Astronomi u čudu: Otkriveno na stotine supermasivnih crnih rupa FOTO

Ova otkrića mogla bi da pomognu astronomima da unaprede svoje teorije o tome kako galaksije evoluiraju, kažu istraživači, a prenosi Live Science.

Crne rupe koje su bile zaklonjene oblacima prašine i dalje emituju infracrvenu svetlost, što omogućava astronomima da ih uoče po prvi put.

Lov na crne rupe

Lov na crne rupe je težak posao. One su najtamniji objekti u svemiru, jer ni svetlost ne može da pobegne od njihove gravitacione sile. Naučnici ponekad mogu da "vide" crne rupe kada one  progutaju materiju oko sebe; okolni materijal se ubrzava toliko da počinje da svetli.

• Nova zapanjujuća saznanja o "zvezdi smrti"
• Svemir nema kraj, a stvarnost ne vidimo očima VIDEO
• Stiže prva spektakularna nebeska pojava u 2025. godini: Evo gde će biti vidljiva

Međutim, nisu sve crne rupe okružene svetlećim vidljivim prstenom, pa njihov pronalazak zahteva malo više kreativnosti.

Astronomi veruju da u svemiru postoji milijarde, a možda čak i trilioni supermasivnih crnih rupa čija masa je bar 100.000 puta veća od mase našeg Sunca.

Jedna verovatno čeka u centru svake velike galaksije. Ali, nemoguće je da naučnici prebroje svaku pojedinačnu supermasivnu crnu rupu.  Umesto toga, moraju da prave istraživanja obližnjih galaksija kako bi procenili broj ovih crnih rupa koje se skrivaju u našem delu kosmosa.

Problem s pronalaženjem

Postoji samo jedan problem: dok su neke crne rupe prilično očigledne zahvaljujući svetlu materije koja ih okružuje, druge ostaju ispod radara.

Ovo može biti zato što su zaklonjene oblakom gasa i prašine koji još nisu dovoljno ubrzani da postanu užareni, ili zato što ih posmatramo pod pogrešnim uglom.

Nova studija objavljena 30. decembra 2024. godine u Astrophysical Journal procenjuje da oko 35 odsto supermasivnih crnih rupa ostaje skriveno na ovaj način.

Ovo je dramatično povećanje u odnosu na prethodnu procenu od 15 odsto, iako autori studije veruju da bi pravi broj mogao biti bliži 50 odsto.

Shutterstock/Tranding art

Pogled kroz oblake

Međutim, astronomi smišljaju načine da ih lociraju. Oblaci oko skrivenih crnih rupa i dalje emituju svetlost — samo u infracrvenom delu spektra, umesto u vidljivom svetlu.

U novoj studiji, istraživači su koristili podatke sa dva instrumenta za detekciju ove infracrvene svetlosti. Prvi je bio NASA-in Infracrveni astronomski satelit (IRAS), koji je radio samo 10 meseci 1983. godine i bio prvi svemirski teleskop koji je gledao u infracrveni opseg.

Drugi je bio Nuklearni spektroskopski teleskopski niz (NuSTAR), svemirski teleskop koji vodi NASA-in Laboratorijum za mlazni pogon u Pasadeni, i koji može da detektuje visokoenergetske X-zračne zrake koje emituje superzagrejani materijal koji se vrti oko crnih rupa.

Korišćenje podataka za otkrivanje crnih rupa

Koristeći arhivskih podataka iz IRAS-a, istraživači su identifikovali stotine verovatnih skrivenih crnih rupa. Zatim su koristili teleskope za vidljivo svetlo na Zemlji i NuSTAR kako bi isključili neke kandidate i potvrdili druge.

Neke su se ispostavile kao galaksije u procesu formiranja velikog broja zvezda, ali mnoge su bile skriveni crne rupe.

"Zapanjuje me koliko su IRAS i NuSTAR bili korisni za ovaj projekat, posebno i pored toga što je IRAS bio operativan pre više od 40 godina", rekao je Peter Borman, koautor studije i astrofizičar sa Kalteh Instituta.

Važnost tehnike za razumevanje svemira

Ova tehnika može da pomogne astronomima da utvrde koliko su česte supermasivne crne rupe u svemiru i koju ulogu igraju u formiranju galaksija.

Na primer, ove ogromne pukotine u prostoru-vremenu mogu pomoći da se ograniči veličina galaksije tako što je privuče ka gravitacionom centru ili proguta ogromne količine prašine koja formira zvezde. Ova tehnika može čak pomoći naučnicima da saznaju više o srcu naše galaksije, Mlečnom putu.

"Ako ne bismo imali supermasivnu crnu rupu u našoj galaksiji Mlečnog puta, možda bi bilo mnogo više zvezda na nebu", rekao je Posak Gandi, koautor studije i profesor astrofizike sa Univerziteta u Sauthemptonu u Velikoj Britaniji, piše Live Science.