Španija uoči izbora - oštra polarizacija i jačanje desnice

Prema pisanju medija, nijedan izborni scenario ne bi trebalo da znači povratak Španije u ekonomsku stabilnost.

Britanski Fajnenšel tajms (The Financial Times) piše da se Španija u nedelju suočava s najširom izbornom trkom od obnove demokratije posle smrti Fransiska Franka (Francisco Franco) 1975. i dodaje da kao "ponosna moderna evropska zemlja" otkad je zatvorila poglavlje diktature, sada "rizikuje pridruživanje struji desnog populizma koji je raširen širom EU i Zapada".

Prevremeni opšti izbori izazvani su padom manjinske vlade Pedra Sančesa (Sánchez) predvođene socijalistima koja je trajala jedva devet meseci nakon rušenja vlade desnog centra Marijana Rahoja (Mariano Rajoy) na čelu s njegovom Narodnom partijom (PP) zbog korupcijskog skandala.

List piše da su u atmosferi preterivanja, histerije i kleveta političari ukopani u rovove i razmenjuju optužbe, dok ankete s početka kampanje pokazuju da "najveću izbornu jedinicu" od oko 40 odsto biračkog tela, čine oni koji "ne znaju" za koga će glasati.

Razlozi za napetosti, prema pisanju FT, leže u jačanju španskog nacionalizma što je odgovor na katalonski separatizam i neuspeli pokušaj otcepljenja od Španije, u posledičnom učvršćivanju desnog sentimenta koji Socijalističku partiju smatra uzurpatorom jer je na vlast došla uz pomoć katalonskih poslanika a ne pobedom na izborima i u neobuzdanoj borbi na desnici gde se Narodna partija s novim rukovodstvom, plaši partije liberalno desnog centra, Građani (Ciudadanos), pri čemu se obe stale u odbranu od krajnje desne partije Voks (Vox).

Tri partije desnice se takmiče da dokažu ko može biti najratoborniji prema nacionalizmima manjina – što je najveći problem desnog populizma u Španiji, a ne imigracija kao u ostatku Evrope, ističe Fajnenšel tajms.

Madridski Pais (El Pais) piše da Španija predstojeće izbore vidi kao neku vrstu druge demokratske tranzicije, nakon decenije recesije koja je ostavila dugotrajne ožiljke u vidu nezaposlenosti i nejednakosti. Tu je i najveća politička kriza u poslednjih 40 godina s Katalonijom - kao i novi i nesavršeni petostranački partijski sistem koji će okrenuti parlament na glavu, navodi list, prenosi RSE.

List citira visokog evropskog zvaničnika koji je rekao da se "Brisel nada vladi sa stabilnom parlamentarnom većinom koja će moći da progura budžet i stane na kraj svim kolebanjima koja su vladala od 2015" ocenivši da je "ekonomski učinak najbolja vest iz Španije poslednjih godina" ali da "španska politika ne može nastaviti da se spotiče".

Iako Španija nije problem za Brisel, koji se bavi Bregzitom, izborima za EU, i ima Italiju kao glavni izvor glavobolja u južnoj Evropi, postoji određena zabrinutost zbog pitanja kao što su dolazak velikog broja migranata preko zapadnog Mediterana i slab doprinos Španije glavnim debatama o budućnosti evura, ukazuje Pais.

Kao jedna od najvećih ekonomija u Evropi, Španija ostaje jedina država članica koja je u stanju da održi korak s francusko-nemačkom osovinom, navodi Pais i dodaje da će radi toga morati da nauči plemenitu umetnost izgradnje koalicija, bilo na holandski način (s nekoliko stranaka) ili na način na koji su to učinili u Portugalu, gde postoji konzervativni predsednik i u s levičarska izvršna vlast.

Portal Politiko (Politico) piše da je novi lider Narodne partije Pablo Kasado (Casado), koji je došao na čelo stranke posle bivšeg premijera Rahoja, napravio oštar zaokret u desno predstavljajući se kao jedina alternativa socijalističkom premijeru Sančesu, kojeg opisuje kao pretnju po zemlju, kriminalca, izdajicu i prijatelja terorista i pučista.

S druge strane, piše Politiko, Kasadov desničarski zaokret, uz činjenicu da su Narodna partija i Građani smenili vladajuće socijaliste u Andaluziji uz podršku Voksa u decembru i obećali da će uraditi to i na nacionalnom nivou, omogućilo je Sančesu da se predstavi kao jedini umereni izbor. Britanski Ekonomist (The Economist) prognozira da će socijalisti pobediti na prevremenim opštim izborima, ali će se boriti da formiraju vladu.

List ističe da istraživanja javnog mnijenja pokazuju da će - na trećim opštim izborima u nešto više od tri godine socijalisti, po prvi put od 2008. biti najveća stranka u zemlji. Ekonomist podseća da su se do 2015. socijalisti i Narodna partija smjenjivali na vlasti, ponekad se oslanjajući na katalonske i baskijske nacionaliste kako bi imali parlamentarnu većinu ali je nezadovoljstvo ekonomskim padom nakon 2007. godine pokrenulo dve nove stranke.

To su Podemos na krajnjoj levoj strani (koja je bila partner socijalistima u odlazećoj vladi) i Građani, izvorno u liberalnom centru. Pad je takođe bio faktor u zagovaranju nezavisnosti katalonskih nacionalista, što je kulminiralo neustavnim referendumom u oktobru 2017, i što je na kraju podstaklo brz rast Voksa – partije koja je, ističe Ekonomist, potkopala tvrdnje da je Franko odvratio Španiju od krajnje desničarskog nacionalizma.

Suprotno tvrdnjama desnice, ukazuje Ekonomist, Sančes smatra da su Španci manje ljuti i paranoični, insistira na razgovorima s katalonskim separatistima samo u okviru parametara ustava, ističući da neće priznati referendum o nezavisnosti i predlaže ustavni amandman kojim bi se "razjasnila" raspodela ovlašćenja između centra i regiona. Ako pobedi, Sančes će se pojaviti kao najmoćniji socijaldemokratski lider u Evropi, smatra Hose Ignasio Toreblanka (José Ignacio Torreblanca) iz Evropskog saveta za spoljne odnose, prenosi Ekonomist i zaključuje da će Sančes, koji se pokazao kao borac, sada možda morati da bude iscelitelj. Za one koji su uznemireni okretanjem Evrope ka populizmu, Madrid je daleko od toga da krene putem Rima, a kamoli Budimpešte ili Varšave.

Glavne partije ostaju čvrsto na čelu, što znači da naredna vlada verovatno neće biti previše različita od dosadašnje, ocenjuje kolumnista Blumberga (The Bloomberg) dodajući da sve ukazuje na to da je španska ekonomija, uprkos svemu, izdržala nestabilnost. Postoje tri moguća ishoda za ove izbore i nijedan se ne čini posebno alarmantnim.

Prvi je pobeda vladajuće Socijalističke partije, koja u anketama ima oko 30 odsto i mogla bi formirati koaliciju uz podršku Podemosa i nekih regionalnih stranaka. Alternativno, Pedro Sančes, šef stranke, mogao bi se okrenuti prema centru i pokušati formirati savez s Građanima, iako je njihov vođa Albert Rivera to odbacio.

Druga mogućnost je desničarska vlada koju bi formirali Narodna stranka i Građani uz podršku Voksa - kao u Andaluziji što, prema oceni Blumberga, ne bi bila katastrofa za špansku ekonomiju. Skoro sigurno bi se bavili nižim porezima, finansiranim putem smanjene potrošnje, ali to nije isto što i desničarska Liga u Italiji - koja želi "jedinstveni porez", ali nije voljna da napravi rezove za plaćanje, dodaje se.

Treći potencijalni ishod je da je politička fragmentacija prevelika da bi omogućila stvaranje vlade, što bi značilo povratak na birališta, možda već na jesen. Uz ocenu da bi za glavne kandidate bilo daleko bolje da naprave kompromisni program koji će podržati oporavak zemlje, Blumberg navodi da se ekonomija ipak pokazala otpornom na odsustvo jake vlade.

Dodaje se da nakon drame koja je zahvatila južnu Evropu u ovoj deceniji, uključujući i katalonsku krizu, Španija i dalje izgleda relativno neuzbudljivo – što je, prema njegovim rečima, kompliment, prenosi RSE.