Čudan fenomen u Jadranskom moru, da li je bezbedno za kupanje?

Prema Slovenskom nacionalnom institutu za biologiju, sluz na površini mora nastaje delovanjem fitoplanktona koji izlučuje veliku količinu organske materije u vodu.

Potrebno je nekoliko nedelja da mikroorganizmi razgrade ovu sluz. Patricija Mozetič iz Morske biološke stanice naglašava da se ovaj fenomen razlikuje od cvetanja mora, što dodatno komplikuje situaciju.

Od čega se sastoji sluz?

Sluz, osim što se sastoji od amorfne želatinozne mase, sadrži raznovrsne čestice, kako žive, tako i nežive. Na nju se hvataju fitoplankton, zooplankton i njihove izlučevine, ličinke i jajašca različitih životinja. Takođe, uključuje čestice kostura, ostatke biljnih i životinjskih ćelija, bakterije, pelud, ciste te mineralne čestice iz morskih sedimenata i kopnenog porekla.

• Važno upozorenje za sve koji letuju u Hrvatskoj: Neugodni fenomen na plažama

Ove čestice variraju u bojama, oblicima i veličinama, a njihov raspored zavisi od različitih faktora. Skupine sluzi obično se formiraju u dubljim slojevima mora, ali se postupno dižu prema površini.

Tokom dana, vetrovi i površinske struje ih nose prema obali, gde se najčešće nakupljaju na plažama.

Da li je ova pojava opasna po zdravlje?

Iako sluz ne predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje kupača, zbog prisutnosti zarobljenih organizama, uključujući i potencijalno patogene, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta.

Prema izveštaju Nacionalnog instituta za biologiju, ovaj fenomen sluzi ove godine nije ograničen samo na slovenske obalne gradove, već se proteže i preko celog Tršćanskog zaliva te šire u severnom Jadranu.

Prvi zapisi o ovoj pojavi datiraju čak iz 1729. godine, a zadnji put se ovako nešto dogodilo 2018. More bi moglo ostati ovakvo nekoliko dana ili dok bura ne "rastera" sluz, kažu slovenski stručnjaci.