Pregrevanje i hlađenje motocikla

Iako je tako mnogi vlasnici ne razmišljaju o problematici dok kazaljka temperature ne ode u crveno. U ovom tekstu biće više reči o hlađenju motocikala, približićemo kako ono funkcioniše, kako se održava i koje su posledice ukoliko se to ne čini. Ko je prvi počeo sa vodenim hlađenjem?

Prvi motocikli sa vodenim hlađenjem stižu polovim sedamdesetih godina iz Japana. Prvi je bio Suzuki sa modelom GT750 koji je koristio dvotaktni trocilindrični agregat. Kasnije, Kawasaki GPz 900R Ninja je prvi motocikl sa rednim četvorocilindričnim agregatom sa 16 ventila i vodenim hlađenjem. Zašto je bolje vodeno od vazdušnog hlađenja?

Oba sistema imaju prednosti i mane. Agregat sa vazdušnim hlađenjem je jednostavniji. Sa druge strane, vodeno hlađenje omogućava više snage, tiši rad, manju potrošnju goriva, kao i duže servisne intervale.

Danas je gotovo nemoguće ispuniti norme izduvnih gasova bez vodenog hlađenja, zato, čak i proizvođači kojima je vazdušno hlađeni agregat deo identita prelaze na vodeno hlađenje uprkos negodovanju poštovalaca. Slučaj Harley Davidsona VRSC – prvi Harley hlađen vodom

Jedan od takvih primera je Harlijev V ROD koji se pojavio na tržištu 2001. godine. Ovaj model pogonjen je novim vodeno hlađenim V2 agregatom koji je Harli razvio zajedno sa Poršeom. Iako se radilo o fantastičnom agregatu u pogledu snage i pouzdanosti, ljubitelji su imali oprečna mišljenja. V Rod nije opravdao Harlijeva očekivanja po pitanju prodaje i na kraju je zaboravljen, kao izrod među tradicionalnim Harlijevim modelima. Sličan problem je imao i BMW sa vazdušno hlađenim bokser agregatima. Oni su za razliku od Harlija, postepeno pripremali svoje kupce koristeći parcijalno vodeno hlađeni agregat, što ćemo objasniti dalje u tekstu. Šta je u stvari vodeno hlađenje?

Prošli smo kroz istoriju, pa hajde da vidimo kakva je to tehnologija.

Rashladna tečnost prolazi kroz kanale u bloku agregata i višak toplote oslobođa kroz hladnjak.

U narodu se često kaže „vodeno hlađenje“ što je pogrešno. Agregat se ne hladi vodom, već rashladnom tečnošću, antifrizom. Može da bude i parcijalno, kao kod BMW-ovog boksera, a to znači da se samo određeni delovi koji su najviše opterećeni hlade vodom. U ovom slučaju glave agregata. Iz čega se sastoji sistem za hlađenje?

Da bi razumeli koliki značaj ima sistem za hlađenje po radni vek agregata moramo da poznajemo bar osnovne delove iz kojih se sastoji.

• Pumpa pogonjena od strane agregata ima impeler koji omogućava da tečnost konstatno cirkuliše kroz rashladni sistem.
• Termostat otvara ili zatvara protok rashladne tečnosti kako bi održao temperaturu tečnosti u idealnom rasponu. Na primer, kada je motor hladan, termostat će biti zatvoren i time će zatvoriti protok tečnosti do hladnjaka kako bi agregat što pre postigao radnu temperaturu. Kada temperatura poraste, termostat na određenoj temperaturi otvara protok do hladnjaka i time započinje ciklus hlađenja.
• Senzor temperature rashladne tečnosti, očitava tačnu temperaturu u rashladnom sistemu. Tu informaciju motorni računar koristi da reguliše smešu goriva, startuje ventilator po potrebi i omogući vam da očitate temperaturu na instrument tabli.
• Ventilator služi da nadomesti nedostatak količine vazduha koji struji kroz hladnjak. Na primer, u gradskim gužvama gde se motocikl kreće između vozila.
• Hladnjak svojom konstrukcijom omogućava rasipanje, odnosno oslobođanje toplote rashladne tečnosti. Zato je hladnjak kao saće sa rebrima da bi bio prozračan.
• Ekspanziona posuda služi da „amortizuje“ pritisak koji se stvara u sistemu kako se tečnost greje. Ima i odušak koji služi da izbaci višak tečnosti.

Kako sve to radi

Svi ovi elementi koji čine rashladni sistem povezani su crevima. Rashladna tečnost koju pogoni pumpa cirkluliše kroz agregat, skuplja toplotu, prenosi je do hladnjaka koji oslobođa toplotu u atmosferu. Ohlađena tečnost se vraća do pumpe i ciklus se ponavlja iznova i iznova.

Kako ispravnost rashladnog sistema utiče na životni vek agregata?

Poznatno je svima da SUS agregatu treba određena radna temperatura da bi se postiglo efikasno sagoravanje goriva. Ta temperatura zavisi od konstrukcije agregata, kreće se od 75 do 105 stepeni celzijusa. Dokle god je sistem za hlađenje ispravan, ne morate da se brinete o uslovima vožnje.

