Sarkozi: Kosovo je poseban slučaj

Kosovo je poseban slučaj zbog toga što su se o njemu godinama vodili pregovori uz posredništvo Ujedinjenih nacija, rekao je Sarkozi na jučerašnjem samitu u Briselu.

"Kažu mi da postoji kosovski presedan. Ali, pre nego što smo odlučili da priznamo nezavisnost Kosova, prošle su godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN", izjavio je predsednik Sarkozi na konferenciji za štampu po završetku samita.

"Podsetio sam ruskog predsednika Dmitrija Medvedevu da je, kada je Evropa priznala Kosovo, Rusija osudila takvu odluku Evrope. Ne treba onda da se čudi što mi sada osuđujemo Rusiju", izjavio je Sarkozi.

"Moramo da budemo dosledni", rekao je francuski predsednik i dodao da EU podržava teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije jer su oni garantovani rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

Šef francuske države je istakao da je "dobro" što je Medvedev prihvatio princip povratka svih izbeglica u svoje domove uključujući i one s početka devedesetih godina.

"Ne možemo da prihvatimo etničko čišćenje jedne ili druge strane", rekao je francuski predsednik.

Podsetimo, lideri EU oštro su juče osudili "jednostranu odluku" Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ocenilu tu odluku "neprihvatljivom" i pozvali druge zemlje da ne slede primer Moskve.

"Evropski savet snažno osuđuje jednostranu odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Ta odluka je neprihvatljiva i EU poziva ostale države da ne priznaju ovu proglašenu nezavisnost, te traži od Komisije da ispita moguće praktične posledice", istaknuto je u dokumentu.

EU "podseća da mirno i trajno rešenje za sukob u Gruziji mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta koje priznaju međunarodno pravo, Helsinski završni akt i rezolucije Saveta bezbednosti UN".

U deklaraciji sa samita šefovi država su istakli da "sve evropske države imaju pravo da slobodno izaberu svoju spoljnu politiku i svoje savezništvo, uz poštovanje međunarodnog prava i principa dobrosusedstva i mirne saradnje".

Šefovi država EU odlučili su i da odlože pregovore o novom strateškom partnerstvu EU-Rusija sve dok Moskva ne povuče svoje trupe iz Gruzije, odnosno na položaje koje su imale pre počekta sukoba oko Južne Osetije 7. avgusta.

Više o odnosima Evropske unije i Rusije nakon gruzijske krize možete čitati u posebnoj vesti.

Solana: Nema sličnosti sa Kosovom

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politku i bezbednost Havijar Solana rekao je da ne treba tražiti sličnost između situacija na Kosovu i u Južnoj Osetiji i Abhaziji..

"Svi konflikti se po svojoj prirodi razlikuju jedan od drugog. Potrebno je shvatiti da je tokom dugog vremena Kosovo postojalo de-fakto kao protektorat Ujedinjenih nacija i NATO i da je pregovarački resurs u toj situaciji bio potrošen", izjavio je Solana ruskom televizijskom kanalu Vesti.

“Rezolucija 1244 zaustavila vladavinu Srbije”

Između nezavisnosti Južne Osetije i Kosova ne može se povući paralela jer je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN doneta da bi se otvorilo konačno rešavanje statusa Kosova i zaustavila vladavina Srbije nad tom pokrajinom, izjavio je američki ambasador u Crnoj Gori Roderik Mur.

On je ponovio da SAD očekuju da će Crna Gora, kao i druge zemlje regiona, priznati nezavisnost Kosova, ocenivši da će "to doprineti jačanju regionalne stabilnosti".

Upitan da li se između Kosova i Južne Osetije i Abhazije može povući bilo kakva paralela s obzirom da je Rusija priznala njihovu nezavisnost, a to osudile SAD i zapadne zemlje, Mur je kazao da između tih regiona ima toliko razlika da bi mogao da napiše knjigu o tome.

Zamoljen da navede makar jednu, Mur je rekao da je Rezolucija 1244 SB UN-a otvorila mogućnost za rešavanje konačnog statusa Kosova.

"Tom rezolucijom je zaustavljena vladavina Srbije nad Kosovom. To je ogromna razlika. Ne zaboravimo da je NATO intervencija 1999. godine bila rezultat odluke donesene konsezusom 19 demokratskih zemalja", rekao je on.

Odgovarajući na insistiranje novinara da li Rezolucija 1244 garantuje da će Kosovo ostati u sastavu Srbije, Mur je naveo da tako piše u peambuli Rezolucije 1244.

"U preambuli rezolucije to piše. Ali u skladu sa članom 25 Povelje Ujedinjenih nacija, samo su odluke Saveta bezbednosti obevezujuće svima članicama svetske organizacije", zaključio je Mur.

SAD se nadaju da će se vlasti Crne Gore, ukoliko smatraju da je to u njihovom interesu, pridružiti stavu i poziciji evroatlanskih partnera, rekao je Mur.

Kokojti: Imamo pravo na državu

Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti ocenio je za "Večernje novosti" da nije korektno upoređivati državnost Južne Osetije i Kosova, jer stanovnici Južne Osetije imaju daleko više prava od Albanaca na svoju državu.

"Kosovski Albanci su dobili nezavisnost posle agresije NATO-a na Srbiju. Amerikanci i zemlje članice NATO-a oduzeli su Srbiji njenu pokrajinu. Iskreno saosećam sa srpskim narodom", rekao je Kokojti.

Kokojti je naveo da Južna Osetija nema nameru da prizna nezavisnost Kosova.

"Srbi su imali dobro organizovanu državu koja je omogućavala normalan život Albancima. Zbog toga su Amerikanci učinili nepravdu Srbima", ocenio je predsednik Južne Osetije.

