Ostvarena želja Olge Jevrić, prve žene vajarke u SANU

Profesor dr Ješa Denegri je rekao da je otkrivanje ovako monumetnalne skulpture, u stvari, način da se naša sredina i kultura zahvali i oduži Olgi Jevrić i izrazio svoje žaljenje što i ona sama nije doživela današnji dan.

"Svi znamo koliki je Olgin značaj za našu istoriju umetnosti i kulturu, ali nije imala zadovoljstvo da za svog života realizuje svoje skulpture i svoje skulptorske ideje u formatima u kakvim je ona to zamišljala. To je u ono vreme bilo teško, gotovo neizvodivo. Tako je ona često znala da kaže da će se njen opus završiti u dimenzijama njene šake. To je jedna izjava koja interesantno zvuči ali je i istinita. Prema tome je ovaj današnji događaj velik ne samo za Čačak, već za celokupnu srpsku kulturu i srpsku istoriju umetnosti. Olga Jevrić je dobila priliku da u dimenzijama jednog urbanog prostora vidi realizaciju jedne od svojih skulptura”, kazao je dr Denegri.

Olga Jevrić rođena je 1922. godine u Beogradu u uglednoj porodici. Završila je odsek za klavir Muzičke akademije 1946, a dve godine kasnije i vajarski odsek Akademije likovnih umetnosti. Bila je prva žena vajarka akademik i od 1983. godine redovni član SANU. Opus Olge Jevrić spada u vrhunske domete naše i evropske moderne umetnosti druge polovine 20. veka, njeni, za to vreme, veoma inovativni radovi sa novim materijalima, apstraktnom formom, stvorile su novo poglavlje jugoslovenske skulpture.

"Olga je više od šest i po decenija svoje skulpture gradila ne po meri šake, već po meri otvorenog, javnog prostora. Ogla Jevrić je ipak gajila nadu i meni je lično saopštila da ona veruje da ću ja to ipak uspeti. Tako se i desilo. Došla je situacija da je Čačak postao prestonica kulture Srbije, došla je situacija da se i finansije drugačije odvijaju, tako da smo uspeli da ovaj značajan projekat, koji je značajan i u tom pogledu što se odužujemo i kao zemlja Olgi Jevrić koja nije umetnik lokalnog, srpskog karaktera već zaista svetskog kalibra, vajar koji je ušao u antologije svetske umetnosti. Da se njoj na taj način odužimo, što ćemo baš ovde u Čačku, a ona je to želela da se dogodi ovde, imati priliku da ugledamo njen rad u punom formatu", kazao je Ljubiša Simović, autor projekta postavljanja skultpure.

Umetnička savetnica Galerije "Nadežda Petrović" i kustos projekta Julka Marinković, značaj postavljanja ovako monumentalnog projekta vidi, pre svega, u pružanju prilike najmlađim naraštajima grada na Moravi da odrastaju uz i sa umetnošću.

"Svako monumentalno delo kada se izvede u prostoru predstavlja događaj za sebe i njegov je značaj što će mladi sugrađani, deca Čačka odrastati uz delo koje predstavlja izraz harmonije i sklada. Upravo ono što mladi Atinjani imaju svakoga dana kada gledaju obrise Akropolja ili mladi Njujorčani kada gledaju skuplture Henrija Mura ili Žana Arpa ili recimo Parižani kada se igraju sa rodenovim skultpurama. Od danas, mladi Čačani imaće priliku da, dodirujući skulpturu i gledajući skulpturu, odrastaju uz umetnost", rekla je Julka Marinković.