01.01.2025.
21:53
Sedam naučnih želja za 2025. godinu
Ono što zvuči kao naučna fantastika uskoro će postati stvarnost: tehnološki napredak i veštačka inteligencija rešiće neke od važnih izazova našeg vremena, dok će istovremeno otvoriti nova etička pitanja.
Analiza krvi za Alchajmerovu bolest, presađivanje svinjskih bubrega ljudima ili visokoefikasni lekovi protiv HIV-a – 2024. donela je senzacionalna otkrića iz različitih oblasti nauke. Neki od njih imaju potencijal da reše najvažnije izazove današnjice: bolesti, glad, energetsku tranziciju, dezinformacije i klimatske promene.
Prva želja: veštačka inteligencija u službi čovečanstva
Veštačka inteligencija (VI) će 2025. zaista prožeti naš svakodnevni život i radno okruženje. To daleko prevazilazi četbotove koji se koriste u kontaktu s korisnicima, lične asistente na bazi veštačke inteligencije ili autonomna vozila. Tek počinjemo da shvatamo koje mogućnosti i rizici leže u ovoj tehnološkoj revoluciji.
Veštačka inteligencija će u mnogim oblastima obavljati zadatke brže i efikasnije od ljudi, što će učiniti mnoge poslove suvišnim.
S druge strane, ona može da koristi ljudima u medicini, jer bolesti poput raka ili Alchajmera mogu biti ranije prepoznate i lečene. Algoritmi veštačka inteligencija lako prepoznaju sumnjive obrasce koji bi možda promakli lekarima na snimcima rendgenom, ultrazvukom ili magnetnom rezonancom.
Zato bi bilo poželjno postići ravnotežu između korisnih inovacija i potrebne regulative. Treba da koristimo veštačku inteligenciju kao alat za dobrobit čovečanstva – pojednostavljeno rečeno, poput vatre koja nam služi za kuvanje ili grejanje, ali kojom možemo i zapaliti kuću.
Druga želja: dekarbonizacija i inovacije u skladištenju energije
Kako bi se usporile klimatske promene, neophodno je intenzivirati korišćenje obnovljivih izvora energije. Solarna i vetroenergija će 2025. postati još efikasnije i pristupačnije.
Posebni pomaci se očekuju u skladištenju viška energije, što će omogućiti stabilno snabdevanje bez obzira na vremenske uslove.
Velika skladišta energije mogu uključivati hemijske (baterije, redoks protok baterije, superkondenzatori, vodonik) ili fizičke metode skladištenja (zamajci, pumpe i skladištenje komprimovanog vazduha).
U automobilskoj industriji 2025. bi mogle biti predstavljene prve baterije s čvrstim elektrolitima, koje su snažnije, brže se pune, lakše su i dugotrajnije od današnjihlitijum-jonskih baterija. Takođe su poželjni alternativni tipovi baterija, koji ne zavise od skupih i retkih elemenata poput litijuma i kobalta.
Cink, magnezijum ili aluminijum-jonske baterije, kao i cink-vazdušne baterije još uvek nisu tako moćne kao litijumske, ali koriste resurse koji su široko dostupni. A neke natrijum-sumporne ili redoks baterije se već uspešno koriste.
Treća želja: razumevanje komunikacije životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Jezici, koliko god bili lepi i raznovrsni, uglavnom se sastoje od pravilnih obrazaca. Veštačka inteligencija, majstor u prepoznavanju i reprodukciji obrazaca, mogla bi omogućiti ostvarenje drevnog ljudskog sna: razumevanje kitovih pesama, ptičjeg cvrkuta ili skičanja majmuna. Sledeći korak bio bi – komunikacija sa životinjama.
To bi fundamentalno promenilo našu percepciju čoveka kao „krune svega što postoji“, slično kao što nas je astronomija naučila da Zemlja nije centar univerzuma. Ipak, moramo biti spremni na mogućnost da nam se poruke životinja možda neće dopasti.
Četvrta želja: borba protiv lažnih informacija
Dipfejk-sadržaji idezinformacije predstavljaju ozbiljnu pretnju društvu, jer negativno utiču na javno mnjenje i političke procese.
Zbog zloupotrebe veštačke inteligencije, broj lažnih informacija značajno raste, a postaje sve teže razlikovati stvarne, autentične sadržaje od manipulisanih.
Poželjno je razviti sisteme veštačke inteligencije koji bi u realnom vremenu prepoznavali i uklanjali dezinformacije i dipfejkove. Iako će to uvek biti igra „mačke i miša“, vredno je truda zbog društvene sigurnosti.
Peta želja: vakcine protiv raka
Iako se ne možemo direktno vakcinisati protiv raka, moguće je vakcinisati se protiv infekcija koje izazivaju određene vrste raka. Trenutno postoje dve efikasne vakcine: protiv HPV-a (humani papiloma virus), koji izaziva rak grlića materice, i protiv hepatitisa B, koji može izazvati rak jetre.
Pandemija koronavirusa donela je ogromne pomake u mRNA tehnologiji, koja je omogućila razvoj vakcina protiv SARS-CoV-2 u rekordnom roku.
Ta tehnologija sada otvara nova poglavlja i u istraživanju raka.
Poželjno bi bilo da se u bliskoj budućnosti razviju vakcine i protiv raka kože (melanoma), raka pluća, dojke i pankreasa.
Šesta želja: korisna genetska manipulacija uz CRISPR-tehnologiju
"Genetska manipulacija" ne znači nužno neprirodne biljke ili „dizajnirane bebe“. Poželjno bi bilo promeniti svest o ovoj temi.
Budući da klimatske promene imaju drastične posledice, a broj stanovnika raste, potrebne su nove usevne biljke otporne na nepovoljne vremenske uslove i štetočine.
Poljoprivreda će profitirati od revolucionarne CRISPR-tehnologije, koja može osigurati snabdevanje hranom čak i u područjima najteže pogođenim klimatskim promenama.
U medicini će zahvaljujući genetskoj terapiji uskoro biti izlečene bolesti poput anemije srpastih ćelija i cistične fibroze. Takođe, razvijaju se precizne genske terapije za kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, rak, HIV i malariju.
- Ruski naučnik: Na Zemlji je počela magnetna oluja FOTO
- Zabrinjavajuće predviđanje naučnika: Raspašće se za mesec dana
- Sada je jasno: Postoji i osmi kontinent VIDEO
Sedma želja: pristupačna medicina za sve
Sramotno je što danasljudi i dalje gladuju ili umiru od gladi. Takođe je sramotno što postoje veoma efikasni lekovi koje mnogi ne mogu da priušte. Nedostatak pristupa ovim lekovima u siromašnijim zemljama je star problem.
AIDS, tuberkuloza i hepatitis C mogli bi se uspešno lečiti i u zemljama globalnog juga, ali patenti čiji su rezultat visoke cene, sprečavaju njihovu široku primenu.
Naravno, medicinska istraživanja i razvoj moraju biti isplativi za institute i farmaceutske kompanije. Međutim, za pravednu distribuciju lekova na globalnom nivou, poželjno je odvojiti troškove razvoja od prodajne cene i istražiti nove pristupe u istraživanjima.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar