Nemačka ima cilj, ali koliko je realan: 15 miliona električnih automobila do 2030.
Budućnost je električna – to je centralna poruka na sajmu IAA u Minhenu. Kakva je po tom pitanju situacija u Nemačkoj? Da li će i kada na putevima početi da dominiraju vozila na električni pogon?
Međunarodna izložba automobila (IAA) u Mihnenu nekada je bila "čistokrvni" automobilski sajam, ali sada u imenu nosi i dodatak: "Mobilnost" (Mobility). To znači da se IAA Mobility, koji se ove godine održava od 5. do 10. septembra, bavi i različitim aspektima održive mobilnosti.
Nemački proizvođači pokazuju kako bi trebalo da izgleda budućnost automobila: digitalna, održiva i pre svega – električna, piše Dojče vele.
Mercedes-Benz predstavio je novi CLA. Kažu da je to "jednolitarski automobil", s obzirom na njegovu potrošnju od samo 12 kilovat-sati (kWh) na 100 kilometara. Radi se doduše samo o konceptu, a ne serijskom modelu, ali iz Mercedesa napominju da je i serijska proizvodnja blizu.
Isto važi i za BMW koji je predstavio studiju "Vizija nove klase" (Vision Neue Klasse), sa električnim pogonom, za 30 odsto bržim punjenjem baterije nego do sada i 30 odsto većim dometom u poređenju sa aktuelnim tehnologijama. BMW-ova vozila iz nove generacije bi za dve godine trebalo da se nađu na putevima.
U Nemačkoj značajno rastu i brojevi novoregistrovanih vozila isključivo na električni pogon, takozvanih BEV (Battery Electric Vehicles). U julu 2023. je, prema zvaničnim podacima, registrovano 20 odsto više električnih automobila nego u istom periodu prošle godine.
Međutim, ako se sagleda kompletna statistika, odnosno broj električnih automobila u zemlji, onda je situacija na dan 1. jula ipak bila drugačija: udeo e-automobila u ukupnom broju registrovanih vozila u Nemačkoj iznosi samo 2,4 odsto – ukupno se radi o 1,17 miliona električnih vozila.
Dakle, na nemačkim putevima oni su i dalje retka pojava.
Nemačka vlada to želi da promeni. Do 2030. bi na nemačkim putevima trebalo da se kreće najmanje 15 miliona BEV-vozila. To je cilj vladajuće, tzv. „semaforske koalicije“. Ali, prema proračunima Centra za automobilski menadžment (CAM) iz Bergiš-Gladbaha, taj cilj nije ostvarljiv.
Realno je, kažu da se do 2030. na nemačkim putevima nađe između sedam i osam miliona e-vozila. U čemu je problem?
Ferdinand Dudenhefer, direktor Centra za automobilska istraživanja (CAR), smatra da je za to naročito odgovoran "aktivizam politike podsticaja vladajuće koalicije", odnosno to što je suviše brzo smanjena premija za kupovinu električnog automobila.
Naime, od 1. septembra ove godine zahtev za dobijanje tzv. "eko-bonusa" mogu da podnose samo fizička lica. Firme, ali i samostalni preduzetnici, to više ne mogu. A od iduće godine nemačke vlasti će subvencionisati samo ona vozila čija cena iznosi maksimalno 45.000 evra.
Već početkom ove godine nadležno Ministarstvo privrede ukinulo je premije za Plug-In hibride. To je bila greška, smatra Dudenhefer: "Ministar privrede Habek (Zeleni) tako nemačkim proizvođačima uništava posao s elektro-automobilima u Nemačkoj", ocenjuje on.
Stručnjaci kritikuju nemačku vladu i zbog toga što vlasti, za razliku od nekih drugih zemalja Evropske unije, ne subvencionišu takozvane "mikro-automobile", odnosno električna vozila koja su (bez putnika i bez baterije) teška maksimalno 450 kilograma i imaju maksimalnu snagu od 15 kilovata.
Problemi sa infrastrukturom
Veliko "gradilište" na putu u električnu budućnost u Nemačkoj je i infrastruktura za punjenje e-vozila. Prema zvaničnim podacima, u Nemačkoj je 1. juna ove godine bilo tačno 92.672 javno dostupnih punionica za e-automobile. Od toga je otprilike samo svaki peti punkt bio za brzo punjenje baterija.
