Računica: Koliko je Rusija zaradila od energenata, a koliko potrošila na rat

Rusija je u svom energetskom ratu protiv Evrope više nego dovoljno zaradila da pokrije troškove oružanog sukoba u Ukrajini.

To je zaključio finski trust mozgova Centar za istraživanje energenata i čistoće vazduha. Prema navodima tog instituta, Kremlj je od početka invazije na Ukrajinu od prodaje nafte, gasa i uglja zaradio 162 milijarde evra, prenosi Jutarnji list. Prema njihovoj proceni, istovremeno je Ruska vlada potrošila procenjenih 99 milijardi evra na rat. Reč je, naravno, o proceni jer su iznosi državna tajna.

Ruska Federacija je profitirala jer je, uprkos smanjenoj količini nafte i drugih energenata koji teku prema Zapadu, cena energenata vrtoglavo rasla. Osim toga, Rusija je pronašla nova tržišta, poput Kine, na koja namerava da plasira viškove. Aleksej Miler, šef naftnog diva Gasproma, objavio je da će Rusija pristupiti povećavanju količine gasa koju putem gasovoda Snaga Sibira može da šalje Kini.

Zauzdavanje profita

Institut piše kako je Rusija Evropi srezala količinu isporučenog gasa za 75 posto, ucenjujući je time za rat u Ukrajini. "Međutim, porast cene znači da su prihodi ostali isti kao i pre godinu dana", objasnio je centar. Istraživači iz instituta CREA pozivaju na uvođenje carine i cenovna ograničenja kako bi se zauzdao profit Rusije u ucenjivačkom ratu protiv EU.

EU je od kraja februara, kada je počeo rat, u rusku državnu blagajnu uplatila čak 86 milijardi evra za gas i naftu. Samo je Nemačka platila 18,5 milijardi evra. Od Kine je Rusija dobila 35 milijardi evra, piše britanski „Tajms“.

Kako bi se ograničio ruski profit zbog rasta cena nafte i smanjila mogućnost da Zapad finansira vojnu mašineriju u susednoj joj Ukrajini, grupa G7 je prošle nedelje objavila da će podržati stavljanje cenovnog ograničenja na naftu iz Rusije.

Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države objavili su da žele da se inicijativi priključi što više zemalja, no analitičari ne veruju da će se s time saglasiti Kina ili Indija, koje su dosad trgovale s Rusijom, manje-više prećutkujući napad na Ukrajinu. Iz Kremlja su odmah poslali upozorenje da će uvesti sankcije za sve zemlje koje pristanu na taj dogovor i uskratiti im dostavu nafte.

Rusija u međuvremenu nastavlja da puca iz svih raspoloživih sredstava. Kompanija Gasprom je objavila da Kina počinje da plaća za ruske energente rubljama i juanima umesto, kao dosad, dolarima. Moskva na taj način pokušava da učvrsti veze s Pekingom i smanji zavisnost od dolara u trgovini i bankarstvu.

Snaga Sibira

Osim okretanja Snazi Sibira, 3.000 kilometara dugom gasovodu, više nego dvostruko dužem od oba Severna toka, Moskva ima očekivanja i od Severne Koreje za snabdevanje raketama. To tvrde američki obaveštajci, a govorilo se i o Iranu, koji Moskvi prodaje bespilotne letelice. U dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a koji je objavio „Njujork tajms“, američka obaveštajna služba izvestila je o dogovoru Moskve i Pjongjanga o kupovini miliona projektila. Pjongjang je prema istim izvorima ponudio radnike koji bi radili na obnovi ukrajinskih gradova pod kontrolom ruske vojske.