Ciljevi Srbije u Partnerstvu za mir

Međutim, kako je potvrđeno za B92, u tom dokumentu ne pominje se da je cilj Srbije da se jednog dana uključi u NATO, već da sa NATO-om sarađuje. Ministar spoljnih poslova Srbije predstavio je dokument na sastanku u Briselu, u jeku polemike među političkim partijama da li Srbija treba da postane članica NATO-a.

Vuk Jeremić je u Briselu rekao da su strateški glavni zadaci Vlade Srbije brzo priključenje zemlje Evropskoj uniji i aktivno učešće u Partnerstvu za mir. Ocenjujući da je ovo važan dan za Srbiju i njenu demokratiju i za ceo Zapadni Balkan i za evroatlantsku zajednicu naroda, Jeremić je istakao jasnu spremnost Srbije da ima konstruktivnu ulogu u učvršćivanju bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi.

Prezentacionom dokumentu se, prema Jeremićevim rečima, jasno ističe da Srbija nedvosmisleno veruje u strategiju intezivne regionalne bezbednosne saradnje i detaljno navode oblasti saradnje koju Srbija želi da ima u okviru Partnerstva za mir.

Podsećajući da Srbija "nikada neće moći da zaboravi tragične dogadjaje koji su se dogodili 1999", Jeremić je, medjutim, rekao da Srbija gleda napred, a ne nazad. Ocenjujući da je pomirenje od suštinskog značaja za izgradnju jedinstvene Evrope, Jeremić je istakao snažnu opredeljenost Srbije na punu saradnju s Haškim tribunalom.

Kako B92 saznaje, u tom dokumentu se pominje da je cilj Srbije da se jednog dana priključi Evropskoj uniji i da sarađuje s NATO-om. Iako je u svom predlogu Ministarstvo odbrane kao cilj navelo i evroatlanske integracije, što bi značilo i eventualno članstvo u NATO-u, ta forumlacije je sklonjena iz teksta.

Ističe se da je Prezentacioni dokument usvojen jednoglasno, ali ga je Vlada Srbije usvojila iz trećeg puta, i to na telefonskoj sednici. Tokom međustranačkog usaglašavanja, iz političkog dela dokumenta uklonjenje su sve fomulacije koje bi mogle da sugerišu da Srbija želeli da postane članica NATO-a, a akcenat je stavljen na regionalnu saradnju i kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Da Beograd baš i ne izgara od želje da saradjuje s NATO-om govori činjenica da je Srbija pozvana, na svoj zahtev, u Partnerstvo za mir, u novembru prošle godine, a da tek sada dostavlja dokumet kojim se to članstvo formalizuje. Bosna i Hercegovina i Crnoj Gora, koje su na istom samitu pozvane u Partnerstvo, odavno su dostavile dokument u kom navode u kojim oblastima želi da sarađuju s članicama NATO-a.

Partnerstvo za mir usmereno je na stvaranje poverenja između NATO-a i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza. Partnerstvu su od osnivanja, 1994, pristupile 23 države, uključujući Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju.

Kada je reč o vojnoj saradnji Srbije, ona je u dokumentu navela da je zainteresovana za obuku vojnika u vanrednim situacijama, školovanje i obuku oficira, a nudi iskustva iz ratne medicine.

Sledeći korak trebalo bi da bude potpisivanje Bezbednosnog sporazuma, koji podrazumeva razmenu poverljivih informacija između Srbije i NATO-a, a što je preduslov da se Beogradu dozvoli otvaranje misija pri severnoatlantskom savezu u Briselu. Međutim, premijer Srbije Vojislav Kostunica se protivi tom sporazumu, pa ga Vlada još nije usvojila. Bilo je predviđeno da generalni sekretar NATO-a potpiše taj sporazum pri nedavnoj poseti Beogradu.

Milinković: Unapređenje saradnje prema interesima

Branislav Milinković, ambasador Srbije u NATO-u, izjavio je za B92 da taj dokument, koji treba da usvoji svaka članica programa Partnerstvo za mir, sadrži osnovne aktivnosti i ciljeve koje Srbija želi da ostvari učešćem u tom programu.

On kaže da je to i izraz njenih stremljenja i interesa u saradnji sa NATO-om. Predaja Prezentacionog dokumenta važan je korak u razvoju odnosa Srbije sa NATO-om posle prijema u Partnerstvo za mir.

"Smatram da se radi o unapređenju saradnje, u meri naših nacionalnih interesa, u oblastima koje smo sami izabrali kao što su reforma sistema odbrane, vojna obuka, vojne vežbe, saradnja u naučnoj i medicinskoj oblasti, saradnja u vanrednim okolnostima, kao i posebno važnija saradnja sa Kforom", kazao je Milinković.

Na bazi ovog dokumenta trebalo bi da se pripremi i individualni program Partnerstva koji imaju sve zemlje u Partnerstvu za mir.

Milinković je objasnio da će osim predaje Prezentacionog dokumenta sastanak sa ministrima NATO-a poslužiti i za produbljivanje političkog dijaloga sa tom organizacijom.

"Sastanak ima kao glavni povod predaju Prezentacionog dokumenta, ali je isto tako i prilika za produbljivanje redovnog političkog dijaloga koji Srbija ima sa NATO-om", kaže on.

"Danas će se taj dijalog nastaviti i produbiti, u smislu produbljivanja dalje saradnje, ali i o temama u kojima se naši stavovi razlikuju, poput određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije", rekao je Milinković.

Projekat Partnertstvo za mir usmeren je na stvaranje poverenja NATO i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza, kome su, od osnivanja 1994, pristupile 23 države.

Polovinom decembra 2006. Srbija je zvanično primljena u Partnerstvo za mir, a tome je prethodio zvaničan poziv sa samita alijanse u Rigi.

Popović: Skupština da odluči o nepristupanju

I dok ministar Jeremić iz DS-a predstavlja dokument o planovima u Partnerstvu za mir, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ministar u Vladi Aleksandar Popović ponovio je stav svoje stranke da Skupština treba da glasa protiv pristupanja NATO-u.

On je rekao da bi bilo najbolje da sve relevantne stranke podrže predlog te partije da parlament donese odluku da Srbija ne može da pristupi NATO-savezu, ukoliko SAD ili neke druge članice tog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova.

On je rekao za Tanjug da je predsedništvo DSS-a u novi program unelo odredbu da je ta stranka protiv ulaska Srbije u "NATO-pakt".

"To je naš načelan stav, a DSS ostalim strankama kao zajednički stav predlaže da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može pristupiti NATO-paktu ako države članice ovog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova ", kazao je Popović.

DS: Ne preispitivati poziciju o pristupanju

U međuvremenu, oglasila se i šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija, koja se nada da Srbija neće imati posebnog razloga da preispituje ranije utvrđenu poziciju o pristupanju NATO-u.

Ona očekuje da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje uprkos razlikama koje postoje među koalicionim partnerima i dodala da priključivanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u treba postaviti kao pitanje bolje budućnosti.

"Nadam se da postoji visok stepen političke odgovornosti kod svih koji upravljaju državnim i javnim poslovima i da će biti doneta mudra odluka", rekla je Kolundžija za Tanjug.

Ona je ocenila da je priključenje NATO-u ozbiljno pitanje, kojim se ne bi trebalo baviti samo sa stranačkog stanovišta, već da o tome, kako je dodala, treba voditi ozbiljnu raspravu u svim stručnim, političkim krugovima, široko u javnosti i tek onda doneti odluku u najboljem interesu Srbije.

LDP: Kampanja protiv integracija

Liberalno-demokratska partija je saopštila da kampanja koju vodi DSS protiv evroatlantskih integracija i pristajanje DS-a na takvu politiku ozbiljno ugrožavaju evropsku budućnost Srbije. "Pristajanjem na taj korak DS još jednom pristaje na politiku DSS-a i Vojislava Koštunice", navodi se u saopštenju.

"Uskraćivanje mogućnosti za učlanjenje Srbije u NATO u prezentacionom dokumentu o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir, koji je danas predstavio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, još je jedan dokaz da Vlada Srbije vodi antievropsku politiku", smatra LDP.

Radić: Nije teško ako se želi

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da Prezentacioni dokument nije teško napisati. "Kada već ulazite u Partnerstvo znate šta želite i čime raspolažete, ali u srpskom slucaju postoji problem razlika stavova vladajućih stranka oko stava prema NATO-u i načinu kako dugoročno treba definisati stav Srbije prema evroatlanskim integacijama", kaže on.

"S jedne strane, bilo je bezbolno pričati o tome da treba da uđemo u Partnerstvo, ali kada je konačno trebalo napraviti prvi korak našli su se birokratski mehanizimi ometanja koji su odložili predaju tog dokumenta u Briselu", kaže Radić.

Odluku o ulasku zemlje u NATO donose ili građani na referendumu ili Parlament, kaže Marko Kovačević, izvršni direktor Atlantskog saveta u Srbiji. On je za B92 objasnio da je pre odluke o pristupanju NATO-u neophodno pravilno i detaljno informisati građane o svim činjenicama i razjasniti sve nedoumice vezane za članstvo u tom savezu.

Pavlović: DS klima glavom

Docent na Fakultetu političkih nauka i politički analitičar Dušan Pavlović ocenio je u Kažiprstu B92 da za sada ne bi trebalo očekivati cepanje Vlade zbog pitanja NATO-a, ali da to neće biti slučaj i posle rešenja statusa Kosva.

"U situaciji u kojoj već dve nedelje ili više, tri-četiri, DSS vodi kampanju protiv NATO-a ili uključivanja zemlje u NATO, koja je rezultirala time da će DSS formalno predložiti da Skupština usvoji deklaraciju da zemlja neće ući u NATO ako Kosovo postane nezavisno i odvojeno od Srbije, DS na to zapravo još ćuti. To je jedan od indikatora koji nam pokazuje da DS još pristaje da igra igru klimanja glave i prihvatanja svega što DSS od njega traži iako se s mnogim stvarima ne slaže", kaže on.