Uskoro nam nestaje jedna sekunda

Još uvek nije poznato kada će se to tačno desiti, ali zna se da ovaj događaj zavisi od samih ljudi, ali i od nekih nepredvidljivih fenomena, pokazalo je novo istraživanje o uticaju otapanja lednika na rotaciju Zemljine kugle i promenu vremena.

Sati i minuti koji diktiraju naše vreme određeni su Zemljinom rotacijom, ali ona nije konstantn. U zavisnosti od toga šta se događa na Zemljinoj površini i u njenom jezgru, rotacija naše planete se povremeno menja.

Ove skoro neprimetne promene znače da satove treba podesiti na "skok za jednu sekundu", što nam možda deluje sićušno, ali zapravo može imati veliki uticaj na kompjuterske sisteme, piše CNN.

Tokom godina dodate su mnoge sekunde, ali posle dugog perioda usporavanja, Zemljina rotacija se sada ubrzava zbog promena u njenom jezgru. Dakle, prvi put u istoriji merenja vremena moraće da se oduzme jedna sekunda.

"Skok za sekundu unazad nikada nije bio testiran, tako da su mogući nepredvidljivi problemi", rekla je Patricija Tavela, članica Departmana za vreme u Međunarodnom birou za mere Francuske, u članku koji je pratio ovo istraživanje.

Kada će se ovo tačno desiti zavisi od globalnog zagrevanja, pokazala je studija objavljena u sredu u magazinu "Nejčer". Topljenje polarnog leda odlaže "skok" za tri godine, s predviđene 2026. na 2029. godinu, navodi se u izveštaju.

"Da bi se shvatilo šta će se desiti u globalnom merenju vremena, potrebno je delom razumeti šta se dešava s globalnim zagrevanjem", kazao je Dankan Egnju, profesor geofizike na Univerzitetu Kalifornije San Dijego i jedan od autora studije.

Kako otapanje leda utiče na merenje vremena

Od kasnih šezdesetih godina prošlog veka, svet je počeo da koristi univerzalno koordinisano vreme (UTC) kako bi se uspostavile različite vremenske zone. UTC se oslanja na atomske satove, ali i dalje drži korak sa Zemljinom rotacijom.

Kako brzina rotacije nije stalna, ove dve skale se razilaze, pa se "skok za sekundu" s vremena na vreme mora dodati, kako bi se merenje vremena ponovo izjednačilo.

Promene u brzini rotacije su dugo zavisile od plime i oseke na dnu okeana, što je usporavalo rotaciju, ali odskoro je uticaj topljenja polarnog leda, izazvanog zagrevanjem planete usled upotrebe fosilnih goriva, postao značajan faktor, rekao je Egnju.

Kako se led otapa u okean, ta voda se pomera od polova ka ekvatoru, što usporava rotaciju Zemlje oko svoje ose. Drugi faktor koji utiče na ovo jesu procesi u Zemljinom jezgru.

Zemljino tečno jezgro se okreće nezavisno od svoje kore. Ukoliko se jezgro uspori, kora se ubrzava kako bi održala zamah, kažu naučnici, a to je ono što se trenutno dešava.

Vrlo malo se zna šta se tačno događa više od 3.500 kilometara ispod Zemljine površine i za sada nije poznato zašto se menja brzina kretanja jezgra.

Međutim, ono što je za sada jasno jeste da, uprkos topljenju leda koje usporava kretanje Zemlje, njena rotacija se ubrzava. To znači da će svet prvi put uskoro morati da oduzme sekundu, a kakve će biti posledice (ako ih uopšte bude), saznaćemo tek kada se ova promena dogodi.