Senzorni mehanizmi penisa i klitorisa otkriveni posle više od jednog veka

Prema novom istraživanju, objavljenom u časopisu Nature, specifične nervne ćelije na penisu i klitorisu detektuju vibracije i zatim se aktiviraju, uzrokujući seksualne reakcije kao što su erekcija i vaginalne kontrakcije.

Rezultati, ostvareni u istraživanjima na miševima, mogli bi dovesti do novih tretmana za stanja kao što je erektilna disfunkcija ili za vraćanje seksualne funkcije kod ljudi sa paralizom donjeg dela tela.

Krauzeove korpuskule

Krauzeove korpuskule, koje je prvi opisao nemački anatom Vilhelm Kraus 1860. godine, specijalizovani su senzorni receptori u koži i sluznicama, poput onih u genitalijama, usnama, jeziku i konjunktivi oka.

U penisu i klitorisu oni su jajolikog ili cilindričnog oblika i sadrže uvijene nerve ili jednostavne nervne završetke. Iako su naučnici mapirali strukturu ovih senzora, njihova tačna funkcija ostala je misterija, a neki naučnici veruju da osećaju niske temperature.

Njihove strukture slične su korpuskulama koje se nalaze na prstima i rukama ljudi, a koja se aktiviraju dodirom i reaguju na vibracije dok se koža pomera po hrapavoj površini. Do danas je sprovedeno malo istraživanja o tome kako genitalne korpuskule funkcionišu i kako su uključene u seks, verovatno zato što se ova tema ponekad smatra tabuom.

Voditelj tima koji je sproveo novo istraživanje Dejvid Ginti, senzorni neurobiolog na Harvard Medical School u Bostonu, kaže da je "bilo teško navesti ljude da rade na takvim istraživanjima jer je nekim ljudima teško da govore o tome".

"No meni nije, jer je biologija tako zanimljiva", dodao je za Nature News.

Istraživanja ovih neurona takođe su bila gotovo nemoguća sve dok se u poslednjih 20 godina nisu pojavile napredne molekularne tehnike potrebne za to.

Dobre vibracije

Posebno zanimljiv rezultat nove studije je nalaz da se senzorne ćelije klitorisa i penisa aktiviraju na specifičnim frekvencijama.

U novoj studiji Ginti i njegovi saradnici aktivirali su Krauzeove korpuskule kod mužjaka i kod ženki miševa koristeći različite mehaničke i električne nadražaje. Rezultati su pokazali da su se neuroni najbolje aktivirali na niskofrekventnim vibracijama u rasponu od 40 do 80 herca.

Ginti napominje da se ove frekvencije koriste u mnogim seksualnim igračkama jer su proizvođači očito shvatili da je to najbolji način za stimulaciju Krauzeovih korpuskula već i pre nego što su objavljeni bilo kakvi službeni eksperimenti na tu temu.

Veća koncentracija korpuskula u klitorisu

Tim je u istraživanju među ostalim otkrio da genitalije muških i ženskih miševa sadrže približno isti broj korpuskula, koje se prostiru prostorno kako organi rastu tokom razvoja životinja. No, korpuskule su na klitorisu 15 puta koncentrisanije nego na penisu, jer je klitoris manji.

Ginty kaže da je klitoris gotovo ceo sazdan od Krauzeovih korpuskula te da je "svako od njih detektor vibracija". Ovaj nalaz predstavlja mogući odgovor na pitanje zašto je ženski polni organ tako osetljiv. Kako bi otkrili koju ulogu korpuskule igraju u seksu, nsučnici su genetski modifikovali miševe tako da neuroni korpuskula reagiraju na bljesak svetla.

Pokazalo se da je ova aktivacija uzrokovala erekcije kod mužjaka i vaginalne kontrakcije kod ženki čak i kod anesteziranih miševa. Miševi koji su bili genetski modifikovani da nemaju Krauzove korpuskule nisu mogli normalno da se pare, što sugeriše da su ove strukture neophodne za seks.

Moguća veza sa menstrualnim ciklusom

Iako se većina osetljivih neurona razvija pre rođenja, istraživači su otkrili da se Krauzeove korpuskule ne razvijaju u potpunosti sve dok miševi nisu stari oko 4 do 6 nedelja, što znači neposredno pre nego što životinje dosegnu polnu zrelost.

Ginti navodi da tim trenutno proučava utiču li hormoni u estrusnom ciklusu ženki miševa (kod primata i ljudi sličan ciklus naziva se menstrualnim) na funkciju korpuskula, kao i kako se ti kasno razvijeni neuronski sistemi povezuju s postojećim nervnim sistemom tela.