Otkriveno kako je izgledala ogromna praistorijska ajkula: Enigma koja je godinama mučila naučnike

Stručnjaci za fosile kažu da su stekli uvid bez presedana u vrstu ogromne praistorijske ajkule, nakon što su pronašli kompletne skelete tih stvorenja, prenosi Gardijan.

Primerci, otkriveni u malim kamenolomima u severoistočnom Meksiku u poslednjoj deceniji, pripadaju Ptichodusu - stvorenju koje je lutalo morima pre oko 105 do 75 miliona godina.

Fosili Ptichodusa su se pojavljivali i ranije, ali sa kostima napravljenim od hrskavice, koja se ne mineralizuje dobro, a mnogi su bili izolovani zubi koji su bili ogromni i neobični.

Kao rezultat toga, bilo je teško tačno odrediti kako je Ptichodus izgledao i gde je sedeo na evolucionom porodičnom stablu.

"Njegov opšti izgled je do sada ostao misterija zbog nedostatka kompletnijeg materijala tokom skoro dva veka", rekao je dr Romen Vulo, prvi autor istraživanja sa Univerziteta u Renu.

Otkriće novih primeraka otkrivaju oblik tela i anatomiju ove izumrle ajkule, rešava ovu enigmu.

Profesor Majkl I Kouts sa Univerziteta u Čikagu, koji nije bio uključen u rad, rekao je da su novi fosili bili vrhunski.

"Ptichodus je dugo bio klasičan primer zuba u potrazi za telom", rekao je on.

Pišući u časopisu "Proceedings of the Roial Societi B", Vulo i njegove kolege izveštavaju kako su proučavali šest primeraka Ptichodusa, koji datiraju od pre oko 93 miliona godina. Među njima je bio i kompletan primerak koji otkriva bočni pogled na Ptichodusa, koji sadrži ne samo skoro sve njegove skeletne elemente već i zube, očuvane ostatke mišića i obris tela sa svim njegovim perajima.

Rezultati otkrivaju da je to bila neka vrsta ajkule skuše - grupa koja uključuje izumrlu gigantsku ajkulu megalodon i veliku belu ajkulu koja danas naseljava okeane. Istraživači dodaju da, kao i njegov ukupni oblik i proporcije tela, brojne karakteristike Ptichodusa, uključujući veličinu, oblik i položaj njegovih peraja, kao i njegov debeli kičmeni stub, sugerišu da je brzo plivao i da je bio masivan.

Zubi nalik na pločnik podržavaju prethodne zaključke da se hranila stvorenja sa ljušturom.

Pretpostavlja se da je lovio plen u otvorenim vodama, a njegovi obroci verovatno uključuju morske kornjače i amonite, a ne stvorenja poput školjki koje žive na morskom dnu, kao što se ranije mislilo.

Dok je Ptichodus verovatno bila najveća ajkula koja je ikada živela na takvoj ishrani, novi fosili sugerišu da je imala maksimalnu dužinu od oko 9,7 metara – veće od današnje velike bele ajkule, ali manje od prethodnih procena koje su sugerisale da je mogla dostići više od 10 metara dužine.

Studija takođe nudi nagoveštaje o smrti Ptichodusa, sugerišući da je mogao izumreti zbog konkurencije sa drugim stvorenjima, kao što su veliki vodeni gmizavci, koji su se hranili sličnim plenom.

Patrick L Jambura, stručnjak za fosilne ribe sa Univerziteta u Beču, koji nije bio uključen u studiju, ali radi zajedno sa trojicom autora, rekao je da je ovo važno, s obzirom da je više od trećine svih ajkula i raža danas ugroženo izumiranjem.

"Ptichodus nam pruža ogledalo koje nam pokazuje šta će se dogoditi velikim grabljivcima kao što je bela ajkula ako mi, kao njihov glavni konkurent, ne preispitamo svoje postupke", rekao je on.