Kako pripremiti vaše dvorište za hladnije dane?

Bilo da je reč o biljkama koje treba zaštititi od mraza, drvenim površinama koje treba premazati ili nameštaju koji se mora skloniti na sigurno, važno je pravilno se pripremiti kako bi se izbegle nepotrebne glavobolje.

Zaštita drvenih površina i najčešće greške

Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi prave je verovanje da je drvene površine potrebno premazivati zaštitnim farbama tek na proleće. Međutim, jesen je zapravo pravo vreme za ovu aktivnost. Drvo je tada izloženo manjim količinama vlage, što znači da će farba za drvo bolje prionuti i obezbediti dugotrajniju zaštitu tokom zime. U toku jeseni, vremenski uslovi su stabilniji, a manja vlažnost vazduha i kišoviti periodi omogućavaju farbama da se ravnomerno osuše i formiraju zaštitni sloj koji će izdržati oštre zimske uslove.

Kada birate farbu za drvo, važno je odabrati onu koja odgovara vrsti drvene površine koju želite zaštititi. Postoje uljane farbe, koje prodiru duboko u drvo i pomažu u očuvanju njegove elastičnosti, kao i akrilne farbe, koje stvaraju zaštitni sloj na površini i pružaju veću otpornost na oštećenja od vode i mraza. Uljane farbe za drvo su posebno korisne za drvene elemente poput ograda i pergola jer ih štite iznutra, dok su akrilne farbe idealne za drvene stolove, klupe i druge nameštaje koji su izloženi direktnim vremenskim uticajima. Uz to, neke farbe za drvo sadrže dodatne sastojke koji štite od UV zračenja, što je korisno za drvene površine koje su izložene suncu tokom zime.

Farbanje drvenih površina u jesen takođe omogućava da se spreče potencijalna oštećenja izazvana vlagom i smrzavanjem tokom zime. Ako se drvo ne zaštiti na vreme, voda može prodrijeti u pukotine, zamrznuti se i proširiti, što vodi do lomljenja i pucanja drvenih struktura. Zato, umesto da čekate proleće, drvene ograde, pergole ili nameštaj na otvorenom treba zaštititi već sada, čime osiguravate njihovu dugovečnost i estetski izgled.

Prednosti veštačke žive ograde

Za one koji žele dvorište sa manje održavanja, veštačka živa ograda predstavlja odličnu opciju. Klasične živice, koje su popularne u mnogim dvorištima, zahtevaju redovnu negu. Orezivanje, zalivanje, đubrenje, zaštita od štetočina i bolesti su sve obavezni koraci kako bi živica ostala zdrava i lepa. Pored toga, živa ograda može biti podložna oštećenjima tokom zimskih meseci – niske temperature i mraz mogu oštetiti listove i grane, a u ekstremnim slučajevima, biljke mogu i uginuti.

Veštačka živa ograda, s druge strane, ne zahteva ni približno toliko pažnje. Jedna od glavnih prednosti ove opcije je njena otpornost na sve vremenske uslove – bez obzira na to da li je leto ili zima, vaša ograda će izgledati isto. Neće promeniti boju, uvenuti ili izgubiti listove. Takođe, veštačka ograda je otporna na mraz, sneg i kišu, što je čini savršenim rešenjem za one koji žele uredno dvorište tokom cele godine, bez obzira na vremenske uslove.

Estetika veštačke žive ograde je takođe privlačna. Današnji modeli izgledaju veoma realistično, a postoje različite opcije u zavisnosti od vaših afiniteta – od veštačkih živica koje imitiraju tradicionalne biljke poput tise i tuje, do onih sa elegantnim, modernijim dizajnom. Postavljanje veštačke ograde je jednostavno, a održavanje minimalno – povremeno ispiranje vodom ukloniće prašinu i prljavštinu koja se nakupi tokom vremena. Pored toga, veštačka ograda nudi privatnost i zaštitu od buke, kao i prirodni izgled bez stalne brige o orezivanju i nezi.

Još jedna značajna prednost je njena dugovečnost. Dok klasične živice mogu zahtevati zamenu biljaka ili intenzivnu revitalizaciju nakon nekoliko godina, veštačka ograda može trajati godinama, bez potrebe za dodatnim ulaganjima. Bez obzira na godišnje doba, ona će zadržati svoj oblik i boju, pa je idealan izbor za ljude koji nemaju dovoljno vremena da se posvete stalnom održavanju dvorišta. Za više ideja kako sve možete da je aranžirate i uklopite u svoje dvorište pogledajte na sajtu.

Priprema biljaka za zimu

Biljke su najosetljivije na zimske uslove, pa je njihova priprema od presudne važnosti. Cveće koje ne podnosi mraz potrebno je preneti u unutrašnje prostore, dok višegodišnje biljke možete zaštititi malčiranjem, odnosno prekrivanjem slojem slame, kore drveta ili lišća kako bi im koren ostao topao. Grmovi i drvenaste biljke koje ostaju napolju mogu se zaštititi agrotekstilom ili sličnim materijalima. Važno je da biljke koje unosite unutra polako privikavate na promenu temperature kako ne bi doživele šok, a presađivanje je najbolje obaviti pre prvih mrazeva.

Dodatne pripreme i saveti

Pored brige o biljkama i drvenim elementima, ne zaboravite ni na alat i baštenski nameštaj. Alat treba očistiti i osušiti pre nego što ga sklonite, kako ne bi korodirao tokom zime. Baštenski nameštaj koji je otporan na vremenske uslove može ostati napolju, ali ga je najbolje pokriti zaštitnim prekrivačima kako bi duže trajao. Takođe, razmotrite dodavanje osvetljenja u dvorištu. Dani su kraći, pa dodatna svetla mogu doprineti funkcionalnosti i estetici dvorišta u zimskim mesecima.

Pravilna priprema dvorišta za hladnije dane može značajno olakšati povratak u prolećnu sezonu. Pravovremene mere zaštite čuvaju vašu investiciju u biljke, drvene konstrukcije i baštenski nameštaj, a vaš prostor ostaje funkcionalan i prijatan i tokom zimskih meseci.