Ovo je bila najjača solarna oluja u istoriji, a sada su otkriveni i novi iznenađujući detalji

Početkom septembra 1859. Zemljinu atmosferu pogodila je ogromna solarna baklja i izbačaj koronalne mase. Oluja je uništila telegrafske mreže u SAD-u, neke radnike udarila je struja, a polarna svetlost bila je vidljiva sve do Srednje Amerike.

Da se tako nešto dogodi danas, došlo bi do katastrofalnih posledica u praktičnom smislu jer bi oluja onesposobila satelite, komunikacijske sisteme i električne mreže, piše New Scientist.

Jako redak događaj

Većina onog što znamo o Karingtonovom događaju proizlazi iz opisa tadašnjih astronoma, poput Engleza Ričarda Karingtona, ili magnetskih snimaka iz opservatorijuma u Indiji. Međutim, ni jedan od ovih izveštaja ne sadrži detaljne informacije koje bi mogle da ukažu na tačan magnetski intenzitet oluje, tako da je do sada bilo teško precizno odrediti jačinu događaja i uporediti ga s onima iz savremene istorije. 

Stoga su Kiaran Began iz Britanskog geološkog instituta i njegove kolege digitalizovali snimke na papiru Zemljinog magnetnog polja tokom Karingtonovog događaja snimljene iz dva opservatorijuma u Londonu, u Kevu i Grinviču. Intenzitet i brzina promene u magnetnom polju tokom oluje ukazali su na to da se radilo oluji koja se događa u najmanju ruku jednom u 100 ili čak jednom u 1000 godina.

"Brzina promene intenziteta magnetnog polja iznosila je najmanje 500 nanotesli po minuti, što je poprilično u skladu s onim što su sugerisali izvorni dokumenti iz 1861. godine. To dokazuje da je Karingtonova oluja bila ekstreman događaj", rekao je Began.

"Odnosno, radilo se o dvostruko jačoj solarnoj oluji nego što se očekuje za onu koja se dogodi jednom u sto godina, a koja iznosi oko 350 nanotesli", dodao je.

Istraživanje s konkretnim podacima

Naučnici su takođe pronašli očitanja još jedne geomagnetske oluje, koja se dogodila nekoliko dana pre Karingtonovog događaja, a koja je mogla da pridonese ekstremnoj prirodi potonje. Naime, prethodna oluja je možda odnela deo solarnog vetra (plazmu protona i elektrona) nakon čega je sledeći izbačaj koronalne mase imao "čišći put" prema Zemlji. 

"Ovo potvrđuje da se radilo o stvarno ekstremnom događaju. Znali smo da se Karingtonov događaj dešava jednom u sto godina, ali to je sve bilo rekla-kazala. Zato je dobro da imamo istraživanje s konkretnim podacima koji to potvrđuju", rekao je astrofizičar Ravindra Desai sa Univerziteta Varvik u Velikoj Britaniji.