Mercedes koji se kao polovnjak prodavao po ceni novog

Zbog velike tražnje, vlasnici automobila koji bi poželeli da ga preprodaju u prvih godinu dana od početka proizvodnje mogli su za njega da dobiju istu sumu novca koju su izdvojili prilikom kupovine novog vozila, što je retkost ako izuzmemo neke supersportske modele.

Mercedes je nudio više verzija modela W123, neizbežni kupe i karavan, kao i produženu limuzinu čije je međuosovinsko rastojanje bilo veće za 63 cm od standardne varijante.

Klasičan sedan W123 bio je dostupan u devet verzija, od Mercedesa 200 D, do modela 280 E. Na raspolaganju je bila široka paleta pogonskih jedinica, uključujući šestocilindarski 2.5 litarski benzinski motor sa 127 ks, kao i turbo dizel sa 5 cilindara i 123 "konjske snage".

Mercedes je već tada eksperimentisao sa alternativnim pogonskim agregatima, poput varijante koja je osim benzina kao gorivo mogla da koristi i tečni naftni gas. Razvijen je i prototip na električni pogon, a 1983. predstavljen je model sa vodoničnim gorivnim ćelijama, pogonskim sistemom koji tek danas, nakon više od tri decenije, polako ulazi u serijske automobile.

Istraživanje alternativnih pogonskih sistema nije bila jedina oblast interesantna za Mercedesove inženjere u tom periodu. Nemački proizvođač usmerio je pažnju i na unapređenje bezbednosti putnika, pa je tako konstruisana čvršća putnička kabina ali i veće "zone gužvanja" kako bi se bolje apsorbovala energija udara u slučaju saobraćajnih nezgoda.

Već u ranoj fazi proizvodnje Mercedesa W123 razmišljalo se o vazdušnim jastucima, koji su postali doplatna opcija 1982. godine.

Proizvodnja modela W123 okončana je polovinom 1980-tih do kada je sa fabričkih traka sišlo je 2,7 miliona vozila.