Zapanjujuće otkriće: Ova "besmrtna" stvorenja bi mogla da prenose zarazan oblik raka FOTO

Vladini naučnici u Francuskoj koji su proučavali ove "smeđe hidre", nazvane po jezerskim čudovištima iz grčke mitologije, izrazili su zabrinutost da bi njihovi "prenosivi karcinomi" mogli doneti "dramatične ekološke posledice" ako im se dozvoli da se šire u divljini.

Iako su smeđe hidre viđene da razvijaju ove tumore samo u laboratoriji, ovaj fenomen je skoro doveo tasmanijske đavole do izumiranja uz obale Australije u protekloj deceniji.

Istraživači sada brinu da bi zagađenje moglo da proizvede još zaraznih oblika raka - ali su rekli da ostaje nejasno da li bi slični oblici bolesti mogli da pogode ljude, prenosi Dejli Mejl.

"Ljudske aktivnosti mogu nesvesno da stvore uslove koji favorizuju širenje ovih karcinoma", navela je vodeća autorka studije, ekološkinja Sofi Tiso.

Pre nove studije, objavljene u utorak u Proceedings of the Royal Society B, i istraživači raka i biolozi divljih životinja su pretpostavljali da bi ovi zarazni karcinomi mogli da nastanu samo putem retke "savršene oluje" osobina domaćina i ćelija raka.

Međutim, nova saznanja francuske nacionalne istraživačke agencije, Centre national de la recherche scientifique (CNRS), pokazala su da se prenosivi karcinomi mogu pojaviti jednostavno prekomernim hranjenjem.

Tiso i njene kolege su hranili svoje laboratorijske kolonije smeđe hidre (Hydra oligactis) larvama rakova (Artemia salina) u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi.

Ovaj izbor sugeriše vrstu ljudskih aktivnosti, poput akvakulture, koje mogu dovesti do prekomernog hranjenja ovih malih hidri u stvarnom svetu.

"Hidre ponekad mogu da rastu u velikim brojevima", navodi se u obaveštenju terenskog vodiča Ministarstva zaštite prirode Misurija.

"I kada se to dogodi u ribnjacima za mrest", upozorila je američka agencija "mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za novonastale mladice, bebe riba ili rakova".

Pre ove studije, smeđe hidre su privukle pažnju biologa koji proučavaju slatkovodne ekosisteme zbog svoje naizgled beskrajne dugovečnosti.

Smeđe hidre ne samo da negiraju starenje, već mogu i da regenerišu oštećene pipke.

Srećom, Tiso i njen tim su takođe otkrili da su ovi prenosivi karcinomi često "krhki" i mogu ući u remisiju ako se smeđim hidrama daje manje hrane.

Njena grupa iz CNRS-a i drugi istraživači prenosivih karcinoma sada se nadaju da će iskoristiti brzi životni ciklus hidri kako bi bolje razumeli prenosive karcinome u laboratoriji.

"To je svakako sistem koji se lakše istražuje nego čuvanje 1.000 tasmanijskih đavola u laboratoriji i posmatranje da li razvijaju rak", kako je rekao biolog Majkl Mecger za časopis Science.