Volvo S80

Sećate se, 1998 pojavio se prvi Volvo S80, koji je obeležio preokret u dizajnu ovog renomiranog švedskog proizvođača. Nakon dugogodišnjih kubičnih formi, inagurisao je novi stil, sa znatno blažim linijama, koje će preuzeti i ostali modeli u kući.

Nažalost po njega, uspeh je bio lošiji od očekivanog, pre svega zbog skromnih dinamičkih kvaliteta i nedovoljno prestižnih agregata.

Za većinu kupaca tako je ostao sinonim udobnosti i pre svega pasivne sigurnosti, dok novajlija želi na ove tradicionalne kvalitete dodati i dobru dozu agresivnost.

Iako izgleda manji od prethodnika (realno duži za 2 cm, širi za 6 i višlji za 4 cm), usled kraćih prelaza preko točkova i visoko podignutih bokova, deluje nabijeno i mišićavo.

Malo po malo, dizajneri su uspeli da ga rafiniraju, mada će i neupućeni odmah shvatiti da se radi o jednom Volvou. Pesnički rečeno: karoserija podseća na komad odvaljene sive stene, kojoj je uzburkano more zaoblilo forme…

Bilo kako bilo, opšte crte su i dalje veoma prepoznatljive, reč revolucija, izgleda da ne postoji u švedskom jeziku.

Što se dinamičkih kvaliteta tiče, novi S80 počiva na potpuno novoj platformi grupacije Ford, koju već koriste S-Max i Galaxy, a na kojoj je postavljen i novi Mondeo. Na kraju, kako bi se uspešno suprotstavio renomiranim berlinama u segmentu, kao što su Audi A6, BMW Seije 5 i Mercedes Classe E, pod « haubom » se može pronaći moderan blok sa osam cilindara, baš kao i testirani šestocilindrični 3.2.

Uglavnom prednji pogon

Parkiran leđima uz zid, u podzemnom parkingu press centra u Parizu, naš S80 nije nam dozvolio da mu pogledamo stražnjicu. OK, već od ranije znamo da je za nas rezervisan potpuno novi «šestak», ali smo naprotiv potpuno ignorisali oznaku AWD, koja označavaju integralnu transmisiju tipa Haldex.

U serijskoj opremi za V8, ovaj sistem po potrebi prebacuje snagu sa prednjih točkova na zadnje, što i te kako dobro dođe na klizavom putu, mada ni na suvom nije suvišan, uzimajući u obzir silnu «konjicu». Neznajući da je naš model opciono snabdeven njime, već u prvom kontaktu bivamo oduševljeni ponašanjem na putu. Potpuno neutralan, ovaj Volvo podnosi maltretiranja bilo koje vrste, a agilnošću potseća na znatno manja i lakša vozila.

Drugo iznenađenje, testirani S80 posedovao je elektronski kontrolisane amortizere (doplata 1.500 evra), sa tri programa (confort, sport i advances), no razlike nisu toliko izražene da bi udobnost bila dovedena u pitanje. Kako nismo imali prilike testirati verziju sa standardnim amortizerima, prenesimo vam mišljenje jednog francuskog novinara, koji je upravo vraćao «svoj» S80 D5.

Potpuno zadovoljavajući, mudrije je investirati dotičnu sumu novca u neku drugu opciju, kao što je na primer aktivni regulator brzine. Radi se o radaru integrisanom u prednjoj masci, koji ima dve funkcije. Kada se na upravljaču podesi regulator brzine i izabere željeno odstojanje od vozila ispred, sistem sam ubrzava i koči vozilo, tako da vozaču ostaje samo da se čudi koliko je napredovala savremena tehnologija. Verujte nam, funkcioniše savršeno čak i pri nižim brzinama na običnim putevima, da bi se ispod 30 km/h, deaktivirao.

Ukoliko nije uključen regulator brzine, radarski snop, dometa 120 m, budno kontroliše vozila ispred, te svučnim i svetlosnim signalom obaveštava vozača da je preblizu (meri distancu i razliku u brzini).

Može biti veoma koristan noću ili u magli, pre nego li se uopšte ugleda opasnost. U ovom slučaju ne dolazi do automatskog usporavanja, već samo skreće pažnju, dok se kočioni sistem stavlja u pripravno stanje (kočione pločice se približe diskovima). Inače kočnice su kod S80 veoma snažne i ne pokazuju znake zamora ni nakon više uzastopih kočenja.

Osim najnovije generacije ABS-a i sistema za urgentno zaustavljanje (pojačava silu kočenja), postoji jos jedan dopunski, takozvani «anti- fading» (dopunska hidraulična asistencija). Svoj doprinos svakako daju i odlični Michelin Primacy pneumatici, dimenzija 245/45 R18 (serijski 225/50 R17).

Želeći viši statusni nivo, iženjeri u Volvou razvili su novi 3.2 motor, sa cilindrima u liniji. Ultra sofisticirani blok razvija 238 ks, uz 320 Nm obrtnog momenta. Nečujan u nižem režimu rada, prijatno zareži pri visokim obrtajima, u koje se penje sa velikim zadovoljstvom.

Ukoliko se međutim iz njega želi izvući maksimum, ipak je bolje latiti se ručice šestostepenog automatskog menjača i menjati prenose ručno.

Za razliku od dizel agregata, uz koji ide standardni manuelni sa šest brzina, (može i automatski, ali uz doplatu), uz 3.2 i V8 4.4, obavezno ide automatski. Globalno radi se o savremenom sklopu, zadovoljavajuće brzom, mada smo imali prilike sresti se i sa inteligentnijim. Na oduzimanje gasa neće recimo samostalno «prešaltovati» u niži stepen, kao što je slučaj kod Citroena C6, niti je moguće izabrati mod sport.

