Neobični objekti jure kroz svemir neverovatnom brzinom

Dokazi sugerišu da su ti objekti zvezda velike brzine i njena prateća egzoplaneta, navodi se u novoj studiji. Ako se to potvrdi, biće to najbrži pokretni egzoplanetarni sistem ikada otkriven, piše Science Alert.

Zvezde se kreću kroz Mlečni put obično brzinom od nekoliko stotina hiljada kilometara na sat. Naš Sunčev sistem putuje kroz galaktički Orionski krak brzinom od 720.000 km/h (200 km/s).

• Milijarderi će uništiti Mesec? Astrofizičar upozorava na kobne posledice
• Vojska JNA pokušavala da sruši NLO: Oficir odlučio da otkrije davno zataškanu priču
• Eksplozija u kosmosu zbunila naučnike: Nešto ovako moćno nikada ranije nije viđeno? FOTO
• Pronađen zapanjujući prsten svetlosti: Ajnštajn je ovo predvideo pre više od 100 godina FOTO

Međutim, ova dva objekta jure dvostruko brže, brzinom od najmanje 1,9 miliona km/h (540 km/s).

"Verujemo da je ovo takozvani super-Neptun, koji kruži oko zvezde male mase na udaljenosti koja bi, ako bi bila u našem Sunčevom sistemu, ležala između orbita Venere i Zemlje", kaže astronom Šon Teri sa Univerziteta Merilend i NASA-inog Centra Godard.

"Ako je to tačno, biće to prva planeta ikada pronađena u orbiti hiperbrze zvezde", dodao je.

Ova dva objekta su prvi put otkrivena 2011. godine, dok su istraživači tragali za egzoplanetama koristeći podatke iz projekta Microlensing Observations in Astrophysics (MOA), baziranog u opservatorijumu Maunt Džon na Univerzitetu Kenterberi na Novom Zelandu.

Istraživači koji su analizirali MOA podatke 2011. godine utvrdili su da je jedan objekat 2.300 puta masivniji od drugog, ali njihove apsolutne mase nisu bile jasne.

"Odrediti odnos masa je lako", kaže astronom Dejvid Benet sa Univerziteta Merilend i NASA Godarda, koji je radio na studijama iz 2011. i 2025. godine. "Mnogo je teže izračunati njihove stvarne mase", objasnio je.

Shutterstock/Aphelleon

Benet i njegovi saradnici 2011. godine razmatrali su dve mogućnosti: da je u pitanju zvezda sa planetom, gde je zvezda nešto manje mase od Sunca, a planeta 29 puta masivnija od Zemlje, ili da je to bliži "odbegli" super-Jupiter koji vuče manji mesec.

Za novu studiju, istraživači su pokušali da otkriju šta su ovi objekti i šta rade više od decenije kasnije, koristeći podatke sa opservatorijuma Kek na Havajima i satelita Gaia Evropske svemirske agencije.

Utvrđeno je da je najverovatniji kandidat sistem udaljen oko 24.000 svetlosnih godina, u gustoj i sjajnoj centralnoj regiji Mlečnog puta, nekoj vrsti galaktičkog "centra grada", u poređenju sa našom periferijom.

Na osnovu njegove udaljenosti od izvora signala iz 2011. godine, tim je izračunao brzinu zvezde i otkrio da se kreće više nego dvostruko brže od Sunca.

To su samo podaci o njenom kretanju u dvodimenzionalnoj ravni posmatranoj sa Zemlje. Ona bi mogla da se kreće i ka nama ili od nas, što je teže detektovati, ali bi značilo da je njena stvarna brzina još veća.

To sugeriše da bi ova zvezda mogla da bude dovoljno brza da pobegne iz Mlečnog puta, čija se brzina oslobađanja procenjuje na 550 do 600 km/s.

Ako je to tačno, ona se kreće ka međugalaktičkom prostoru – ali ne još milionima godina, s obzirom na to da je Mlečni put ogroman i da se ova zvezda još uvek nalazi u njegovom središtu.

Iako ovaj sistem odgovara profilu objekata iz 2011. godine, potrebno je dodatno vreme da se potvrdi njegova priroda.

"Da bismo bili sigurni da je novootkrivena zvezda deo sistema koji je izazvao signal iz 2011. godine, voleli bismo da je ponovo posmatramo za godinu dana i proverimo da li se pomera u pravom pravcu i odgovarajućom brzinom", kaže Benet.

Ako se zvezda ne pomeri, znaćemo da nije deo tog sistema.

"To bi značilo da je model odbegle planete sa egzomesecem verovatniji", objašnjava astrofizičarka Aparna Batarija sa Univerziteta Merilend i NASA Godarda.

Studija je objavljena u časopisu The Astronomical Journal.