Naučnici izračunali starost divovske zvezdane dine VIDEO

Zvezdane dine ili piramidalne dine dobile su ime po svojim prepoznatljivim oblicima i dosežu stotine metara visine.

Nalaze se u Africi, Aziji i Severnoj Americi, kao i na Marsu, ali stručnjaci nikada pre nisu bili u mogućnosti da odrede vreme kada su nastale.

Sada su naučnici otkrili da je dina nazvana Lala Lallia u Maroku nastala pre 13.000 godina.

Zvezdane dine stvaraju suprotni vetrovi koji menjaju smer. Razumevanje njihove starosti pomaže naučnicima da razumeju te vetrove i odrede klimu tog doba, kaže profesor Geof Duler sa Univerziteta Aberystwyth, koji je objavio istraživanje s profesorom Čarlsom Bristowom sa Univerziteta Birkbeck.

Lala Lallia (autohtono ime Amazigha što znači najviša sveta tačka) nalazi se u peščanom moru Erg Chebbi u jugoistočnom Maroku. Visoka je 100 m i široka 700 m sa zrakastim kracima.

Nakon početnog formiranja, prestala je da raste oko 8000 godina, a zatim se brzo proširila u poslednjih nekoliko hiljada godina. Obično se pustinje mogu identifikovati u geološkoj istoriji Zemlje, ali zvezdane dine do sada nisu mogle.

Profesor Duler kaže da je to možda zato što su toliko velike da stručnjaci nisu shvatili da gledaju u jednu posebnu dinu.

"Ova će otkrića verovatno iznenaditi mnoge ljude budući da možemo videti koliko je brzo ova ogromna dina nastala i da se kreće pustinjom oko 50 cm godišnje", dodaje.

Naučnici su koristili tehniku zvanu luminiscencijsko datiranje kako bi utvrdili starost zvezdane dine. Metoda izračunava kada su zrnca peska poslednji put bila izložena dnevnom svetlu.

Uzorci peska uzeti su u mraku iz Maroka i analizirani u laboratoriji u uslovima prigušenog crvenog svetla sličnim staromodnoj fotografskoj radionici.

Profesor Duler opisuje zrnca minerala u pesku kao "male punjive baterije". Oni pohranjuju energiju unutar kristala koja dolazi od radioaktivnosti u prirodnom okruženju.

Što je pesak duže zakopan pod zemljom, to je većoj radioaktivnosti izložen i više energije akumulira. Kada se zrna izlože u laboratoriju, oslobađaju energiju u obliku svetlosti i naučnici mogu da izračunaju njihovu starost.

"U našoj mračnoj laboratoriji vidimo svetlost od tih zrnaca peska. Što je svetlost svetlija, to su zrnca sedimenta starija i duže je prošlo otkako su zakopana", kaže prof. Duler.

Ostali primeri ovih ogromnih dina uključuju Star Dune u Coloradu, Severna Amerika, koja je najviša dina u SAD-u, čija visina iznosi 225 m od baze do vrha.

Penjanje po ovim dinama težak je posao, objašnjava profesor Duler.

"Dok se penjete, popnete se dve gore i skliznete natrag jednu. Ali isplati se - apsolutno su prekrasne s vrha", kaže.