Mendeljejev: Sve što niste znali o "ocu" periodnog sistema

Ruski hemičar Dmitrij Medeljejev rođen je 8. februara 1834. i u čast 182 godine od njegovog rođenja, Google je objavio njegovu prvu verziju tablice iz 1869. kao Google Doodle.

Sve do 1863. svet je poznavao samo 56 elemenata. Napredak u nauci tekao je tako što je svake godine otkrivan po jedan novi element. U to vreme, Mendeljejev je “u snu u kom je video sve hemijske elemente kako padaju na svoje mesto u tabeli u skladu sa svojim hemijskim svojstvima” došao na ideju da napravi Periodni sistem elemenata. Objavio ga je u knjizi “Odnos između svojstava i atomskih težina elemenata”.

Iako je mnogo naučnika pokušavalo da pronađe red među elementima, Mendeljejev je osmislio najbolji sistem, jer je predvideo i postojanje elemenata poput galijuma i germanijuma, koji u to vreme još nisu bili otkriveni.

On je uključio i više elemenata nego bilo koji drugi hemičar pre njega.

Svaki element u periodnom sistemu označen je atomskim brojem, koji predstavlja broj protona/elektrona u jednom atomu tog elementa, atomsku težinu (ili relativna atomska masa) i simbol koji se sastoji od jednog ili dva slova.

U nekim verzijama tabele, boje u redovima se menjaju u skladu sa tipom elementa – plemeniti gasovi, alkalni metali i tako dalje.

Mendeljejev je kategorizovao elemente prema njihovim relativnim atomskim masama, jer je primetio da su one u vezi s njihovim hemijskim i fizičkim svojstvima i mogao je da predvidi atomsku masu još neotkrivenih elemenata za koje je ostavio prostora u tabeli.

Foto: Thinkstock

Čuveni hemičar rođen je u Sibiru i učio na Glavnom pedagoškom institutu, pre nego što je napisao knjigu o funkcionisanju spektroskopa, instrumenta koji meri svojstva svetlosti širom elektromagnetnog spektra.

Kasnije je radio kao profesor na Tehnološkom institutu i Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. Njegov udžbenik “Principi hemije” koji je objavio u dva toma 1860. i 1868. smatraju se ključnim delom za ovu oblast nauke.

Ruski car dao mu je ulogu direktora Agencije za mere i težine, pa je Mendeljejev taj koji je uveo metrički sistem u Rusiju.

Mendeljejev je umro 1907. u 72. godini života. Element 101 Mendeljevijum nosi ime po njemu.

Od svog nastanka, periodni sistem se mnogo promenio.

Plemeniti gasovi, poput helijuma (He), neona (Ne), argona (Ar), kriptona (Kr), ksenona (Xe) i radona (Rn) dodati su u tabelu između 1895. i 1901. Takođe, kako je koji element otkrivan, tako je i upisivan u periodni sistem i to na ono mesto na kom ga je Mendeljejev predvideo.

Engleski fizičar Henri Gvin Džefris Mozli otkrio je da se svakom jezgru atoma može pripisati broj, u zavisnosti od broja protona. To je promenilo način na koji periodni sistem funkcioniše, pa je tabela redizajnirana prema atomskom broju elemenata, umesto po atomskoj težini.

Retki zemni metali, uključujući i lantanoide, uključeni su u tabelu krajem 19. veka.

Prošlog meseca u periodni sistem upisana su još četiri elementa pod brojevima 113, 115, 117 i 118. Njihova radna imena su ununtrium, ununpentium, ununseptium i ununoktium, ali se već razmatra da 113 bude nazvan japonijumom, po državi u kojoj su otkriveni.

Upisivanjem ovih elemenata zvanično je popunjen i sedmi red u tabeli.