Kultura

Četvrtak, 17.03.2022.

11:00

Film o jednom gradu, ljubavi i progresu – "Bilo jednom u Srbiji" vraća nas u zlatno doba Leskovca

Bajkovita melodrama sa elementima komedije u režiji Petra Ristovskog, film "Bilo jednom u Srbiji", koji je svoju turneju počeo u Leskovcu 6. marta, oduševio je publiku na svečanim premijerama koje su se nastavile širom naše zemlje.

Izvor: promo

Film o jednom gradu, ljubavi i progresu –
Foto: Promo

Uz plejadu naših poznatih glumaca, među kojima su: Viktor Savić, Teodora Ristovski, Nemanja Oliverić, Radovan Vujović, Sloboda Mićalović, Miki Manojlović, film nam prikazuje zlatno doba Leskovca dvadesetih godina prošlog veka kada je tekstilna industrija doživljavala procvat, a grad saznavao o velikom i boljem svetu u bioskopu kafane Pariz.

Film autora i producenta Zvonimira Šimuneca i izvršnog producenta Miroslava Mogorovića sniman je dve godine na autentičnim lokacijama juga Srbije, nastao je u produkciji Le Filma iz Leskovca i koprodukciji Media House, DME Video, Soul Food Films. Leskovačka drama u tri čina spaja bajku sa istorijom. Autori su na film preneli specifičan duh i humor koji je i danas pogonsko gorivo za vanvremensku fabriku smeha, a sećanje na čuvene leskovačke porodice čije je preduzetništvo pre jednog veka bilo inovativno je inspiracija za našu priču. Bilo jednom, neka bude opet! Poratna je 1922. godina. Posle potucanja po belom svetu dva prijatelja Dine i Cone se vraćaju u rodni kraj, varošicu na jugu Srbije. Dolazeći u oronuli Leskovac u njemu zatiču - Dine svoj ruinirani bioskop, a Cone spostvenu sahranu! Posle rata Dine (Nemanja Oliverić) se nekim čudom zatekao u Parizu, gde je naučio o lepotama života u velikoj metropoli, upoznao lepe Parižanke i otkrio novi medij – film. Cone (Viktor Savić) je posle ranjavanja i amnezije završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je naučio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha. Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka" koji su osetili u "velikom svetu", dva mladića vraćaju se u svoju varošicu, Cone sa željom da vrati ugled, ali i svoju staru ljubav, a Dine da ljubav pronađe.
Foto: Promo
Kakav bi to bio film kad ne bi imao ljubavnu priču. U ovoj našoj je čak dve! Prvi svetski rat je odvojio Coneta od verenice Zorke (Teodora Ristovski). Kako su ratne strahote i amnezija učinile da varoš Coneta proglasim mrtvim, tako je posle pet godina čekanja Zorka nevoljno dala pristanak da je otac uda za ratnog liferanta Aćima Prokića (Radovan Vujović). Tu počinje borba dva istrajna suparnika, a svaki od njih ima svoje argumente.

Dine po povratku u Leskovac rešava da obnovi svoj oronuli bioskop, ali i da u svom malom gradu pokrene filmsku industriju i da celom svetu prikaže lepote (lepotice) juga Srbije. Pored svih silnih lepotica koje su prodefilovale ispred Dinetove kamere, njegovo oštro oko se zaustavilo na Ružici, lokalnoj usedelici koju je mala sredina prozvala urokljivom. Ružica (Sloboda Boba Mićalović) živi sa majkom i ima tužnu sudbinu da se svakom njenom muškarcu dogodi nesreća, zato momci i beže od nje „kao đavo od krsta”. Dine, pomalo hazarderske prirode, odlučuje da rizikuje i ašikuje sa Ružicom. On u Ružici, povučenoj devojci koja se družila sa ovcama, budi senzualnost i ona postaje mlada dama izuzetnog stila.
Foto: Promo
Odolevajući svim iskušenjima dva prijatelja počinju da žive svoje snove, Cone kao industrijalac koji osniva fabriku tekstila, a Dine kao sineasta. Uz diskretnu i mudru pomoć bogatog gazda Mite (Miodrag Miki Manojlović) dva prijatelja korak po korak učmali gradić pretvaraju u modernu evropsku varošicu.

U filmu su briljantne uloge ostvarili i: Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Dragan Petrović Pele, Boža Marjanović, Andrija Stoilković... kao i Ivan Bekjarev, kome je ovo poslednja uloga. Na scenariju su radili: Đorđe Milosavljević, Vladimir Andrić, Zvonimir Šimunec, saradnici na scenariju su Petar Ristovski i Majda Šimunec, scenografkinja je Ana Milošević, kostimografkinja Dragica Laušević, a direktor fotografije je Dalibor Tonković.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Ovo je proglašenje bankrota Nemačke"

Privredna udruženja upozoravaju: već svaka treća firma nema nameru da ulaže u pogon u Nemačkoj. Cena energije, radne snage, poreza i mnogobrojni propisi usporavaju privredni rast.

12:50

30.12.2024.

4 h

Podeli: