Dug za porez na pet godina

Redovnim namirivanjem rata stiču i pravo da im se kamata otpiše - u celosti. Preduzeća sa većim dugovanjem, svoje obaveze mogu da plate u istom roku, ali im se otpisuje samo 50 odsto kamate.

Ovo je predviđeno najnovijim izmenama Zakona o poreskom postupku i administraciji, koje su se pred poslanicima Skupštine, zajedno sa setom ekonomskih zakona, našle po hitnom postupku, pišu Večernje novosti.

Kako bi se olakšala naplata zaostalih dugovanja, izmenama ovog propisa podiže se i prag poreskog duga na 1,5 miliona dinara, za koji će dužniku moći da se odobri reprogram, ali se neće zahtevati obezbeđenje - ni hipoteke, ni zaloge, ni menice, ni bankarske garancije.

Ova će posebno pogodovati preduzetnicima kojima je zakon do sada tražio obezbeđenje za reprogram dugova iznad 200.000 dinara, dok je ova granica za preduzeća bila milion dinara. I građani neće morati da polažu garancije ukoliko reprogramiraju svoj poreski dug, koji ne prelazi 200.000 dinara, što je duplo veći iznos od dosadašnje granice za koju se zahtevalo obezbeđenje duga.

Ministar privrede Željko Sertić istakao je u ponedeljak u Skupštini Srbije, predstavljajući izmene ovog poreskog zakona, da će se svetska ekonomska kriza prelila i na Srbiju i da su najviše bila pogođena mala preduzeća i mikrofirme, kao i preduzetnici, koji su imali problem da servisiraju svoje obaveze pre svega prema državi.

"Ako uzmemo u obzir da nemamo savršen sistem funkcionisanja Poreske uprave, niti državnih organa, fer je da kao država budemo tolerantni prema našim građanima i da im pomognemo", istakao je Sertić. - Ta preduzeća moraju da plaćaju tekuće obaveze, kao i dugovanja iz prethodnih godina.

Kamata na poreski dug, kako je predloženo, biće u iznosu referentne kamatne stope NBS, koja je sada 4,25 odsto. Porez će moći da se plati predajom stvari, odnosno kompenzacijom, ali i konverzijom poreskih dugova u vlasnički udeo u kapitalu poreskog dužnika. Otpis dugova odobravaće se poreskim dužnicima koji redovno izmiruju dugove i tekuće obaveze, tako što se, po isteku 12 meseci redovne isplate, otpisuje 50 odsto kamate.

Izmene i dopune zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama su, kako ističe zakonodavac, potrebne jer su za prethodnih pet godina, koliko postoji zakon kod nas, odobrena samo 34 ugovora.

"Od ta 34 ugovora, na prste možemo da nabrojimo one koji su dobri i kvalitetni. Zato što ni taj zakon nije obuhvatio dovoljno jasne i precizne kriterijume i ostavio je mogućnost za primenu određenih negativnih posledica koje ćemo danas morati da rešavamo, bilo sudskim putem, bilo raskidanjem ugovora ili realizacijom nekakvih drugih aktivnosti", naveo je ministar privrede.

Iz ugla opozicije, primedba na ovaj zakon odnosi se na pravo koje se dodeljuje koncesionaru, odnosno privatnom partneru: da se, uz gradnju ugovorenog objekta, bavi i izgradnjom komercijalnih objekata poput benzinskih pumpi, hotela i slično na trasi auto-puta, ali i, na primer, stambenih zgrada pored javnog stadiona.

"To znači da će se, ako se dobije koncesija za put, uz taj put graditi pumpe i hoteli, koji ostaju koncesionarima. Dakle, on će izgraditi bez konkursa i bez toga da državi plati ono što ona treba da dobije, i ti objekti će ostati u njegovom vlasništvu?", pitao je Marko Đurišić, poslanik SDS.