Velika erupcija vulkana je neizbežna: Izazvaće haos za koji nismo spremni

Tim autora iz Švajcarske, Francuske i Nemačke ističe da vlade ne bi trebale da rade samo na zaustavljanju globalnog zagrevanja nego i na pripremi za druge moguće ekstremne događaje s globalnim posledicama.

Poslednja je odnela desetine miliona života

Kao ilustraciju za ono što bi se moglo dogoditi, i to s vrlo visokom verovatnošću već u ovom veku, autori navode veliku erupciju vulkana Tambore u Indoneziji 1815. godine.

Ona je odnela oko 90.000 života, ali ukupan broj žrtava tog događaja mnogo je veći.

Naime, erupcija je pokrenula ceo niz klimatskih anomalija koje su trajale godinama. Severna hemisfera ohladila se za oko 1°C, a zapisi iz tog vremena govore da je u sledećoj godini izostalo leto.

• Otkriveno kako je došlo do jednog od najvećih cunamija ikada: Zemlja prošlog septembra devet dana podrhtavala

• Otkriće koje bi moglo sve da promeni

• Ptica dodo vekovima bila prikazivana pogrešno?

Neuobičajeno hladno vreme proširilo se u Evropi i Severnoj Americi na 1817., što je dovelo do značajnog pada u poljoprivrednim prinosima i udvostručenja cena žitarica. To je pak uzrokovalo društvene nemire u brojnim zemljama poput Velike Britanije i Francuske, a SAD je doživeo svoju prvu ekonomsku krizu.

U Indiji se vremenske prilike pokrenute erupcijom povezuju s epidemijom kolere koja je 1817. proglašena globalnom pandemijom. Procenjuje se da su od posledica erupcije u svetu umrli desetine miliona ljudi.

Nije pitanje hoće li, već kada

Svet je pošteđen erupcije sličnih razmera više od dva veka, međutim, treba imati na umu da nije pitanje hoće li se neka dogoditi, već kada, upozorava tim naučnika.

Geološki podaci iz vulkanskih naslaga nastalih u proteklih 60.000 godina sugerišu da je verovatnost da se erupcija sličnih razmera dogodi u ovom veku 1 naprema 6, što je jako puno.

Ovde treba imati na umu da Tambora nije jedan od 20 poznatih supervulkana. Njegova erupcija na lestvici vulkanskih erupcija, poznatoj kao indeks vulkanske eksplozivnosti (VEI), koja meri intenzitet zabeleženih erupcija na skali od 0 do 8, bila je 7.

Erupcija najvišeg stupnja mogla bi uzrokovati daleko ozbiljnije posledice. Mogla bi dovesti do ekstremnih klimatskih promena na duže razdoblje koje bi uticale na ceo svet, a verovatno bi uključivale migracije i ratne sukobe.

Ipak, verovatnost njenog događaja mnogo je manja - oko 1 naprema 1000.

Uzmimo kao poređenje, Vezuv, poznat po erupciji koja je uništila Pompeje, mogao bi najviše doseći VEI 6, a Etna VEI 5.

• Jake kiše otkrile jedan od najstarijih fosila dinosaurusa na svetu FOTO
• Otkriven još jedan misteriozni monolit FOTO
• Bićemo besmrtni? VIDEO

 

Vulkani su uzrokovali najveće izumiranje

Treba napomenuti da su sibirske trape (stepeničasti vulkanski brežuljci nastali erupcijama), posledica ogromne i dugotrajne vulkanske erupcije u kasnom paleozoiku pre 252 miliona godina, uzrokovale najveće masovno izumiranje u istoriji Zemlje, poznato kao Permsko-trijasko izumiranje.

Tokom miliona godina, velika količina lave i vulkanskih gasova, uključujući ugljen-dioksid i sumporna jedinjenja, izazvala je globalne promene - zakiseljavanje okeana i smanjenje nivoa kiseonika. One su dovele do izumiranja oko 96 odsto morskih vrsta i 70 odsto kopnenih.

Štete u bilionima dolara

Prema ovogodišnjim procenama osiguravajuće kompanije Lloyd's, kada bi se erupcija slična  Tamborinoj dogodila u sledećih pet godina, ekonomske posledice mogle bi dostići oko 3,6 biliona dolara (3.600.000.000.000) u prvoj godini te oko 1,2 biliona u narednih nekoliko.

Sledeća erupcija razmera sličnih Tamborinoj dogodiće se u međusobno povezanijem svetu u kojem živi osam puta veća populacija nego 1815. godine.

Problem nesigurnosti

Tim u svom tekstu ističe da je jedan od problema to što naučnici u osnovnim crtama razumeju temeljne mehanizme uticaja vulkanizma na klimu, ali ne i sve pojedinosti.

U drugom koraku trebali bi istražiti kako bi vulkansko hlađenje moglo delovati u kombinaciji s ljudskim uticajem na klimu. U trećem, naučnici, analitičari i donosioci politika trebali bi osmisliti strategije za smanjenje posledica katastrofalne erupcije.

Povezivanje s klimatskim modelima

Istraživački tim posebno napominje da modeli posljdica vulkanskih erupcija nisu uključeni u sadašnje klimatske modele koji predviđaju posledice globalnog zagrevanja. Upozoravaju da trenutno nemamo dovoljno podataka o tome šta se događalo u istoriji.

Sateliti su pratili emisije sulfata u erupciji filipinskog Pinatuba 1991. godine, ali starije erupcije trebalo bi rekonstruisati na temelju tragova vulkanskog pepela sačuvanog u ledu Antarktika i Grenlanda, a njihove klimatske posledice iz zapisa kao što su npr. godovi drveća.

Modeli jako variraju

Autori napominju da čak i za kataklizmu Tambore - koja je bila deset puta veća od Pinatuba - rekonstruisani nivoi sulfata u stratosferi variraju do 15 puta između različitih modela.

Hlađenje koje sledi takođe je teško predvideti. Na primer, pet masivnih erupcija koje su oslobodile najviše sumpora u poslednjih 1500 godina uzrokovale su sličan nivo letnog pada temperature na severnoj hemisferi - oko 1-1.5°C tokom 2-3 godine - uprkos tome što su količine oslobođenog sumpora varirale tri puta.