Senzacija u Hrvatskoj: Pronađeni ostaci vampira, umesto ljudske, ima konjsku glavu FOTO

Nedavno je na tom istom lokalitetu pronađen zlatni dukat iz 14. veka, a novo otkriće pokazalo je da je zaista reč o izuzetno vrednom, arheološkom nalazištu.

Na dubini od oko 5 metara, na nivou koja vremenski odgovara periodu ranog 13. veka, pronađen je celovit, masivan, odlično očuvan drveni sarkofag. Prava senzacija usledila je kada je pakrački arheolog Krešimir Vacek, koji zajedno s koleginicom Teom Lokner vodi arheološka istraživanja na području Pakraca otvorio sarkofag.

U njemu je bio ljudski kostur bez glave. Na mestu gde bi trebalo da bude, našli su ostatke lobanje, preciznije čeljusti životinjskog porekla, pretpostavlja se konjske glave. Vacek je rekao da to upućuje da je reč o vampirizmu.

• U Turskoj pronađena bista carskog sveštenika, stara 1.800 godina
• Veliko otrkiće italijanskih arheologa FOTO
• Rešena misterija grobnice broj šest
• U Grčkoj pronađena mermerna glava Apolona stara skoro 2000 godina

"U to vreme ljudi su verovali da osobe, koje su za života bile zle i nakon smrti progone žive i donose im nesreću. Zato su ih često sakatili, najčešće odsecanjem glave. Osobi iz našeg sarkofaga, koja je fizički bila jako velike i krupne građe, nedostaje glava, a na njenom mestu su bili očuvani delovi životinjske lobanje. Kako je sarkofag bio zatvoren i u njega nije prodirala zemlja nego samo voda, ova zemljana gruda je ovde postavljena pre zatvaranja sarkofaga, kako bi nadomestila glavu i poslužila delovima životinjske čeljusti kao oslonac. Na neki način glava je 'zablindirana' peskovitom sivom zemljom, koja je trebalo magično da posluži kao blokada pokojnika u zagrobnom životu, odnosno da se iz njega više ne vrati", objasnio je Vacek, koji je zaposlen u Muzeja grada Pakraca za Moj portal.

Kako je u tekstu navedeno, na celom skeletu, kao ni izvan sarkofaga, nigde nije pronađena ni krhotina ljudske lobanje, a na vampirizam upućuje i to što je pokojnik zakopan u smeru istok-zapad, što potvrđuje namerno orijentisanje.

Pokopan je na severnoj strani groblja, koja u Srednjem veku nije bila favorizovana.

"Ono što je za slučaj vampirizma poprilično neobično je što je osoba pokopana u luksuznom, gotičkom sarkofagu kakav do sada nije nigde zabeležen. Činjenica da je sahranjen u takvom sarkofagu upućuje na to da je reč o jako važnoj osobi tog vremena. U crkvi su zakopane znatno bogatije osobe, a ni jedna nije imala takav kovčeg, što dovodi do pitanja da li je on imao neku 'magijsku funkciju'? Iako su ga osakatili, sahranili su ga na samom hrišćanskom groblju što pokazuje da su mu time odali najveće počasti, jer su inače takve "vampirske" sahrane bile van groblja", istakao je Vacek i dodao:

" U proteklih osam godina na ovom lokalitetu iskopana su 74 posmrtna ostatka ljudi i ostaci još 21 osobe iz kosturnice uz južnu stranu crkve. Svi će, nakon čišćenja i pranja, biti poslati na antropološku analizu u Zagreb, nakon čega će biti vraćeni u Pakrac i biti sahranjeni na gradskom groblju ili vraćeni na lokaciju gde su otkriveni".

Vacek je rekao i da su ovo zaštitni arheološki radovi, koji prethode građevinskim jer je na tom mestu planirana izgradnja Arheološkog parka.

"Znamo da ovaj lokalitet potvrđuje prisutnost prvih hrišćana u Pakrac, reč je o pripadnicima viteškog reda Ivanovci, a možda i o vitezovima Templarima na što upućuje činjenica da sama crkva ima puno templarskih elemenata. Njihova misija i zadatak je bila da brane i šire svoja religijska uverenja. To je u potpunoj suprotnosti s ovim našim nalazom, koji upućuje na to da su ti redovi, zapravo, poštovali neke paganske tradicije i da su se bavili nekim znanjimam koje je crkva u to vreme u potpunosti zabranjivala. Ove pretpostavke idu u korak s legendom o ukidanju templara, koje je papa optužio za jeres i svetogrđe. Ovo je još jedna potvrda da je među brojnim arheološkim nalazištima na našem području, ovo najvrednije i osim što potvrđuje snažan evropski hrišćanski uticaj, pokazuje nam neke tradicije još starijih Pakračana, koji su živeli ovdje od dolaska starih Slavena pre nego što su došli francuski vitezovi, bili oni Ivanovci ili Templari", istakao je Vacek.

Otkrio je i kako je moguće da je nakon 800 godina, drvo ostalo tako dobro sačuvano.

"Crkva koja je pronađena na lokalitetu Stari grad Pakrac nastala je na malom ostrvu, koje se nalazilo u močvari i nekad u istoriji je došlo do velike poplave. Zbog toga se nataložio mulj i upravo zahvaljujući njemu i poplavi drveni nalazi su ostali jako dobro očuvani, što inače nikada nije slučaj jer drvo istrune. Mulj je, ustvari, bio prirodni konzervator. Zahvaljujući njemu sačuvana je i drvena ograda, koja je okruživala crkvu, takođe pronađenu prilikom iskopavanja. Na istom mestu pre ograde postojala je drvena palisada, odnosno odbrambena konstrukcija sa šiljatim drvenim kolčevima. Pronašli smo i nekoliko dobro očuvanih stubova te palisade", rekao je Vacek.

Ipak, jedan od najneobičnijih drvenih pronalazaka je hrastov drvored, koji se pružao u smeru istok - zapad. Reč je o nekoliko panjeva, koji su ostali potpuno očuvani, čak s korenjem i korom na sebi.

Ovakvi lokaliteti u kojima su drveni nalazi tako očuvani su retkost i Pakrac je po tome definitivno jedinstven.

"Spomenuo bih da su u mulju iz ranog 15. veka pronađene očuvana košpica marelice i grančice vinove loze, a takvi nalazi su retkost. To potvrđuje njihov rani uzgoj u pakračkom kraju, a proteklih godina pronađene su košpice trešnje iz prelaza 15. na 16 vek i košpica šljive iz 17. veka", naveo je Vacek, pa zključio:

"Mi ne znamo šta sve možemo da pronađemo dok ne otkopamo neko nalazište. Zato je arheologija kao bombonjera, nikad ne znaš šta te u kojoj čokoladici čeka"!