Prevencija na prvom mestu - UPIS na beogradskom sajmu igara na sreću

O ovoj važnoj temi u UPIS-u govore od 2010. godine kada su  pokrenuli projekat "Moguće je prekinuti", u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Drajzerove. Ovaj projekat postao je i deo Zakona o igrama na sreću, i kao takav obavezan za sve priređivače, što je puna statisfaskcija društveno odgovornog i sveukupnog rada ovog Udruženja.

Glavni cilj projekta je edukacija zaposlenih za rano uočavanje i blagovremeno sprečavanje pojavnih oblika patološke zavisnosti od igara na sreću u samom njenom nastajanju. Program je do sada završilo više oko  10.000 zaposlenih iz svih kompanija članica UPIS-a.

UPIS je na svom štandu, na ovogodišnjem BELGRADE FUTURE GAMING 2024, bio i domaćin radnog sastanka udruženja priređivača igara na sreću iz regiona. Predstavnici udruženja iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine su sa domaćinima razmenili aktuelnosti, postojeće trendove i informacije o aktuelnim dešavanjima na njihovim tržištima, posebno onima sa aspekta zakonske regulative i odgovornog priređivanja igara na sreću.

Direktor makedonskog udrženja Vasko Ilievski posebno je potencirao znača razmene iskustava jer, iako su problemi slični, svaka  država ima svoje specifičnosti  razmena iskustava u načinima rešavanja problema je svakako dragocena.

Na UPIS-ovom štandu najviše je bilo reči o značaju prevencije u lečenju svih vrsta zavisnosti sa posebnim akcentom na zavisnost od igara na sreću. O tome su govorili specijalni psiholozi iz Drajzerove Pavle Đukić i Dragoljub Jovanović. Kada je prevencija u pitanju posebno je istaknuta potreba šire društvene akcije u suzbijanju prvih pojavnih simptoma zavisnosti.

Iz UPIS-a dodaju da je novi projekat "I jedan je mnogo" jedinstveni društveno odgovorni projekat koji ima dvojaki karakter - informativni, koji podrazumeva postere i flajere na uplatnim mestima svih kompanija članica UPIS sa ranim upozorenjima igračima od rizika javljanja bolesti zavisnosti i upućivanjem da u slučaju problema pomoć potraže u Specijalnoj bolnici. Ali i edukativni, koji se ogleda u obavezi da svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji dolaze u kontakt sa igračima budu edukovani i sertifikovani u prepoznavanju prvih simptoma ovog oblika zavisnosti, što je deo obaveznog godišnjeg programa obuke.

Mozzart/Promo

Ovakav format prevencije ozbiljnog društvenog problema prepoznat je i u međunarodnim okvirima – UPIS je svoje rešenje predstavljao na  kongesima  i konferencijama priređivača igara na sreću jugoistočne Evrope, kao i na svetski najprestižnijim sajmovima igara na sreću u Londonu i Las Vegasu. Projekat je osmišljen i realizovan u skladu sa modelima i smernicama vodećih evropskih i svetskih udruženja priređivača. Prepoznat i u stručnim medicinskim krugovima i u više navrata predstavljan je na međunarodnim medicinskim skupovima koji se bave bolestima zavisnosti.

Sve ono što UPIS i kompanije njegove članice čine na polju odgovornog priređivanja igara na sreću sa pravom ih svrstava u regionalne lidere kada je društvena odgovornost u pitanju.

Medijske manipulacije

O promovisanju značaja prevencije što UPIS godinama radi, između ostalog, učestvujući i na sajmovima igara na sreću govorio je direktor UPIS-a Rade Karan. On je istakao da  je, kada su igre na sreću u pitanju, neophodno stvoriti realniju sliku o igrama na sreću kao industrijskoj grani. To podrazumeva i razobličavanje neistina i poluinformacija koje se povremeno plasiraju u medijima. Posebno se to odnosi na licitiranje sa brojevima zavisnika od igara na sreću, a pri tome se u potpunostii zanemaruju podaci SZO i nadležnih  službi EU kao i rezultati domaćih istraživanja tog problema. Takođe, u potpunosti se zanemaruje činjenica da se u referentne zdravstvene ustanove u našoj zemlji  godišnje javi 150 do 200  osoba sa potencijalnim problemom zavisnosti, a da se u Bolnici u Drajzerovoj do sada lečilo ili se još uvek leči 1030 osoba.

Prema svim pokazateljima  Srbija se nalazi u donjem delu lestivice evropskih zemalja kada je u pitanju problem zavisnosti od igara na sreću. Gotovo je apsurdno polemisati sa  nosiocima takvih neargumentovanih izjava. Broj kladionica u Srbiji je takođe tema medijskih manipulacija što je takođe svojversni apsurd jer je taj broj u potpunosti javan, transparentan i lako dostupan na zvaničnoj internet stranici Uprave za igre na sreću. U Srbiji trenutno ima nešto manje od 2.900 kladionica uz već tri godine konstantno smanjenje tog broja. Prema tome, u Srbiji jedna kladionica dolazi  na oko 2.300 stanovnika što opet Srbiju svrstava  na  samo začelje evropske  lestvice tako da tvrdnja da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica potpuna neistina. Danima pojedini mediji tvrde kako u  gradu Beogradu ima 1.440 kladionica, a prema zvaničnim podacima njih je tačno 674.