Pregrevanje može da nastane iz nekoliko razloga i ono često izaziva havariju agregata.

• Neispravan ventilator
• Gubljenje i nedovoljna količina rashladne tečnosti
• Deformisan ili prljav hladnjak
• Neispravan senzor temperature
• Zapušen rashladni sistem i vazdušni čepovi

Čak i kada imate smanjenu efikasnost hlađenja, to će uticati na pregrevanje ulja u agregatu, koje u takvom stanju neće uspeti da zaštiti vitalne delove. Ulje takođe zahteva određenu temperaturu na kojoj štiti delove, kada se pregreje, odnosno proključa, gubi zaštitnu funkciju. Ovo je ekstremni slučaj, ali svakako, dugoročno gledamo, motor koji se lošije hladi kraće će trajati od onog koji je ispravan u tom aspektu.

Nije samo pregrevanje problem.

Kvar na rashladnom sistemu dovodi do situacije “prokuvao” kao očiglednog problema. Međutim, i agregat koji ne može da dostigne radnu temperaturu pati i sporo “umire”.

Kao što smo gore u tekstu objasnili, termostat je uređaj koji reguliše protok tečnosti do hladnjaka. Dogodi se da termostat zaglavi u otvorenom položaju ili ga nestručan majstor odstrani jer se pre toga motor pregrevao.

Šta se onda dešava? Rashladna tečnost ne može da se zagreje jer konstantno prolazi kroz hladnjak.

Agregat ne može da dostigne radnu temperaturu iako radi i vozi se pod opterećenjem. Tada dolazi do nepotpunog sagorevanja goriva. Pri tom, motorni računar naliva cilindre gorivom jer misli da je hladan.

Višak goriva spira cilindre i sliva se u karter sa motornim uljem. Gorivo razređuje ulje, ulje ne podmazuje… i eto oštećenja na cilindrima, klipovima i karikama. Kako se održava sistem?

Redovnom kontrolom nivoa rashladne tečnosti i redovnom zamenom.

Povremeno proverite sva creva i spojeve. Creva ne smeju da imaju pukotine i prelome. Spojevi moraju da budu suvi kao barut. Sve sumnjive šelne, korodirale ili “nabudžene” treba zameniti novim, kvalitetnim.

Obično su hladnjaci na motociklima slabo zaštićeni od prljavština koje podiže prednji točak. Vremenom se saće hladanjaka napuni blatom, a tako lošije hladi agregat. Najbolje je da se hladnjak demontira i pažljivo očisti hemijom i četkom. Hladnjak nikako ne perite direktnim mlazom pod pritiskom jer ćete ga oštetiti.

Svaka kap antifriza ispod motocikla je alarm. Može biti bezazleno, a može biti i znak težeg kvara, kao što je pucanje kućišta termostata, pucanje creva na spoju, kvar na pumpi. Ako niste sigurni da li je na agregatu voda od pranja, kiše ili antifriz, dotaknite tečnost vrhom prsta i liznite. Ako je slatkastog ukusa, radi se o antifrizu. Koji antifriz da sipam? G11, G12, crveni, roze, zeleni…

O antifrizu može puno da se piše. Mi ćemo vam skrenuti pažnju na česte zablude i mitove.

Antifriz ne služi samo da spreči zamrzavanje i pucanje bloka. On sprečava koroziju sistema za hlađenje. Tačka ključanja antifriza je viša od tačke ključanja vode.

Ako je koncentrat, meša se sa destilovanom vodom u razmeri 50:50. Postoje da se kupe već miksovani koje odmah sipate.

Na tržištu postoje i specifični antifrizi za motocikle. Obično su višestruko skuplji od onih za automobile. Da, postoje razlike između kvaliteta antifriza, ali nema potrebe da koristite posebne antifrize namenjene motociklu. Dakle, mogu da se koriste isti kao i za automobile.

Kada birate antifriz, gledajte da on bude namenjen za aluminijumske blokove i hladnjake. Svakako, dobro je da pročitite uputstvu za upotrebu šta proizvođač preporučuje. Nemojte se voditi bojama.

Oznake kao što su G11, G12, G12+ su zapravo Volksvagenove oznake za tip antifriza koje su se “odomaćile” u narodu i šire. Provera nivoa i zamena rashladne tečnosti

Kako se očitava nivo rashladne tečnosti, najbolje je pročitati uputstvo proizvođača. Obično se čita na markerima koji se nalaze na ekspanzionoj posudi.

Kada ćete da menjate antifriz zavisi od tipa antifriza koji koristite. Neki su predviđeni do dve godine, neki do čak pet. Obično se misli da je antifriz dobar ukoliko na merenju pokaže adekvatnu temperaturu zamrzavanja. Međutim, kada se prekorači interval zamene, antifriz postaje štetan i korozivan za rashladni sistem.

Izuzetno bitno! U slučaju pregrevanja motocikla ili dok je motocikl topao, NIKAKO ne otvarajte čep hladnjaka. Rashladni sistem je pod pritiskom. Otvaranjem čepa doći će do prskanja vrelog antifriza što može imati teške i trajne posledice po zdravlje.