Senzacionalna tvrdnja naučnika: "Već svi živimo u virtuelnoj stvarnosti"

U blokbasteru "Matriks", ljude je zarobila veštačka inteligencija kako bi toplotom našeg tela napajala svoje računare. Iako ovo zvuči direktno iz naučne fantastike, profesor fizike kaže da možda živimo u simulaciji u stilu "Matriksa".

Vanredni profesor fizike na Univerzitetu u Portsmutu Melvin Vopson smatra da niz svakodnevnih tragova sugeriše da ovaj svet nije onakav kakav se čini. Sada se pozabavio hipotetičkim i filozofskim pitanjem: "Ako živimo u virtuelnoj simulaciji, koja je svrha toga?"

Shutterstock/Al

Obraćajući se ekskluzivno za MailOnline, on iznosi tri teorije, uključujući da smo svi po rođenju izabrali da postanemo likovi u naprednom svetu veštačke inteligencije.

• Zastrašujuće: "Pođi sa mnom" VIDEO
• "Ti si štene. Laješ, ne ujedaš": Sukob dva moćna AI, pljuštale uvrede VIDEO
• Razvijaju aplikaciju koja će se koristiti kao drugi mozak

"Svi ovi scenariji funkcionišu pod kontrolom glavne veštačke inteligencije, stvorene, naravno, budućom iteracijom naše civilizacije", rekao je profesor Vopson, pa dodao:

"Moguće je da niko više nije budan i da smo zarobljeni u simuliranoj stvarnosti, koju kontroliše AI". 

Takozvana "teorija simulacije" je popularna među drugim ličnostima, uključujući Elona Maska, koji je rekao da su šanse da živimo u "osnovnoj stvarnosti" - stvarnom univerzumu za razliku od simuliranog - "jedan naprema milijarde".

• Noćna mora prevaranata je ova "AI baka"
• Pitali smo moćni AI da nam se predstavi. Pogledajte šta je rezultat
• Microsoft Notepad i Paint dobijaju AI funkcije

Profesor Vopson, čije se istraživanje fokusira na eksperimentalne i teorijske studije primenjene i fundamentalne fizike, naglašava da su ova tri scenarija spekulacije, a ne nešto što je podržano naučnim istraživanjem. Ali, neka od njegovih istraživanja na Univerzitetu u Portsmutu zaista su pokazala da je ceo univerzum simulirana konstrukcija ili džinovski računar.

• Cubes ugostio zlatne AI olimpijce – podrška našim mladim talentima
• Google priznao: Postoji
• Proveravaće vas: Nema više laganja
• Još jedna ostavka u OpenAI-ju: "Nisu spremni za ono što kreiraju"

Prva teorija je da smo odlučili da uđemo u simulaciju pri rođenju isključivo kao oblik zabave - da bismo zabavljali i zaokupljali naše umove. Stvarni svet koji smo odlučili da ostavimo nije baš zanimljiv, kaže teorija, pa su ljudi stvorili mnogo zanimljiviju, iako izmišljenu, aproksimaciju života - ultimativnu VR igru. A sa svojim mnoštvom tračeva o slavnim ličnostima, sportskim događajima, političkim skandalima i još mnogo toga, aktuelna sapunica modernog postojanja je sve samo ne dosadna.

"Stvorili smo simulaciju kao mesto zabave u koje možemo izabrati da uđemo (pri rođenju) i doživimo potpuno novi život sa svim njegovim komponentama", rekao je profesor Vopson.

• Pitali smo moćni AI da napravi svoju sliku: Pogledajte šta je rezultat FOTO
• Robotski advokat kažnjen jer – nije čovek
• Mračne prognoze bogataša: "Svi će biti pod nadzorom. Sve će biti prijavljeno"
• Skandal: Još jedna aplikacija koristi vaše podatke da trenira AI
• Snapchat donosi nove AI funkcije u aplikaciju

Što se tiče toga kako smo po rođenju imali kapacitet da donesemo odluku da uđemo u simulaciju, moguće je da bi naša svest donela izbor pre nego što je rođen naš novi čovek. Druga teorija je da simulacija može pomoći ljudima u celini da "nauče nešto" što bi moglo da pruži rešenje za problem iz stvarnog sveta.

Prema ovoj takozvanoj teoriji zamorčića, možda smo svi nevoljno zaglavljeni u simulaciji za veće dobro - dugoročnu korist čovečanstva.

"Zamislite da naše društvo ima složeno pitanje koje treba da reši ekološku, ekonomsku, energetsku krizu, ratove", rekao je profesor Vopson.

"Ako bismo imali mogućnost, najbolji način da to rešimo bio bi da pokrenemo simulaciju (ili više paralelnih simulacija) i vidimo do kakvih rešenja dolazi simulirana verzija nas. Ako bilo koja od simulacija reši problem, onda ga možemo usvojiti u osnovnoj realnosti kao održivo rešenje. Konačno, teorija 'skoro besmrtnosti' ili 'Narnije' sugeriše da se vreme u stvarnom svetu kreće mnogo brže u poređenju sa vremenom u simulaciji. Na primer, jedan minut u stvarnom svetu mogao bi da traje do 100 godina u simulaciji, dok bi jedan životni vek u stvarnom svetu mogao biti sličan 4,2 milijarde godina, ili preko 52 miliona života u simulaciji, pod pretpostavkom prosečnog života od 80 godina. Odlukom da živimo u simulaciji, mogli bismo iskusiti više života jedan uz drugog, u suštini postižući besmrtnost. Sto životnih iskustava bi moglo biti samo 100 minuta u stvarnom životu u osnovnoj stvarnosti", rekao je profesor Vopson, pa pojasnio:

• OpenAI predstavio novi model: Sve prednosti i mane koje ima o1
• Open AI vredi 150 milijardi dolara: Kompanija traži još novca
• Adobe do kraja godine predstavlja AI alat za pretvaranje teksta u video
• Kako policija AI "devojčicom" lovi seksualne predatore

"Upravo tako funkcioniše dilatacija vremena kada sanjamo. U snu, događaji koje doživljavamo mogu izgledati da traju minutima, satima ili danima, ali u stvarnom svesnom stanju san je trajao u stvari delićima sekundi".

Profesor Vopson je već obelodanio tragove koji sugerišu da živimo u simuliranoj stvarnosti.

"Činjenica da postoje ograničenja koliko brzo svetlost i zvuk mogu da putuju sugeriše da oni mogu biti vođeni brzinom računarskog procesora, na primer. A zakoni fizike koji upravljaju univerzumom takođe su slični kompjuterskom kodu", istakao je  on.

Takođe je spekulisao da je dokaz da je takozvana hipoteza simulacije tačna zapisan u Bibliji.