Ako bi broj stanica za punjenje električnih vozila trebalo da prati tempo povećanja broja registrovanih elektro-vozila, to bi značilo da u idućim godinama broj punionica mora da se poveća nekoliko puta.
Ali, stvari napreduju suviše sporo, uprkos brojnim inovacijama energetskih kompanija, a i samih proizvođača vozila. Pa i uprkos činjenici da je savezna nemačka vlada objavila svoj "masterplan" za poboljšanje infrastrukture.
Baš povodom sajma IAA u bavarskoj prestonici Minhenu, savezna vlada najavljuje ofanzivu po tom pitanju – i to jednom novom merom. Savezno ministarstvo saobraćaja, koje vodi Folker Vising (FDP), na raspolaganje stavlja 500 miliona evra.
Od 26. septembra građani će moći da podnesu zahtev za isplatom subvencija od oko 10.000 evra, po uslovom da mogu da dokažu da poseduju elektro-automobil u kombinaciji sa instaliranim fotonaponskim sistemom, odnosno baterijom za skladištenje električne (solarne) energije.
Ipak u toj priči ima jedna "kvaka": tehnika mora da bude kompletno nova. U praksi to znači da će od nje moći da profitiraju samo vlasnici nekretnina, odnosno kuća, koji na svom krovu mogu da instaliraju solarne panele.
Inflacija koči električnu mobilnost
Dugačak je spisak izazova koje bi trebalo rešiti na putu ka masovnijem korišćenju e-automobila i proboja elektro-mobilnosti. Tu je i pitanje sirovina za baterije. One se vade uglavnom u zemljama van Evrope.
Automobilski šefovi zato već odavno upozoravaju na zavisnost od na primer Kine, i ispituju mogućnosti preuzimanja suvlasničkog udela u rudnicima u kojima se eksploatišu te sirovine.
Kočnica za brže širenje e-mobilnosti je i inflacija. Hildegard Miler, predsednica Udruženja nemačke automobilske industrije (VDA), koje i organizuje sajam u Minhenu, izjavila je: "Visoka inflacija i brige oko konjunkturnog razvoja – sve to muči ljude. U takvoj situaciji se dvaput razmisli pre nego što se nabavi nov automobil."
Ipak, uprkos svim izazovima i problemima, nova tehnologija je u Evropi osuđena na uspeh. Poznati su i vremenski rokovi. Od 2035. u Evropskoj uniji više neće smeti da se prodaju nova vozila koja kao pogonsko gorivo koriste dizel ili benzin.
Kineska konkurencija
I upravo je to jedan od razloga zbog kojeg kineski proizvođači "ciljaju" na evropsko tržište. Kina je proteklih godina bila pre svega ogromno tržište za plasman novih vozila, odnosno zemlja u kojoj su brojni proizvođači, pa i oni iz inostranstva, otvarali svoje proizvodne pogone.
Danas, međutim, kineski koncerni sa svojim brojnim novim modelima prodiru na evropsko tržište. Na sajmu IAA Kinezi tako predstavljaju čitav niz noviteta, na primer ambiciozna firma BYD (Build Your Dreams), koja je nedavno preuzela vodeću poziciju na kineskom tržištu, sada svoja vozila želi i da izvozi – između ostalog i u Evropu.
"Kinezi stižu u Evropu. I biće mnogo brži nego što su recimo bili Korejci ili Japanci", prognozira Dudenhefer.
On očekuje velike promene na evropskom tržištu i dodaje da je samo pitanje vremena kada će Kinezi na tlu Evrope početi da otvaraju fabrike.
"Opušteni" Nemci
Nemački proizvođači na konkurenciju sa Dalekog istoka i njihove nove modele gledaju prilično opušteno. Oliver Cipte, prvi čovek BMW-a, tako kaže:
"Oni (kineski proizvođači) sada dolaze ovamo, baš onako kako smo mi pre 20 godina išli u Kinu, i tamo gradili fabrike. Bio bi snažan signal kada bi ovde i podigli svoje fabrike, jer bi to značilo da su ovde dobri uslovi, da se i ovde mogu kreirati nova radna mesta. Ja sam tu relativno opušten, jer se BMW uvek nalazi u tržišnoj utakmici."
Šef Volkswagena Oliver Blume poredi to sa sportskim takmičenjem:
"Što je takmičenje bolje, to znači da i ja sam moram da budem bolji. A na kraju krajeva, to je uvek u interesu mušterija."
