Hrvati razvijaju dron koji će na Marsu leteti kao insekt: Otkriveni detalji

Cilj projekta je razvijanje inovativnog drona inspirsanog prirodom - letelice koja bi mogla da donese revoluciju u istraživanju Marsa.

• Šta je snimljeno na Marsu? Internet "proključao" od teorija FOTO
• Tramp i Mask žele misiju na Marsu zbog ovoga; Stručnjaci zabrinuti: Posledice mogu biti katastrofalne FOTO
• Stigli neverovatni snimci sa Marsa VIDEO
• Na Marsu postoje oblici života?

 

Glavnu reč ima naš FSB

Glavni istraživač i voditelj projekta, hrvatski stručnjak, prof. dr. sc. Zdravko Terze, s timom domaćih stručnjaka s FSB-a, sarađivaće s prestižnim evropskim univerzitetima TU Delft i Politecnico di Milano na projektu koji u celosti finansira ESA i koji je proglašen najboljim među desetinama prijava pristiglih na takmičenje 2024. godine.

To je nastavak istraživanja već sprovedenih na FSB-u u okviru naučnog projekta koji je takođe finansirala ESA, kojim su razvijeni matematički modeli leta takve letelice u atmosferama Marsa, ali i Venere.

"Ovaj inovativni dron, koji će se razvijati upravo na FSB-u, koristi potpuno novi način letenja, nadahnut kretanjem bioloških sistema na Zemlji. Umesto rotirajućih lopatica poput NASA-inog Ingenuityja, koji je izveo 72 leta na Marsu pre nego što je pretrpeo havariju u januaru 2024., ova će letelica da koristi 'mahokrilo' - tehnologiju koja može da omogući učinkovitiji i energetski štedljiviji let u ekstremnim uvslovima Marsove atmosfere", rekao je profesor Terze.

Shutterstock/Vadim Sadovski

Nakon konstrukcije na FSB-u prvi testovi letenja sprovešće se u ESA-inoj laboratoriji u Holandiji, u specijalnoj Mars komori, koja verno simulira atmosferu Crvene planete.

"Ako ova tehnologija prođe testove, hrvatski naučni doprinos mogao bi da pridonese uspehu budućih misija na Mars", ističe Terze.

• Proveli su 45 dana na simuliranom Marsu: Ovo je surova realnost života na crvenoj planeti VIDEO
• Na Marsu otkrivena do sada nikad viđena pojava FOTO
• Pronađeno "nasmejano lice" na Marsu FOTO
• Najnovije otkriće na Marsu menja prošlost, ali i budućnost?

Istraživanja profesora Terzea privukla su i interes privatnog kapitala. Taj dron biće prva investicija koju je luksemburški hi-tech VC fond Vesna nedavno realizovao u Hrvatskoj s ciljem osnivanja start-up firme za dali razvoj ove tehnologije.   

Ugovor vredan više od pola miliona evra

Terze kaže da ugovoreno finansiranje preko ESA-e i Vesne premašuje pola miliona evra.

"Deo finansija biće plasiran preko FSB-a, a deo preko start-up firme u osnivanju koja će nastaviti da. razvija ovu tehnologiju", dodaje.

ESA-in projekt započeo je u januaru i trajaće 15 meseci. Prvu verziju aerodinamičkog prototipa drona planirana je da se završi do juna, kada kreću eksperimenti u ESA-inom istraživačkom centru u Noordwijku u Mars komori, u laboratoriji u kojem se simuliraju uslovi Marsove atmosfere, nakon čega slede modifikacije prototipa pa ponovni testovi za finalnu potvrdu koncepta ovakve propulzije.

Ceo prototip, aerodinamički sistem krila i sistem pogona s pripadnim mehanizmima, biće razvijen na FSB-u uz podršku partnera na parcijalnim zadacima. TU Delft i Politecnico di Milano biće podizvođači na pojedinim manjim zadacima, dok se projekta vodi i izvodi na FSB-u.

Učinkovitost je već potvrđena

Terze kaže da bi u retkoj atmosferi Marsa, čija je gustoća manja od 1 odsto zemaljske, "mahokrilo" (kako su ga nazvali hrvatski stručnjaci iz tima) trebalo biti učinkovitije od rotirajućeg krila kakvo koriste helikopteri i uobičajeni dronovi.

"Osim rezultata naučnih istraživanja, dokaz za to je i evolucija koja je za let na našoj planeti  razvila mahokrilo. Pritom treba istaći da se let insekta ostvaruje po nešto drugačijim aerodinamičkim principima od leta ptica koje takođe koriste mahokrilo.

Mi smo na FSB-u sprovodili istraživanja tog koncepta u okviru naučnog projekta koji je završen 2023. godine i koji je takođe finansirala ESA. Rezultati su obuhvaćali razvoj matematičkih modela fizike leta ovakvog drona, kojim je dokazana valjanost koncepta mahokrila za let u atmosferi Marsa, ali i Venere. 

Shutterstock/Artsiom P

Istraživanja su poslednjih godina delom objavili i u uglednim naučnim časopisima u području, kao što su Aerospace Science and Technology i Acta Astronautica", tumači profesor s FSB-a.

Terze ističe da TU Delft, jedan od partnera FSB-a na projektu, uspešno gradi male mahokrilne letelice u istraživačke svrhe.

"Oni imaju posebnu laboratoriju u kojoj testiraju takve dronove u našoj atmosferi. Kad je reč o malim letelicama, mahokrilo je aerodinamički učinkovitije i na Zemlji", tumači. U sklopu novog projekta ta tehnologija će prvi put biti testirana u uslovima atmosfere Marsa.

"Mi smo do sada matematičkim modelima i numeričkim simulacijama dokazali valjanost tog koncepta, a sada ćemo to i eksperimentalno potvrditi", kaže Terze.

Planovi za prvi let na Mars već postoje

Već postoje planovi kada bi ovaj dron mogao prvi put da poleti, ali Terze kaže da za sada ne žele javno da ih iznose.

"Dovoljno je reći da se iduće misije za Mars planiraju za 2028. godinu, a mi smo u kontaktu s relevantnim institucijama za razvoj takve saradnje", poručio je Terze.