"Sateliti Ilona Maska nas polako truju"

Nova studija dr Sijere Solter-Hant oslanja se na nove procene da Maskov "Spejs Iks" sagoreva više od 1,3 tone otpada bežičnog internet satelita u Zemljinu atmosferu svakog sata — stvarajući metalni sloj "provodljivih čestica" u orbiti.

"Bila sam veoma iznenađena", rekla je fizičarka dr Solter-Hant za Dejli mejl.

"Niko nije mnogo istraživao akumulaciju metalne prašine iz svemirske industrije", zaključila je ona.

• Najveća i najmoćnija raketa na svetu biće lansirana za nekoliko sati
• Obrnuo Elden Ring uz pomoć Morzeove azbuke, pa odgovorio Masku na izazov VIDEO
• Najbogatiji čovek: Bilo je lako predvideti, Ukrajina će izgubiti
  
   

Prema poslednjim procenama astronoma, u orbiti su sada 5.504 Starlinkova satelita, od kojih su 5.442 operativna. Ali planirano je još desetine hiljada.

Fizičarka je rekla da bi čestice sa ovih satelita na kraju svog životnog ciklusa mogle da "iskrive ili zarobe magnetno polje" koje sprečava Zemljinu atmosferu da "pobegne, sa svim metalnim otpadom visoke provodljivosti koji se taloži u jednom regionu".

Iako ona napominje da je to "ekstremni slučaj", takav sloj naelektrisane metalne prašine mogao bi da dovede do "uklanjanja atmosfere" sličnog drevnim sudbinama Marsa i Merkura.

Nakon što je 2012. godine radila u Nasinom istraživačkom timu svemirskih letelica "Stardast" za hvatanje kometa, doktorka Solter-Hant je provela tri godine u istraživačkoj laboratoriji Američkog vazduhoplovstva.

Tamo je proučavala elektromagnetno ponašanje plazma perja u niskoj orbiti Zemlje (LEO), regionu gornje atmosfere gde se nalazi Starlinkova orbitalna mreža. Ona se sada bavi istraživanjem uticaja svemirskog vremena na vazduhoplovnu industriju.

"Trenutno smo na oko 10.000 satelita u orbiti, ali za 10 do 15 godina verovatno će ih biti 100.000", rekla je doktorka Solter-Hant za Dejli mejl.

"Dok dođemo do 100.000, mislim da bi moglo biti prekasno", rekla je, "u smislu ovog neplaniranog geoinženjerskog eksperimenta koji će se dogoditi."

Razlog za njenu zabrinutost je to što ogromni metalni ostaci sitnih čestica već uveliko nadmašuju težinu magnetno naelektrisanih čestica koje štite Zemlju od kosmičkog zračenja.

Najteži poznati deo Zemljine magnetosfere čine velike petlje zarobljenih čestica koje se nazivaju Van Alenovi pojasevi – dva regiona malih čestica u obliku krofni napajanih kosmičkim zračenjem Sunca.

Pojasevi se kreću od magnetno naelektrisanog severnog i južnog pola Zemlje.

Težina ovog vitalnog regiona je neverovatno mala u poređenju sa metalnim krhotinama koje bi mogle da ga odseku od Zemlje – Van Alenovi pojasevi imaju ukupnu masu od samo oko 0,00018 kilograma.