Mesec se okrenuo iznutra prema spolja

Odnosno, ono što je bilo na površini se našlo pod tlom i obrnuto.

Naučnici koji proučavaju Mesec već decenijama ispituju teoriju o prevrtanju Mesečevog omotača, a sada su se pojavili novi dokazi koji podupiru tu hipotezu.

Naime, planetarni naučnici Veigang Liang i Adrien Broket sa Univerziteta Arizona u SAD-u su otkrili da gravitacijska karta Meseca najbolje odgovara modelu prevrtanja omotača.

Tim je u nizu simulacija pokazao kako se gravitacijske anomalije na nama bližoj strani Meseca podudaraju s lokacijom stena koje u sebi sadrže guste akumulacije minerala sačuvanih iz ranih dana Meseca, piše Science Alert.

• Tvrdnje tiktokera postale viralne na mrežama: "NASA laže, Mars se nalazi u Kanadi" VIDEO
• Evo kako je izgledalo totalno pomračenje Sunca: Ljudi su uzbuđeno vrištali FOTO/VIDEO
• NASA snimila misteriozni objekat kako leti oko Meseca FOTO

Naučnici su čak uspeli precizno da odrede kada je došlo do prevrtanja - pre nekih 4.22 milijarde godina, nedugo nakon što se Mesec u ranim danima Sunčevog sistema formirao od odlomljenog komada Zemlje. 

Mesec ima jako neobičnu površinu. Na nama bližoj strani Meseca, onoj okrenutoj prema Zemlji, nalazi se geohemijski čudno područje, poznato kao KREEP Terrane. Bogato je specifičnim i neočekivanim metalima: kalijumom, retkim metalima i fosforom. 

KREEP Terrane se takođe preklapa s lunarnim morima – velikim bazaltnim ravnicama nastalim nakon vulkanskih aktivnosti. Ovaj bazalt je bogat mineralom velike gustoće ilmenitom, koji se pretežno sastoji od titanijuma i gvožđa. 

I tu kreće misterija. Ispod tih stena nalazi se kamenje manje gustoće, što nema logike. Za očekivati je da su stene s ilmenitom potonule na dno plašta, a da se kamenje manje gustoće uzdiglo na površinu.

I KREEP Terrane i IBC mogu se objasniti geodinamičkim procesima nedugo nakon formiranja jeseca. Naš prirodni satelit je u vrlo ranoj fazi bio prekriven okeanom rastopljene magme koji se naposletku ohladio te formirao koru i plašt.

Moguće je da su IBC-ovi prvo potonuli, a zatim se ponovno uzdigli, prevrćući pritom plašt.

To bi objasnilo i KREEP Terrane i bazalte bogate titanijumom koji su završili na površini zbog vulkanizma. U tom slučaju su oba elementa trebala na kraju da budu više-manje ravnomerno raspoređena po Mesečevom plaštu, što nije slučaj.

Jedno objašnjenje ima veze sa basenom Južnog pola-Aitken na suprotnoj strani Meseca, kolosalnim udarom koji je ostavio krater koji pokriva više od četvrtine Mesečeve površine.
 

Zbog udara su se KREEP i ilmenit verovatno migrirali prema nama bližoj strani Meseca. Budući da se tragovi takvog događaja skrivaju ispod površine, naučnici su potražili njegove gravitacijske tragove.  

Podaci se podudaraju

Konstruirali su modele prevrtanja materijala bogatih ilmenitom kako bi posmatrali gravitacijske obrasce koje su generirale koncentracije IBC-a ispod Mesečeve kore. Njihovi rezultati pokazali su jasan uzorak linearnih gravitacijskih anomalija.  

Uporedili su to s podacima koje su prikupili NASA-ine letelice koje su više od godinu dana mapirale površinsku gravitaciju na Mesecu. Uzorci modela prevrnutog lunarnog plašta podudarali su se s opažanjima letelica. 

Istraživanje naziva "Vestiges of a lunar ilmenite layer following mantle overturn revealed by gravity data" objavljeno je u časopisu Nature Geoscience.