U narednih nekoliko godina svakako ćemo biti svedoci značajnih tehnoloških pomaka i smanjenja ovih sirovina u baterijama, ali do tada proizvođači zavise od njih.
Zbog toga su baterije skupe, a upitne su i ekološke koristi, jer se sirovine dobijaju neekološkim metodama, a ni sama hemija baterija nije najzdravija za životnu sredinu, što će predstavljati problem pri njihovom kasnijem odlaganju.
Prosečna automobilska litijum-jonska baterija sadrži oko 28,9 kilograma nikla, 7,7 kg kobalta i 5,9 kg litijuma. Ako se ne recikliraju, ovi metali odlaze u otpad.
Tu je takođe oko 80 kg bakra i oko 30 kg grafita na ukupnu težinu od oko pola tone (za prosečni električni automobil).
Iako se predviđa da će litijum-jonska baterija sadržati manje metala 2030. godine, recikliranje ovih materijala će i dalje biti važno kako bi se održao korak sa rastućom globalnom potražnjom. Ili ćemo dobiti neku novu tehnologiju.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 28
Pogledaj komentare