Od intenziviranja tržišne utakmice profitiraće oni koji budu kupili elektro-automobile. A tako se i ubrzava transformacija ka elektromobilnosti. Sad još samo da država kreira uslove kako bi prelazak na automobile s baterijom bio atraktivan i kako bi se tako omogućio proboj elektro-mobilnosti.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Evropske unije, započelo je jesenju kampanju oralne vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila u Srbiji.
U svim saveznim državama SAD danas su održani izbori. Birao se novi 47. predsednik SAD. Takođe, glasalo se i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Donald Tramp je proglasio pobedu na predsedničkim izborima u SAD, a prema do sada objavljenim rezultatima on je daleko iza sebe ostavio demokratskog kandidata Kamalu Haris, potpredsednicu u odlazećoj administraciji predsednika Džozefa Bajdena.
1598 - Rodjen je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza (Velazquez), predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva.
1598 - Rodjen je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza (Velazquez), predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva.
Uragan ''Rafael'' udario je danas nešto posle podneva na južnu obalu Kube kao ciklon treće kategorije, sa vetrovima od 185 kilometara na sat, saopštio je američki Nacionalni centar za uragane.
U Americi su održani izbori za predsednika, deo Senata i Predstavničkog doma Kongresa. Republikanac Donald Tramp proglasio je danas pobedu na izborima, ocenivši da je reč o "najvećoj političkoj pobedi nekog političkog pokreta".
Dok su pristalice Donalda Trampa na Floridi slavile njegovu pobedu na predsedničkim izborima u SAD, u taboru Kamale Haris su se brzo razišli sa mesta na kojem je bilo predviđeno da se ona obrati.
Britanski doktor, koji je zbog nezadovoljstva potencijalnim nasledstvom ubrizgao partneru svoje majke otrov koji je predstavio kao vakcinu protiv kovida 19, osuđen je danas na 31 godinu zatvora, preneo je AP.
Donald Tramp je od malih nogu bio uključen u svet biznisa zahvaljujući porodičnoj firmi, a danas je jedan od najmoćnijih ljudi u SAD-u i novi predsednik.
Patrik Huard doživeo je šok kada su mu lekari rekli da će mu penis skratiti za 10 centimera zbog retke vrste raka, a sada ovaj 65-godišnjak moli sve muškarce da na vreme uoče simptome i o svemu razgovaraju sa partnerkama.
Tokom minule noći Hitnoj pomoći pretežno su se javljali hronični bolesnici, osobe sa visokim pritiskom i astmatičari, a bilo je i onih koji su se žalili na glavobolju.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je broj zaraženih od tuberkuloze trenutno na najvišem nivou od kada je zdravstvena agencija počela da vodi evidenciju.
Retko koji film je podigao toliku buru emocija i komentara poput romantične komedije "We Live in Time", a ona postaje pravi svetski fenomen i viralni hit.
Legat Milana Mladenovića (1958-1994) otvoren je u Narodnoj biblioteci Srbije povodom 30 godina od smrti uticajnog rok muzičara i pesnika, u prisustvu velikog broja njegovih prijatelja i poštovalaca.
Najslušaniji britanski bend 21. veka "Coldplay" nedavno je objavio novi, deseti album "Moon Music". Na njemu je deset pesama, a žanr albuma je kao i prethodni, kombinacija alternativnog roka i popa.
City Committee of the SNS of Belgrade condemned the violence last night on the streets of Novi Sad and pointed out that it proved once again that the representatives of the opposition only see violence, blood, and misfortune as their chance to come to power.
Although many locals testified that they met the double murderer Alija Balijagić in the previous days, the policemen of Serbia and Montenegro have not yet found him.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, addressed the media, after a conversation with the Prime Minister of the Czech Republic, Petr Fijala, who is on an official visit to Serbia.
The once respected athlete, Miša Bačulov, has become the main instigator of the opposition and the one on duty for carrying out violence, according to the Alo newspaper.
Nakon više decenija traganja za prvim automobilom proizvedenim u Poljskoj tokom sovjetske ere, vozilo je pronađeno u Finskoj i otkupljeno posle višegodišnjih pregovora, prenosi AP.
Žene u Americi su zabrinute da bi promene zakona o abortusu mogle da utiču na njihov proces vantelesne oplodnje, a neke od njih planiraju i da ga nastave u drugim saveznim državama.
Komentari 12
Pogledaj komentare