NASA u ozbiljnoj potrazi za životom van Zemlje: Nova misija je spremna VIDEO

Nastoje da saznaju da li ova ledom okovana planet s velikim podzemnim okeanom nastanjiv.

Robotska letelica Europa Clipper na solarni pogon američke svemirske agencije biće lansirana raketom SpaceX Falcon Heavy iz Svemirskog centra Kennedy u Cape Canaveralu.

Nosiće devet naučnih instrumenata. Nakon što pređe 2.9 milijardi kilometara u sklopu putovanja koje bi trebalo da traje oko pet i po godina, Europa Clipper bi u orbitu oko Jupitera trebao da uđe 2030. godine.

Nakon odlaganja prouzrokovanog uraganom Miltonom, NASA je odredila provizorno vreme lansiranja u ponedeljak u 12:06.

"Tragamo za uslovima za život"

Naučnici su jako zainteresovani za okean sa slanom vodom s obzirom na to da su prethodna posmatranja pokazala da je smešten ispod ledene kore Evrope.

"Imamo vrlo uverljive dokaze da na Evropi postoje uslovi za život, ali moramo da odemo tamo da bismo se u to i uverili", rekla je naučnica Boni Burati iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, zamenica projektnog naučnika misije.

"Želela bih samo da istaknem sledeće: mi ne krećemo u misiju otkrivanje života, već samo tragamo za uslovima za život", dodala je.

Europa Clipper je najveća svemirska letelica koju je NASA ikada napravila za jednu planetarnu misiju. Dugačka je oko 30,5 metara, široka oko 17,6 metara i teška oko 6.000 kg. Veća je od košarkaškog igrališta zbog svojih pozamašnih solarnih polja za prikupljanje sunčeve svetlosti kojima se napajaju naučni instrumenti, elektronika i ostali podsistemi.

Svemirska letelica trebala bi da proleti pored Marsa, a zatim se vrati nazad na Zemlju, koristeći gravitaciju svake od planeta da bi povećala svoj zamah, poput praćke.

Tri glavna cilja misije

Naučnici su postavili tri glavna cilja ove misije: izmeriti spoljašnji sloj leda Evrope i njegovu interakciju s podzemljem, odrediti sistem meseca i odrediti njegovu geologiju.

U trogodišnjem razdoblju NASA planira svojom svemirskom letelicom da realizuje 49 bliskih preleta do Evrope.

Prečnik Ebrope je na ekvatoru oko 3.100 km, što je otprilike 90 odsto prečnika našega Meseca.

Trenutno se veruje da je ledeni poklopac Evrope debeo između 15 i 25 km i da pluta površinom okeana koji je dubok između 60 i 150 km.

Ovaj mesec smatra se "svetom okeana" i premda Evropa zuzima samo četvrtinu površine Zemlje, njen podzemni okean mogao bi da sadrži dvostruko više vode nego Zemljini okeani.

"Kao okeanski svet Evropa nam je vrlo intrigantna, a ova misija će nam pomoći da shvatimo složeni deo našega Sunčevog sistema", rekla je Đina Dibraćio, vršiteljka dužnosti direktora NASA-inog odseka za planetarnu nauku.

"Kliper će biti prva ovakva misija koja će nam omogućiti da okarakterišemo nastanjivost nečega što bi moglo da se smatra najčešćom vrstom naseljenog sveta u našem Svemiru", rekla je Dibraćio.

Uprkos neprijateljskoj i hladnoj površini, naučnici veruju da bi Evropa mogla da ispunjava uslove za život.

Burati podseća da su tri glavna uslova za nastanak života: tekuća voda, određeni tip hemijskih jedinjenja, posebno organska jedinjenja koja bi mogla da poslužie kao hrana za bilo koji primitivni organizam i, na koncu - izvori energije.