Šta stoji iza rasta cena automobila i da li se zaista krećemo u smeru elektrifikacije?

Celu prvu epizodu podkasta „AUTOPRIČE" možete pogledati na LINK.

Zajedno sa voditeljem Milošem Maksimovićem, gošća prve epizode podkasta „AUTOPRIČE" Aleksandra Đurđević, direktorka Delta Auto Grupe i predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova osvrnula se na aktuelna dešavanja na tržištu automobila, kao i trendove u proizvodnji četvorotočkaša.

Aleksandra Đurđević istakla je da je rast cena automobila kojem svedočimo kompleksna tema i da je do njega došlo usled više faktora. Jedan od njih, kako je navela, jeste tehnologija i obavezna dodatna oprema koju automobili danas imaju: „Važno je da se dotaknemo i toga šta danas jedan novi automobil znači u odnosu na novi automobil pre samo koju godinu. Standardi, pre svega evropski, ali i globalni, jesu toliko pooštreni da su veoma zahtevni i u bezbednosnom i u ekološkom smislu, te diktiraju niz tehnologija koje su izuzetno skupe za nova vozila. Danas novo vozilo ne možete da kupite, odnosno registrujete u Evropi, bez određenih sistema pasivne i aktivne bezbednosti i uopšte tehnologija koje omogućavaju mnogo manju emisiju nego ranije. Dakle, pred uvoznike je stavljen tako strog standard, tako da su sva nova vozila koja se proizvode mnogo skuplja."

Na cenu automobila uticala je i često pominjana nestašica mikročipova, izazvana pandemijom. Prema rečima Aleksandre globalna potreba za mikročipovima koji se nalaze u raznim uređajima koje koristimo u svakodnevnom životu je porasla „Jedan automobil prosečno ima 1500 do 3000 mikročipova. Električni automobil duplo više od toga. Sve nove bezbednosne tehnologije za automobil postale su konzumeri mikročipova i sada imamo tu situaciju da auto-industrija možda najviše i pati, upravo zbog takve ogromne potrebe za mikročipovima."

Još usled pandemije virusa COVID-19 došlo je do poremećaja proizvodnje novih vozila, nabavke delova i komponenti, transporta, a sada i sukobi u Ukrajini dodatno intenziviraju disbalans ponude i potražnje, koji je prisutan na tržištu automobila i predstavlja razlog rasta cena. „Čuveni efekat leptira u globalizaciji - onog trenutka kada se nešto desi na jednoj strani sveta u proizvodnji, gotovo je nemoguće da nema uticaj na veliki segment auto-industrije. Tako da, kada pričamo o sirovinama i komponentama, aktuelna situacija u Ukrajini i Rusiji, apsolutno se odražava i tek će se odražavati na auto-industriju," naglasila je Aleksandra Đurđević.

Ipak, prema rečima gošće prve epizode podkasta „AUTOPRIČE" stabilizaciju možemo očekivati u 2024. godini: „Retko šta se dešava naglo. Oporavak svakako očekujemo od proizvođača, zavisi ko je koliko bio spretan u planiranju, koliko je jak igrač na globalnom tržištu, ali mislim da će do oporavka doći kod određenih, jačih igrača čak i ranije."

Aleksandra se osvrnula i na starost automobila u našoj zemlji navodeći da je od oko 150.000 polovnih vozila koja se u proseku godišnje u našoj zemlji prodaju, čak 80% starije od 10 godina. Podsetila je da su to vozila sa euro 3 normama i da predstavljaju "najveće zagađivače koji su zabranjeni za prodaju bilo gde u Evropi osim kod nas," te da je ovaj segment tržišta bitno urediti.

Sa druge strane, kada govorimo o prodaji novih automobila, iznela je da učešće dizela značajno opada, te da je ispod 20%, dok benzin čini oko 60%, a hibridna vozila 13%.

Napomenula je da se sve kreće u smeru elektrifikacije i naglasila da ona predstavlja veliki izazov, te da je infrastruktura za električna vozila prioritet iako već kasnimo sa njenim razvojem: „Za to treba vreme, a mi već eksponencijalno rastemo: brzina prodatih vozila, proizvodnja, dostupnost. Proizvođači su imali po jedan-dva, a sad već imaju po nekoliko električnih vozila u ponudi. Nema svako mogućnost i garažno mesto gde može da puni automobil, a sa druge strane ta vozila su realnost. Svako jedanaesto vozilo u Evropi je električno. Takođe, turisti prolaze kroz našu zemlju i nailaze na probleme. Tako da moramo da uhvatimo korak sa Evropom na tom polju."

Pored infrastrukture, prema rečima sagovornice u podkastu sajta Polovni automobili, podjednako bitne su i subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila, koje su kod nas u zemlji dobre, na evropskom su nivou. Ipak, postoji potreba da se sam mehanizam subvencija pojednostavi, kako klijenti ne bi odustajali zbog procedure.

Kada je reč o budžetu koji država svake godine opredeljuje za subvencije, on iznosi milion evra, a mišljenje Aleksandre Đurđević jeste da bi trebalo da bude tri puta veći: „Budžet mora da prati rast učešća električnih vozila. Međutim, on je godinu za godinom isti i mislim da je neophodno da bude veći od sledeće godine kako bi zaista bio stimulativan."