Godinama čuvao kamen nadajući se da je zlato: Ispalo je još vrednije

Naoružan detektorom metala, pronašao je nešto izvanredno: vrlo težak, crvenkast kamen u žutoj glini.

Odneo je kamen kući i pokušao da ga razbije, suguran da se unutra nalazi grumen zlata, uostalom, Meriboro je u regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica bila na vrhuncu u 19. veku.

Da bi otvorio kamen, Houl je pokušao sa testerom za kamen, brusilicom, bušilicom, a čak je o potopio kamen u kiselinu. Međutim, ni teški kovani čekić nije mogao da napravi nikakvu naprslinu. Razlog je to što je, kako je saznao godinama kasnije, pokušavao da razbije meteorit.

"Izgledao je isklesano, sa ulegnućima. Taj oblik se dobije prilikom prolaska kroz atmosferu, spolja se topi i atmosfera ga oblikuje", rekao je geolog Dermot Henri iz Melburnskog muzeja.

Iako nije mogao da razbije "kamen", Houl je bio radoznao i odneo ga je u muzej radi identifikacije. Henri je video mnogo kamenja za koje su ljudi mislili da se radi o meteoritima. Zapravo, posle 37 godina rada u muzeju i ispitivanja više hiljada kamena, Henri kaže da se ispostavilo da su samo dva od donesenih bili pravi meteoriti. Ovaj je bio jedan od ta dva.

"Da ugledate takav zemaljski kamen i podignete ga, ne bi trebalo da je toliko težak", dodaje geolog Bil Birč. Istraživači su objavili rad o 4,6 milijardi godina starom meteoritu, nazvanom "Meriboro" po gradiću u čijoj blizini je pronađen.

Težak je čak 17 kilograma, a nakon što je dijamantskom testerom odsečen mali komad – istraživači su okrili da u sastavu ima veliku količinu gvožđa, što ga čini običnim hondritom H5. Pošto je otvoren, mogle su se videti i malene kristalizovane kapljice metalnih minerala, takozvane hondrule.

Meteoriti obezbeđuju najjeftiniji oblik istraživanja svemira. Transportuju nas unazad kroz vreme, obezbeđujući svedočanstva o starosti, formiranju i hemiji solarnog sistema, uključujući Zemlju, kaže Henri.

Neki omogućavaju pogled na duboku unutrašnjost naše planete. U nekim meteoritima se nalazi "zvezdana prašina" starija od našeg solarnog sistema, što nam pokazuje kako se zvezde formiraju i evoluiraju stvarajući elemente periodnog sistema. Drugi retki meteoriti sadrže organske molekule kao što su animokiseline, gradivni blokovi života.

Iako još ne znaju odakle je meteorit stigao i koliko je dugo na Zemlji, istraživači imaju neke ideje. Naš solarni sistem je nekad bio vrtložna gomila prašine i hondritskih stena. Gravitacija je spojila mnogo tog materijala u planete, ali su ostaci uglavnom završili u ogromnom asteroidnom pojasu.

Ovaj meteorit najverovatnije dolazi iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, a izbačen je usled sudara asteroida i jednog dana je udario u Zemlju, kaže Henri.

Metoda radioaktivnog ugljenika sugeriše da je na Zemlji između 100 i 1.000 godina, a u periodu 1889-1951 primećeno je više meteora, što bi moglo odgovarati vremenu dolaska ovog meteorita na našu planetu.

Istraživači kažu da je "Meriboro" mnogo ređa pojava od zlata, zbog čega je mnogo značajniji za nauku. To je jedan od samo 17 meteorita registrovanih u australijskoj državi Viktorija i druga najveća hondritska masa, iza ogromnog primerka od 55 kilograma otkrivenog 2003.

To je tek 17. meteorit otkriven u Viktoriji, dok su pronađene hiljade grumena sirovog zlata. Moglo bi se reći da njegovo otkriće ima astronomske razmere.

"Meriboro" nije prvi meteorit kome je trebalo više godina da stigne u muzej. Jednom svemirskom kamenu su bili potrebni 80 godina, dva vlasnika i uloga graničnika za vrata pre nego što je konačno otkriveno o čemu se radi.