Zastrašujuće upozorenje stiže iz SZO: Nova pandemija?

To je zaključak istraživanja više od 200 naučnika iz 54 zemlje, navodi se u izveštaju

"Određivanje prioriteta patogena: Naučni okvir za istraživanje spremnosti za epidemije i pandemije", prenosi Nature.

Istraživači su naveli da lista "prioritetnih patogena" može da pomogne organizacijama kako da fokusiraju trud na razvoj terapija, vakcine i dijagnostike.

Prioritetni patogeni, čiji spisak je objavljen u izveštaju SZO 30. jula, izabrani su zbog potencijala da izazovu globalnu medicinsku paniku poput pandemije. To je na osnovu dokaza koji pokazuju da su ovi patogeni veoma prenosivi i virulentni, a da je pristup vakcinama i terapijama za njih ograničen. U prethodnim izveštajima, iz 2017. i 2018, SZO je identifikovala 12 prioritetnih patogena.

Određivanje prioriteta patogena

"Primarni cilj tima za istraživanje epidemija SZO je ubrzanje razvoja medicinskih kontramera u slučaju epidemija. U centru ovoga stoji određivanje prioriteta patogena. Ovaj dokument predstavlja istraživanje procesa određivanja prioriteta u kome je učestvovalo više od 200 naučnika iz 54 zemlje, koji su procenili dokaze povezane sa 28 porodica virusa i jednom ključnom grupom bakterija", navodi se u izveštaju.

Hiljade poznatih virusa i bakterija mogu da zaraze ljude, dodaje se, ali samo relativno mali broj je u istoriji doveo do pandemije ili velike epidemije.

"Određivanje prioriteta proces pomaže u identifikovanju kritičnih praznina u znanju kojima se hitno treba baviti", rekla je za Nature Ana Maria Henao Restrepo, vođa tima za istraživanje epidemija SZO.

Ova lista obuhvata rizične patogene u celim porodicama virusa i bakterijama.

"Lista je veoma obimna. Ali je važno redovno ažurirati ove liste zbog velikih globalnih promena u deforestaciji, urbanizaciji, klimastim promenama, međunarodnom putovanju...", rekla je za Nature Nilika Malavige, imunolog Univerziteta u Šri Džajavardenepuru.

Više od 200 naučnika provelo je dve godine procenjujući dokaze o 1.652 vrste patogena, uglavnom virusa i nekih bakterija, kako bi odlučili koje da uključe na listi.

Među 30 prioritetnih patogena su grupa koronavirusa poznatih kao sarbecovirusi, a uključuje SARS-CoV-2, virus koji je izazvao kovid-19, i mervekoviruse, među kojima je MERS. Na ranijim listama bili su specifični virusi, ali ne i celi podrodovi kojima oni pripadaju.

Među novim patogenima na listi je i virus majmunskih boginja. On se smatra prioritetom kao i variola, izazivač velikih boginja, koje su iskorenjene 1980. Razlog za to je, navodi se, to što se ljudi više ne vakcinišu protiv variole, pa nisu imuni na nju, a neočekivano otpuštanje moglo ibi da izazove pandemiju.

"Virus bi potencijalno teroristi mogli da koriste kao biološko oružje", rekla je Malavige.

Među pet bakterija, od kojih su sve nove na listi, nalaze se sojevi koji izazivaju koleru, kugu, dizenteriju, dijareju i upalu pluća.

Dva virusa sa pacova su takođe dodata jer mogu da pređu na ljude povremeno. Nipa virus, koji prenose slepi miševi, na listi je zato što je smrtonosan, a veoma brzo se širi među životinjama i protiv njega nema lekova.

Model za naučne studije

"Mnogi od prioritetnih patogena su ograničeni na određene regije, ali imaju potencijal da se šire globalno. Nema jednog mesta koje je u najvećem riziku", rekla je za Nature Naomi Forester-Soto, virusolog sa Instituta Pirbrajt u Britaniji i saradnica na izveštaju.

Osim toga, naučnici su napravili i posebnu listu prototipova patogena, koji bi mogli da budu model za naučne studije i razvoj terapija i vakcina.

Primera radi, navodi se, pre pandemije kovida-19 nije bilo vakcina za koronaviruse, ali razvijanje vakcina za jednu porodicu daje samopouzdanje naučnoj zajednici za razvoj drugih.

"Neki od patogena na listi možda nikad neće izazvati epidemiju, a neki na koji nismo ni pomislili mogao bi biti važan u budućnosti. Skoro nikad nismo predvideli sledeći patogen koji će se pojaviti", rekla je Forester-Soto.