Od jeseni kreću elektronski potpisi

Ako primena elektronskog potpisa zaživi, kako kažu u Ministarstvu telekomunikacija, zahtev za dečji dodatak, osnivanje preduzeća ili izdavanje građevinske dozvole moći će da se dobije putem računara, uz elektronski potpis. To znači da bi građani Srbije mogli postepeno sve manje vremena da provode na šalterima.

Olivera Popović, suvlasnica kompanije koja se bavi razvojem softvera, kaže da će joj elektronski potpis omogućiti da manje vremena provodi uplaćujući razne mesečne doprinose, PDV, ali i pri potpisivanju ugovora.

"Smatram da će to biti od velike pomoći. Gde god bude bilo moguće da ne odete lično, a treba da potpišete nešto, a možete preko interneta - svakako će pomoći. To se, kad su firme u pitanju, misli na obaveze koje firme imaju prema državi, kao što su plaćanje raznih poreza, carinskih dažbina", kaže ona.

Elektronski potpis može potpuno zameniti svojeručni, ali i papirnu dokumentaciju. Na taj način kompanija štedi novac koji bi inače bio potrošen na štampanje, slanje i uopšte rad sa papirnim dokumentima.

Takođe, overa ugovora više neće morati da se obavlja u prisustvu obaju partnera. Biće dovoljno da se dokument pošalje elektronskom poštom, a verodostojnost garantuje elektronskim potpisom.

"Elektronski potpis je važna karika za mnoge servise da bi se uspostavili. Ono što će biti direktno korisno je da će građani, imajući tu karticu, moći elektronskim putem nekome da pošalju dokument ili da firme međusobno komuniciraju. Tu postoji autentičnost, a rešena je neporecivost", kaže Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije.

Kako u pošti kažu, svi podaci o korisniku su tajni i dobro zaštićeni. Potpis garantuje tajni kriptografski ključ i javni i elektronski setifikat korisnika. Na njemu su zabeleženi još neki podaci.

"Podaci o samom korisniku kao što je ime, prezime, opciono mejl adresa korisnika, a za kvalifikovane sertifikate koji će se koristiti za komunikaciju sa državnom upravom biće i matični broj", kaže Dragan Spasić iz PTT Srbija.

Elektronski potpis će koštati od 600 do 650 dinara, a godišnja naknada za serverski sertifikat je još 1.200 dinara. Za dobijanje elektronskog potpisa za građane potrebna je samo lična karta, a za firme i izvod iz privrednog registra. Ceo proces traje od sedam do deset dana.