Elektrifikacija "ubija" nemačke proizvođače auto-delova

Vest od prošle sedmice privukla je posebnu pažnju u automobilskoj industriji. U Bošu, tačnije u odeljenju za proizvodnju delova, potpisan je sporazum između menadžmenta i predstavnika radnika o budućim izgledima za 80.000 zaposlenih u toj firmi u Nemačkoj. Fokus je na tome da se do kraja 2027. ne daju otkazi.

Od toga će profitirati zaposleni, koji rade u sektoru proizvodnje za automobile s klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao i kod proizvođača automobila, procesi transformacije, odnosno prelaska na proizvodnju elektro-automobila i kod dobavljača delova trajali su dugo i podstakli strah od gubitka posla, piše Dojče vele.

Prelazak na elektromobilnost mnoge će koštati gubitka radnog mesta.

Električni pogoni imaju jednostavnu strukturu

Agregati za struju i s njima povezani pogonski sklopovi sastoje se od znatno manje delova nego tehnologije za proizvodnju motora s unutrašnjim sagorevanjem. Razvoj softvera za elektronsko umrežavanje i sisteme asistencije i pomoći vozaču, takođe postaje sve važniji.

Verovatnije je da će se u tu svrhu angažovati novi stručnjaci, a da će tek u ređim slučajevima doći do prekvalifikacije radne snage iz oblasti proizvodnje automobila s motorima na dizel i benzin, u oblast proizvodnje električnih automobila.

Koncern Volkswagen će ipak pokušati sa prekvalifikacijom u okviru pretvaranja svojih pogona u one za proizvodnju elektromobila. Osim toga, u cilju smanjenja troškova, nove proizvodne lokacije sve više se planiraju u istočnoj Evropi, što je već dovelo do značajnih nemira među zaposlenim u Bošu.

Dobavljačka odnosno liferantska privredna grana najveći je ogranak tog nemačkog industrijskog giganta. Ona čini gotovo 60 odsto od 88 milijardi evra koliko je kompanija prošle godine ostvarila prodajom. Više od polovine od oko 420.000 zaposlenih u Bošu širom sveta radi u toj oblasti.

Transformacija će trajati dugo

Da se među zaposlenima vrati mir – barem u narednim godinama – trebalo bi da bude u interesu šefa Boša Štefana Hartunga.

"Cilj transformacije mora biti da se ona odvija po mogućnosti socijalno podnošljivo", rekao je on nedavno u intervjuu za nedeljno izdanje lista Velt.

Prema rečima Hartunga, širom sveta na putevima je 1,4 milijarde vozila, a čitava automobilska industrija trenutno ima proizvodni kapacitet od nešto manje od 90 miliona vozila godišnje.

Kako bi pojasnio dimenzije transformacije, on je izračunao: "Čak i kada bismo od sutra proizvodili samo električna vozila – što nije moguće jednostavno zbog nedostatka baterija – trebalo bi nam najmanje 15 godina da zamenimo sva vozila koja imaju motore na unutrašnje sagorevanje."

Nakon problema u lancu snabdevanja i krize oko proizvodnje čipova, što je bila posledica pandemije korone, posao u industriji delova ponovo je krenuo. Sto najvećih svetskih dobavljača auto-delova proširilo je prodaju zahvaljujući povećanju cena i većoj proizvodnji vozila.

Prema studiji menadžerske konsultantske kuće Berils, koja je specijalizovana za automobilski sektor, prošle godine ostvaren je rast od 16 odsto na 1.064 milijarde evra, u odnosu na 2019, godinu pre korone.

Prodaja raste, profit se smanjuje

Međutim, veći troškovi materijala i energije smanjili su profitabilnost na prosečnih 5,6 odsto – a marže su bile niže još samo na vrhuncu pandemije korone. Postojale su i velike regionalne razlike.

"Dok je Evropa patila od visokih troškova energije, kineske kompanije nisu bile pogođene. Taj efekat posebno je bio vidljiv u Nemačkoj", navodi se u studiji.

Nemački dobavljači Boš, ZF Fridrihshafen i Kontinental i dalje su lideri na listi sto najboljih dobavljača, zajedno sa japanskom grupom Denso.

Iz Nemačke su među najuspešnijima kompanije Male, Šefler, Broze, Eberspeher, Drekslmajer i TisenKrup. Ali, "korejski i kineski dobavljači rastu izuzetno snažno, dok tržišni udeo nemačkih i japanskih kompanija nastavlja da opada", uočavaju eksperti u oblasti industrije.

Konkurencija iz Kine sve je veća

"U narednih nekoliko godina verovatno će se nastaviti trend u prodaji i marži u korist kineskih dobavljača", kaže Aleksander Timer, partner firme Berils.

"Glavni pokretači toga su progresivna elektrifikacija i digitalizacija vozila."

Možda je to razlog zašto industrija gleda u budućnost sa više pesimizma nego ikada.

U ovom trenutku, proizvođači još uvek žive od velikog zaostatka narudžbina, koje su se nagomilale prošle godine zbog nedostatka komponenti, a koji se sada postepeno topi. Nove narudžbine jedva da stižu zbog nesigurne ekonomije.

Prema navodima nemačkog Udruženja proizvođača automobila (VDA), u junu je registrovano 20 odsto manje narudžbina nego prethodne godine. Domaće narudžbine su od početka godine pale za 27 procenata.

Poslovni izgledi ekstremno negativni

Prema istraživanju instituta Ifo sa sedištem u Minhenu, koje je objavljeno prošle sedmice, nemački proizvođači automobila negativno su ocenili svoje poslovne izglede, što se nije desilo još od svetske finansijske krize. Odgovarajući indikator spustio se peti put za redom.

"Vlada velika neizvesnost među proizvođačima automobila i delova za automobile, isto kao i u vreme izbijanja rata u Ukrajini ili nakon porasta rizika zbog racioniranja gasa za potrebe industrije prošle jeseni", kaže Oliver Falk, šef Ifo-centra za industrijsku ekonomiju i nove tehnologije.

Nije ni čudo što, prema anketi, među dobavljačima trenutno vlada veliki nedostatak poverenja.