Da li gorivo ima rok trajanja?

Može u velikoj meri da zavisi od uslova u kojima se gorivo čuva, u kakvim posudama (kanisterima, buradima, rezervoarima automobila…), koliko su te posude čvrsto zatvorene, pri kojoj temperaturi se čuvaju…

Generalno, običan benzin u rezervoaru automobila može bezbedno da se koristi do 3 meseca. Nakon toga počinju osetno da mu se menjaju karakteristike, pošto iz njega isparavaju određene komponente, dok druge hemijski reaguju sa kiseonikom.

Ovo važi i ukoliko se benzin nalazi npr. u nedovoljno dobro zatvorenom kanisteru, pa dolazi do isparavanja i ulaska vazduha i vlage. Međutim, ukoliko se benzin nalazi u namenskom kanisteru za gorivo sa čepom koji ne dozvoljava isparavanje i prodor vazduha, benzin može da „izdrži“ i do 6 meseci ili čak do godinu dana. To u velikoj meri zavisi i od temperature na kojoj se čuva.

Na primer, britanski RAC (Royal Automobile Club – slično kao AMSS kod nas) kaže da benzin može da traje 6 meseci ako je propisno uskladišten. Konkretno, ukoliko je u čvrsto zatvorenom kanisteru na 20 stepeni Celzijusa, tad može 6 meseci. Ali ako je na temperaturi od 30 stepeni Celzijusa, onda samo 3 meseca.

Neke druge institucije i stručnjaci daju različite rokove, pri čemu treba imati u vidu da nisu isti rokovi trajanja za „čist“ benzin ili dizel u koji nisu dodata bio goriva (biodizel i bioetanol) i za dizel i benzin koji u većem ili manjem procentu sadrže biodizel i bioetanol koji se dodaju iz ekoloških razloga u mnogim zemljama.

Kada je dizel u pitanju, RAC kaže da dizel u idealnim uslovima, odnosno u zaptivenom kanisteru i na odgovarajućoj temperaturi može da traje 6 do 12 meseci.

Rok trajanja goriva u rezervoaru automobila znatno je kraći nego u dobro zatvorenom kanisteru. Ukoliko dođe do ozbiljnijih promena u gorivu, to može da izazove razne probleme – od nepravilnog rada motora do ozbiljnih kvarova.

S obzirom na to da neki vozači zbog cene goriva znatno manje voze, nekima pun rezervoar može da “potraje” više od pola godine ili čitavu godinu ukoliko se ozbiljnije prebace na druge vrste prevoza.

U takvim situacijama trebalo bi u rezervoar dodati stabilizator goriva koji može značajno da smanji negativne uticaje kojima je gorivo izloženo. Na primer, jedan od popularnijih stabilizatora u pakovanju od 250 ml koji košta oko 1.000 dinara, dovoljan je za 250 litara benzina, a “štiti” benzin godinu dana.

Naravno, nije dovoljno samo sipati stabilizator u rezervoar, već treba ispratiti uputstvo, pošto ukoliko nakon dodavanja stabilizatora ne startujete motor, stabilizator neće proći kroz sve delove dovoda i ubrizgavanja goriva.

Postoje razni stabilizatori, pa pre upotrebe obavezno proverite kolika količina treba da se sipa, koliko dugo pruža zaštitu i slično.

Stabilizator možete da koristite i ukoliko čuvate gorivo u idealnim uslovima, odnosno dobro zatvorenim kanisterima na hladnom mestu, pa tako možete da ga sačuvate od degradacije i više godina.

Zaključak

S obzirom na to da je gorivo skuplje nego ikada, kao i da se vozači plaše novih poskupljenja i nestašica, ne treba da čudi što mnogi razmišljaju o kupovini i skladištenju većih količina benzina i dizela.

Nemamo nameru da ovim tekstom izazivamo paniku ili motivišemo vozače da spremaju zalihe.

Jednostavno želimo da skrenemo pažnju da gorivo može da se “pokvari” i da izazove skupe kvarove na automobilu.