Sve u svemu agregat lako izlazi na kraj sa 1656 kg teškom karoserijom (prazan), tako da su karakteristike na nivou očekivanja. Manje od 8 sec do 100 km/h i maksimalna brzina od 240 km/h, vredni su hvale.

Čak je i potrošnja na nivou obećanih 9,9 litara, ali pod uslovom da se ne ulazi u grad. Naime nakon više od 1.500 km mešovite vožnje po auto putevima i «nacionalima» (regionalni putevi u Francuskoj), prosek se vrteo oko 10 lit, da bi po Parizu putni računar pokazao bezmalo 17 lit.

Za sada jedini petocilindrični dizel blok, 2.4, snage 163 i 185 ks, svakako je ekonomičniji, te se sa pravom od njega očekuje da bude najprodavaniji u Evropi. Inače baznu ponudu prestavlja benzinski 2.5 turbo, od 200 ks, dok je šlag na torti gore spomenuti 4.4 V8/315 ks, poreklom iz Yamahe. Svi su postavljeni poprečno, iz sigurnosnih razloga.

Švedska škola luksuza

Za razliku od spoljašnosti, enterijer je znatno više evoluirao. S80 dokazuje da se može napraviti kvalitetna i dopadljiva unutrašnjost, a da se ne kopiraju navedene nemačke limuzine.

Principijalna novost odnosi se na centralnu konzolu, nekada masivnu kao stablo, koja je po ugledu na manji S40 i V50. Zapravo podseća na poveći Nokia telefon, sa brojnim i nažalost previše sitnim dugmićima, te ih je neophodno tražiti pogledom. Kako nije deblja od 5 cm, iza nje se skriva mala ostava za sitnice.

Određene zamerke mogle bi se uputiti talasastoj centralnoj konzoli, kako po pitanju stila, tako i po pitanju kvaliteta plastike. Nedovoljno mekana, zadovoljila bi u jednom C30, ali ne i u berlini koja može da košta do 70.000 evra. Srećom po njega, sve ostalo je u superlativima, što se pre svega odnosi na sedišta.

Zaslužuju da im se posvetiti čitavo jedno poglavlje, no zbog nedostatka prostora recimo samo da pored svih mogućih električnih podešavanja i grejača, uz doplatu mogu biti i ventilirajuća. Dobrodošlo u vrele letnje dane, kako bi se sprečilo prekomerno znojenje u kontaktu sa kvalitetnom kožom.

Hvalospeve upučujemo još ergonomiji, baš kao i završnoj obradi, no po tome je Volvo i od ranije bio poznat. Navedimo još inteligentno rešenu instrument tablu sa velikim meračima brzine i obrtaja, u čijem su središtu brojne funkcije (stanje goriva, podaci sa putnog računara, regulator brzine, pređena kilometraža…).

Inače interijer je po želji dekorisan umecima od brušenog aluminijuma ili od plemenitog drveta, dok dvobojna komandna tabla može biti bež boje ili standardno crne.

Naprotiv, u b-molu je raspoloživi prostor za putnike pozadi, posebno uzevši u obzir spoljašnje dimenzije. Uprkos povećanom međuosovinskom rastojanju za 5 cm, prostor za kolena manji je od bivšeg S80.

To nikako ne znači da se dve osobe pozadi ne osećaju prijatno, već samo da određeni konkurenti, kao što je maločas spomenuti Citroen C6, pružaju znatno više. Isto se odnosi i na zapreminu prtljažnika od 480 dm3, sa skromnim otvorom i preterano teškim poklopcem.

Za utehu, nasloni se obaraju, a kroz prorez u sredini moguće je proturiti skije. Kao po običaju, na dnu je rezervni točak redukovanih dimenzija.

E sad ono najvažnije, koliko ovaj dragi kamen košta i kako je plasiran u odnosu na konkurente ? Veoma dobro, jer početna cena od 35.000 evra nije preterana. Odnosi se na verzije 2.5 T /200 ks i 2.4 D/163 ks Kinetic, sasvim korektno opremljene. Testirani 3.2 startuje sa 39.500 evra, odnosno za najskuplji Summum neophodno je izdvojiti još 7.500 evra, plus nekoliko opcija.

Mislimo naravno na gore spomenuti radar, elektronski kontrolisane amortizere, pogon na sva četiri točka i sistem «slobodne ruke», za otključavanje i startovanje motora bez kontakt ključa. Sve ostalo je u serijskoj opremi, računajući satelitsko navođenje, bi-xenon farove, čiji se svetlosni snop zaokreće u zavisnosti od pozicije upravljača, kameru za vožnju unazad i sistem Bliss, koji signalizira vozaču da mu je drugo vozilo u mrtvom uglu (oko kamere u dnu spoljašnjih retrovizora).

Atraktivniji, snažniji, dinamičniji i nadasve sigurniji, novi S80 ima sve šanse da uspešno prođe na popravnom ispitu. Praktično bez i jedne ozbiljnije mane, pruža puno zadovoljstva u vožnji, a sve za osetno nižu cenu od sličnih limuzina u segmentu. Uostalom Volvo već par godina doživljava pravu renesanu, svi modeli, kako aktuelni tako i prototipovi koji će u bliskoj budučnosti zameniti ostarele modele V70 i XC70, veoma su dobro prihvaćeni od publike.

Pravi melem na ranu grupacije Ford, koje je, kao što verovatno znate, u ogromnim finansijskim poteškoćama.

Piše: Perica Rajković
Vrele gume