Nova saznanja o megaerupciji koja je mogla da uništi čovečanstvo

Nastalo je snažnom erupcijom istoimenog vulkana, jednom od najvećih ikada zabeleženih na Zemlji, pre približno 75 hiljada godina.

Bolji scenario

Naučnici su do nedavno smatrali da je erupcija bila toliko snažna da je mogla da izbriše čitavo čovečanstvo, ali noviji dokazi ukazuju da čitav događaj i nije bio tako apokaliptičan. Istraživanje je pokazalo da su se ljudi na toj lokaciji, poznatoj kao Shinfa-Metema 1, prilagodili sušnim uslovima koje je donela vulkanska erupcija.

Mikroskopski fragmenti vulkanskog stakla pronađeni uz kameno oruđe i životinjske ostatke u istom sloju sedimenta na lokalitetu blizu reke Shinfa u Etiopiji, pokazuju da su ljudi ostali na tom mestu pre i nakon što je vulkan eruptirao oko 650 kilometara dalje.

“Ovi fragmenti manji su od prečnika ljudske vlasi. Čak i ovako maleni, još uvek su dovoljno veliki da ih možemo analizirati”, rekao je Džon Kapelman, profesor antropologije i geološke nauke na Univerzitetu Teksas u Ostinu i glavni autor studije koja je objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.

Jači nego što se mislilo 

Pronađeni fosili i artefakti, kao i geološka i molekularna analiza ukazuju kako su ljudi tada opstali i napredovali usprkos klimatskoj promeni koju je izazvala vulkanska kataklizma. Analiza flore i faune nalazišta takođe je otkrila obilje ribljih ostataka nakon erupcije. Ovo otkriće ne mora iznenađujuće s obzirom na blizinu reke, ali ribe su retke na drugim nalazištima iz kamenog doba iz istog razdoblja, navodi se u studiji.

Shutterstock/Willyam Bradberry

Plavi koridor 

Tokom sušnog razdoblja ljudi su većinu svoje ishrane bazirali na ribi: kako se reka smanjivala one bi zapele u jamama i plićim potocima pa su ih lovci mogli lakše uloviti. Naučnici smatraju kako bi te vodene jame bogate ribom mogle da budu zaslužne za plavi koridor duž kojeg su ljudi u prošlosti migrirali, nakon što im je ponestalo ribe.

Ova teorija protivreči većini drugih koje sugerišu da se glavna migracija čovečanstva iz Afrike odvijala duž zelenih koridora tokom vlažnih razdoblja.

"Istraživanja pokazuju veliku plastičnost populacije Homo sapiensa i njihovu sposobnost da se lako prilagode bilo kojoj vrsti okoline, bilo jako vlažnom ili jako sušnom, uključujući i katastrofalni događaj poput erupcije Tobe", rekao je Ludovic Slimak iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja.

Drevni ljudi su verovatno u više navrata odlazili iz Afrike, ali arheolozi i genetičari uglavnom se slažu da se najznačajnija migracija Homo sapiensa, koja je je u konačnici dovelo do toga da moderni ljudi žive u svakom kutku sveta, dogodila pre 70.000 do 50.000 godina.

"Nova studija ne znači da vlažni koridori nisu bili važni kanali za širenje ljudi iz Afrike, ali otvara dodatna objašnjenja o tome što se događalo tokom sušnijih faza", rekao je Kris Stringer, profesor i voditelj istraživanja o ljudskoj evoluciji u Prirodoslovnom muzeju u Londonu za CNN.