sitnice koje kupujemo samo zato što nam je prodavac uvalio bezbroj komplimenata. Španski jezik na ovom mestu dobija novu dimenziju, onu narodsku, gde i ako ne govorimo jezik možemo otkriti desetine različitih dijalekata.

Posle Rastra valja odmoriti uz pivo i tapas, pa tako do ručka. A posle ručka valja opet odmoriti i tako unedogled. Španci kažu da nisu lenj narod, oni samo znaju kako da uživaju u životu: dobra hrana, gitara, društvo i sunce.

STATUS u novom broju donosi

INTERVJU: KATARINA ZUTIC
CETRI STUBA SRPSTVA
BOMBARDOVANJE: MARCELO
NEVINOST
STATUS PATROL: MADRID
IDOLI
VUKAJLIJA
Fenomen STRAH
SANJARENJE: Vukota Brajović