Arheolozi rešili misteriju: Dešifrovana najstarija mapa sveta

Nastala je verovtno u 8. veku p.n.e., a istraživačima je pružila jedinstven uvid u verovanja i prakse drevne civilizacije.

Vavilonska karta ima kružnu mapu sa delovima teksta ispisanim klinastim pismom – drevnim sistemom pisanja koji je koristio klinaste simbole koji opisuje rano stvaranje sveta.

Mapa je prikazivala Mesopotamiju ili zemlju "između reka" - istorijsku oblast Bliskog istoka za koju se u to vreme smatralo da je ceo "poznati svet".

Mapa na ploči takođe je potvrdila njihovo verovanje u moćnog Boga stvaranja, Marduka, kao i u mitska bića i čudovišta poput čoveka škorpiona i Anzua - ptice sa lavljom glavom.

Vavilonska karta sveta je nastala u vreme kada je Vavilonsko carstvo prednjačilo u arhitekturi, kulturi, matematici i ranim naučnim dostignućima. Bili su poznati po stvaranju naprednog sistema brojeva za matematiku i bili su prvi koji su stvorili funkcionalnu teoriju planeta, uključujući korišćenje geometrije za praćenje Jupitera.

Mapa otkrivena 1882. godine

Mapu je prvobitno otkrio poznati arheolog Hormuzd Rasam 1882. godine u Siparu, drevnom vavilonskom gradu u današnjem Iraku.

Iako je Rasam otkrio ploču pre skoro 150 godina, Imago Mundi (kako se karta još naziva) je ostao u kutiji sa njegovim nalazima iskopavanja sve dok nije ponovo otkriven u Iraku pre 29 godina.

Trenutno se čuva u Britanskom muzeju u Londonu. Otkako se tamo nalazi, istraživači iz Britanskog muzeja rekli su da su uspeli da steknu uvid u verovanje Neo-Vavilonskog carstva u mistična stvorenja i njegovu dominaciju nad regionom.

Dvostruki prsten

Na dnu centralne mape nalazi se Mesopotamija, ali ono što je posebno jedinstveno jesu dva prstena koja okružuju grad.

"Dvostruki prsten je vrlo važan jer u sebi ima klinasto pismo koje kaže gorka reka, a ova voda je smatrana da okružuje ceo poznati svet", rekao je stručnjak iz Britanskog muzeja, dr Irving Finkel, u YouTube videu.

Istraživači su potvrdili da krug na ploči koji okružuje Mesopotamiju podržava verovanje Vavilonaca da je taj region centar sveta, iako su shvatali da je deo većeg područja.

Na mapi je bila i dodatna reka, Eufrat, koja je presekla drevnu Mesopotamiju od severa do juga, povezujući gorku reku na ploči.

"Ovo je veoma važan prsten vode", rekao je Finkel, "jer je za Vavilonce to predstavljalo granice sveta u kojem su živeli, otprilike u šestom veku pre nove ere."

Unutar mape nalaze se klinopisni natpisi koji navode imena gradova ili plemena, uključujući Asiriju, Der i Urartu.

Mesto gde se Sunce ne vidi

Međutim, uz lokacije mesopotamijskih regiona, trouglovi na desnoj ivici table predstavljali su misteriju za Vavilonce. Neki smatraju da su to ostrva, ali Finkel tvrdi da su skoro sigurno planine, jer tekst označava oblast gde se Sunce ne vidi.

Klinasti tekst označava ovu oblast kao mesto "gde se Sunce ne vidi", što je imalo smisla s obzirom da bi ga planine blokirale od pogleda.

"Njihova lokacija u kombinaciji sa klinastim pismom iznad njih dodatno podržava teoriju, jer ideja je da ako pređete preko vode, vidite ove isturene, šiljate stvari iznad horizonta koje su udaljene zemlje daleko izvan granica poznatog sveta."
 

Verovanje u mitska bića

Deo klinastog teksta takođe aludira na verovanje Vavilonaca  da su mitska bića, uključujući krilatog konja, morsku zmiju, čoveka škorpiona i čoveka bika, živela u različitim regionima širom zemlje.

Britanski muzej je izvestio da tekst na ploči "izgleda kao opis stanovnika, božanskih, ljudskih, životinjskih ili monstruoznih, oblasti izvan zemlje, bilo da se radi o osam "regiona" ili "Gorke reke" ili možda podzemlja ili podzemnih voda.'

Pošto je ploča na mestima fragmentovana, ceo tekst nije mogao da se dešifruje, ali Britanski muzej je izvestio da govori o "razrušenim gradovima... koje Marduk posmatra."

Prema mesopotamskoj mitologiji, Marduk je bio bog stvaranja i bog zaštitnik Vavilona koji je takođe bio poštovan kao bog pravde, saosećanja, isceljenja i magije.

Finkel je rekao da nam je drevna vavilonska mapa "dala ogroman uvid u mnoge aspekte mesopotamskog razmišljanja", piše dejli Mejl.