Da li će Saturnove "ludorije" ikada prestati? Naučnici ponovo zbunjeni

Ovo otkriće predstavlja prekretnicu u našem razumevanju vremenskih i klimatskih uslova na džinovskim gasovitim planetama, njihovog dugoročnog razvoja i trenutnih promena.

"Ovo je prvi put da je globalni energetski disbalans na sezonskom nivou primećen na gasovitoj džinovskoj planeti", kaže fizičar Liming Li sa Univerziteta u Hjustonu.

"Ne samo da nam ovo daje novi uvid u formiranje i evoluciju planeta, već menja i način na koji bi trebalo da razmišljamo o planetarnoj i atmosferskoj nauci", objašnjava fizičar.

Evo šta to znači. Moćna svetlost Sunca koja prolazi kroz Sunčev sistem daje energiju svemu što dodirne. Energija se takođe gubi sa planeta u obliku hlađenja, koje se emituje u svemir prvenstveno u obliku toplotne radijacije.

U slučaju gasovitih džinovskih planeta, uključujući Saturn, postoji i izvor energije koji se vrti duboko unutra i koji utiče na klimu planete iznutra.

Promene u energiji

Tim predvođen atmosferskim naučnikom Hinjue Vangom sa Univerziteta u Hjustonu proučavao je podatke sa sonde o Saturnovoj svetlosti kada su primetili nešto zanimljivo.

Razlika između količine energije koju apsorbuje i količine energije koju emituje može varirati do 16 procenata, sa fluktuacijama koje se poklapaju sa sezonama planete.

Ovo, kako su istraživači utvrdili detaljnijom inspekcijom, ima veze sa tim koliko je Saturn udaljen od Sunca u bilo kom trenutku. Saturnova orbita nije savršeno kružna; zapravo je eliptična, svojstvo koje se naziva ekscentricitet, što dovodi do varijacije udaljenosti od skoro 20 procenata između najbliže i najdalje tačke od Sunca.

Kada je bliže, Saturn prima znatno više radijacije od Sunca nego kada je dalje, što rezultira sezonskim energetskim disbalansom. Ovo je prilično drugačije od načina na koji Zemlja funkcioniše, njena orbita je kružnija, pa ne doživljavamo iste oštre kontraste.

• Novo šokantno otkriće o Marsu
• Naučnici u čudu: "Mislili smo da je nemoguće" FOTO
• Slučaj planete Devet: Novi svetovi čekaju da budu otkriveni

"U trenutnim modelima i teorijama atmosfere, klime i evolucije gasovitih džinova, pretpostavlja se da je globalni energetski bilans izbalansiran," objašnjava Vang.

"Ali verujemo da naše otkriće ovog sezonskog energetskog disbalansa zahteva reevaluaciju tih modela i teorija", ističe on.

Ovo bi moglo da znači da Saturnov neuravnoteženi energetski bilans igra dosad neprepoznatu ulogu u generisanju ogromnih, konvektivnih oluja koje se protežu duboko u atmosferu, i da slični procesi mogu biti prisutni na drugim gasovitim džinovima, poput Jupitera, čiji je ekscentricitet samo malo manji od Saturnovog, piše Science Alert,

Takođe bi moglo da pomogne u boljem razumevanju vremenskih prilika na Zemlji, gde je energetski disbalans daleko manje značajan. I ostale planete prekrivene gasovima, Neptun i Uran, čije unutrašnje i spoljašnje karakteristike su još uvek velika misterija za nas ljude.

"Naši podaci sugerišu da će ove planete takođe imati značajne energetske disbalanse, posebno Uran, za koji predviđamo da će imati najjači disbalans zbog svog orbitalnog ekscentriciteta i vrlo velike nagnutosti", kaže Vang.

"Ono što sada istražujemo identifikovaće ograničenja u trenutnim opservacijama i formulisati testabilne hipoteze koje će koristiti budućoj vodećoj misiji", ističe naučnik,

Ovo istaživanje objavljeno je u Nature Communications.