Kako je andergraund ples sa ulica Njujorka stigao do olimpijskih borilišta

Momentalno je pokupio simpatije širom planete, a gledaoci su mogli da se uvere u virtuoznost sportista sa različitih meridijana, koji su pokazali svoje umeće i koreografije, uz ritmove popularne muzike.

Neki su, doduše, poput australijke univerzitetske profesorke Rejgan, postali predmet sprdnje  na društvenim mrežama, zbog nedostatka talenta i izbora odeće, a i sudije su njenom “fantastičnom” performansu dodelile nula poena.

Međutim, Japanka Juasa i Kanađanin Fil Vizard oduševili su svojom gracioznošću i fizičkom spremom i postali bemrtni zlatni olimpijci u ženskoj i muškoj konkurenciji.

Inače, ovaj novi olimpijski sport prvi put je imao premijeru na letnjim Olimpijskim igrama za mlade u Buenos Airesu 2018. godine.

Od ulične kulture do olimpijske pozornice

Počeci brejkinga, koji na pravi način spaja sportski duh i popularnu muziku, vezuju se za njujorški Bronks i rastuću popularnost hip-hopa 70-ih godina 20. veka. Prvenstveno su ga popularizovali mladi Afroamerikanci, koji su uz ritmove sa velikih kasetofona frenetično plesali na pločnicima Velike jabuke i drugih američkih gradova.

Plesna “zaraza”, za koju je pored osećaja za ritam potrebna ozbiljna fizička snaga i kondicija, ali i oprema za aerobik, dodatno se proširila putem legendarnih filmova, kao što su Flešdens, Brejking i Bit Strit. Upravo su nakon ovih ostvarenja mediji počeli da koriste termin brejkdens kako bi je opisali, zbog vrtoglavog uvijanja udova.

Međutim, jedan od pionira ove veštine akrobatskog plesa, Krejzi Legs, koji uz muziku hip-hop sastava Afrika Bambataa žario i palio plesnim podijumima Menhetna, insistira na terminu brejking, jer bolje opisuje njegovo pravo poreklo i kulturni značaj.

Ni velika Jugoslavija nije ostala imuna na novi trend koji je velikom brzinom osvajao svet, a plesne bitke na podijumima bivše države podstakli su upravo pomenuti bioskopski hitovi. Plesno akrobatsko ludilo započelo je još 1983. godine u Sloveniji, a potom se kao požar proširilo i na druge republike.

Jedni od pionira brejkinga u Srbiji bili su članovi sada legendarne beogradske hip-hop grupe Robin Hud.

Šta se zapravo ocenjivalo na Olimpijadi u Parizu?

Sa dolaskom novog milenijuma, brejking polako izlazi iz andergraunda i dobija mesto koje mu pripada, kako u svetu, tako i u Srbiji i regionu.

Zvanično uvrštavanje u program Olimpijskih igara u Parizu označava značajnu prekretnicu u njegovoj istoriji i potvrđuje globalni uticaj plesne forme, naglašavajući kontinuiranu relevantnost brejkinga u savremenoj kulturi.

Naravno, pored istančanog osećaja za ritam, da biste se bavili ovim sportom potrebno je da prolijete hektolitre znoja trenirajući. Jedino tako ćete uspeti da zategnete svoju figuru i mišiće do perfekcije i budete dovoljno okretni za vrtoglave pokrete koji oduzimaju dah. U suprotnom, ne gine vam fizikalna terapija, jer su kod neiskusnih početnika povrede zglobova i mišića česte.

Inače, sudije su ocenjivale brejkere na protekloj Olimpijadi na osnovu pet kategorija – muzikalnosti, rečnika, originalnosti, tehnike i ukupnog dojma izvođenja, a svaka od njih činila je 20 odsto ukupnog rezultata. Plesačke bitke vodile su se u tri runde, a svaki brejker imao je na raspolanju 60 sekundi da pokaže šta zna i ume. Prtitom, sportisti su mogli biti kažnjeni i za loše ponašanje na podijumu.

Nije poznato da li će brejking doživeti svoj trijumfalni povratak na narednim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine, ali svakako da je postao veoma uticajna sportska i umetnička forma. B-Bojs i B-Girls (kako nazivaju takmičare) postali su centralni deo međunarodnih plesnih bitaka, uličnih nastupa i plesnih takmičenja.

Sposobnost ove plesne forme da se konstantno razvija i evoluira nastavlja da jača njenu globalnu privlačnost i kulturni značaj.