Kokojti je rekao da se nada da će u bližoj budućnosti putem Rusije krenuti i mnoge druge zemlje i priznati nezavisnost dve nove države na Kavkazu.

"Naš cilj je da se ujedinimo sa Severnom Osetijom, koja je u sklopu Ruske Federacije. Svi Osetini treba da žive u jednoj državi. Nije nam jasna pozicija Zapada. Zbog čega oni sada brane rukovodstvo u Tbilisiju", rekao je Kokojti.

Prema njegovim rečima, i u slučaju Južne Osetije, i u slučaju Srbije, Amerika i njeni saveznici su bili na strani onih koji su planirali da otmu tuđe teritorije.

“Kosovo ubrzalo nezavisnost“

Donošenje odluke o Kosovu ubrzalo je proces suverenizacije i u Južnoj Osetiji i u Abhaziji i ojačalo svest da ćemo ostvariti ono čemu težimo, izjavio je danas predsednik Abhazije Sergej Bagapš na konferenciji za novinare u Suhumiju.

Bagapš pred grupom stranih i ruskih novinara, koji su u obilasku Abhazije, rekao da je proces priznavanja, kao i svaki konflikt, univerzalan i da se ne može meriti istim merilima.

Kada je počeo proces o Kosovu, uvek smo govorili da, kako god se završio taj proces, da li ga priznali ili ne, mi od svog puta nezavisnosti ne odustajemo, rekao je predsednik Abhazije.

Bagapš je dodao da je stvaranju svesti da će ostvariti ono čemi teže, doprinela i sama Gruzija svojim delovanjem.

Govoreći o broju zemalja koje će priznati nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija, Bagapš je rekao da će taj proces ići, ako i ne mnogo brzo, uložiti mnogo napora da se to ostvari.

Razumemo izjave koje se sada daju na Zapadu, u Evropi i Sjedinjenim Američkim Država, koje su potpuno negativne. Nismo ni očekivali drugo, rekao je predsednik Abhazije.

"Glavno pitanje je, međutim, zašto jedni mogu sve, a drugi ne mogu ništa. Na kraju krajeva, Kosovo je srce Srbije i uzeli su i odsekli. To je moguće uraditi bez odluke Saveta bezbednosti UN, stalnih članica SB, zato što se pojavljuje jedan uticajni gazda i rešava i odlučuje kako će se ponašati", istakao je on.

Dok se ne bude pojavio drugi, a on se već pojavio, koji takođe neće računati sa nekim preporukama UN, SAD i Rusija, a i druge zemlje ne postignu konsenzus, to će se nastavljati, naveo je Bagapš.

Prema njegovim rečima, jednopolarni svet je završen i treba graditi drugi model odnosa u UN i Evropskoj uniji.

Koštunica: Opasan virus

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da se "pokazalo da Kosovo nije poseban slučaj" i da će "opasan virus protivpravne nezavisnosti" pogađati razne zemlje.

Koštunici je u izjavi naveo da "ocena francuskog predsednika Nikole Sarkozija da je Kosovo poseban slučaj i da se od svih država na svetu samo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije može narušavati predstavlja nastavak duboko pogrešne politike koju vodi Evropska unija".

"Pošto je EU istovremeno vodila dvostruku politiku razbijanja teritorijalne celovitosti Srbije i zaštite teritorijalne celovitosti Gruzije, bilo je neminovno da takva politika dovede do ozbiljnog narušavanja međunarodnog poretka i ugrožavanja mira i stabilnosti u svetu", ocenio je lider DSS-a.

Koštunica je kazao da se "sada pokazuje da Kosovo nije poseban slučaj i da će opasan virus protivpravne nezavisnosti Kosova pogađati razne zemlje širom sveta".

"Postavlja se pitanja kakvo pravo da se pozivaju na zaštitu principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta imaju države koje su grubo pogazile ovaj princip kada su priznale jednostranu nezavisnost Kosova", rekao je Koštunica.

"Zapadne zemlje koje su sprovele politiku sila i narušile teritorijlnu celovitost Srbije snose svu odgovornost za posledice koje će osetiti mnoge države koje se suočavaju sa sličnim problemom koji im i Srbija sa svojom južnom Pokrajinom", naveo je lider DSS-a.

Moldavija za mirno rešavanje krize

Predsednica moldavske vlade Zinaida Grečeani rekla je danas u Pragu da krizu u proruskoj separatističkoj oblasti Pridnjestrovlje treba rešiti na "miran i transparentan" način.

"Smatramo da se sukob može rešiti samo u okviru pregovora 5+2", rekla je Zinaida Grečeani na konferenciji za novinare u Pragu. Reč je o pregovorima između Moldavije i Pridnjestrovlja koji se vode od 2005. godine uz posredovanje Rusije, SAD, Evropske unije, Rumunije i Ukrajine.

Češki premijer Mirek Topolanek, čija će zemlja predsedavati EU u prvoj polovini 2009. godine, pozvao je danas Moskvu da povuče ruske snage iz Pridnjestrovlja.

"One nemaju nikakav mandat da bi ostale", rekao je Topolanek i dodao da smatra da Moldavija treba da se uključi u EU.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je krajem avgusta najavio niz "sastanaka i razgovora" između Rusije, Moldavije i pridnjestrovskih vlasti kako bi se pronašao način za rešavanje tog pitanja.

Rumunski mediji su javili da Moskva planira da ponovo predloži plan kojim se predviđa federalizacija Moldavije, što su do sada moldavske vlasti odbacivale.

Pridnjestrovlje, oblast sa 500.000 stanovnika koji govore uglavnom ruski, proglasila je nezavisnost od Moldavije u avgustu 1991. godine, što je izazvalo rat, u kome je poginulo više stotina osoba.

Pridnjestrovlje nije priznato na međunarodnom planu.