Pronađeno 1800 godina staro telo rimskog vojnika: Uznemirujuće šta su mu uradili FOTO

Oni su pronašli grobnicu tokom arheološkog istraživanja sprovedenog pre izgradnje fotonaponskog solarnog parka, koje je otkrilo ne samo neverovatno staro naselje, već i telo čoveka sahranjenog na čudan i uznemirujući način.

Ostaci su pronađeni u plitkom grobu u blizini jednog od odbrambenih rovova tvrđave.

Osoba, za koju se procenjuje da je imala između 25 i 35 godina, sahranjena je licem nadole sa rimskim bodežom, ili pugio, ostavljenim na njegovim leđima.

Još su zbunjujući bili ostaci njegovih stopala, koji su izgledali kao da su odsečeni. Stručnjaci sugerišu da ova vrsta sahrane nagoveštava kaznu; možda je pogubljen za zločine poput dezerterstva ili možda čak i krađe.

Sam bodež (pugio) je u odličnom stanju, datira otprilike iz kasnog prvog veka pre nove ere. Iako ne postoje precizni podaci o tome kako je ova osoba umrla, pugio ukazuje da je bio vojnik.

"Namerno ostavljanje pugia tokom sahrane je način da se signalizira društveni položaj sahranjenog i njegova pripadnost vojsci", objašnjava direktor iskopavanja Sezar M. Peres, iz arheološke kompanije Tera S.L., u intervjuu za El Pais.

Datiranje sahrane sugeriše da se to dogodilo bilo u drugom ili trećem veku nove ere, tokom kojeg je jedina rimska legija prisutna u Hispaniji bila Legio VII Gemina, osnovana 74. godini nove ere.

Za razliku od drugih legija koje su često učestvovale u ratu, primarna uloga Legio VII Gemina uključivala je pratnju i održavanje regionalne bezbednosti.

Ovo postavlja intrigantna pitanja o tome zašto sahrana ovog vojnika izgleda i neobično i potencijalno nečasno.

Pored toga, uklanjanje njegovih stopala dodaje još jedan sloj složenosti ovom slučaju. Neki arheolozi pretpostavljaju da bi to moglo predstavljati kaznu za bekstvo — sudbina koja nije bila neuobičajena među dezerterima u rimskoj vojsci.

Dezerteri su se suočavali sa strogim kaznama prema rimskom vojnom zakonu; jedna takva kazna bila je fustuarium—metoda pogubljenja koja je uključivala kolege vojnike koji su tu osobu mlatili motkama do smrti. Ostaje nepoznato da li je ovaj čovek doživeo takvu sudbinu.

Da bi stekli dublji uvid u njegovo poreklo, istraživači izvlače DNK iz jednog od njegovih zuba u nadi da će otkriti njegovo poreklo i potencijalno ga povezati sa specifičnom kulturnom pozadinom.

Ako se njegovi običaji sahrane bliže usklade sa tradicijama izvan onih tipičnih za rimsku vojsku, to bi moglo sugerisati da potiče iz drugih krajeva osim Hispanije ili da je njegova smrt bila deo lokalizovane ritualne prakse.

• Detektor metala je otkrio drevni zlatni predmet i zapanjio stručnjake VIDEO
• Arheolozi pronašli sekire stare 1,5 miliona godina FOTO
• Telo Aleksandra Velikog pojele ajkule ili ga uništila crkva? VIDEO

Ova sahrana je samo jedna komponenta mnogo šireg i kulturno značajnog arheološkog otkrića.

Lokalitet, poznat kao Kortijo Lobato, datira skoro 5.000 godina unazad iz perioda bakarnog doba. Strateški smeštena na vrhu brda, ova tvrđava ima tri koncentrična kamena zida pored 25 bastiona i tri odbrambena jarka, od kojih su neki široki do 4 metra i dosežu dubine od 2 metra.

Arheolozi sugerišu da je tvrđava prvobitno bila izgrađena da bi zaštitila poljoprivredne proizvode u vreme teške suše, da bi kasnije bila napuštena oko 2450. godine pre nove ere.

Skoro tri milenijuma ostao je uglavnom nenaseljen sve do početka rimske vladavine u drugom ili trećem veku nove ere.

Unutar tvrđave, istraživači su otkrili mnoštvo artefakata, uključujući vrhove strela, kamene idole, sekire, alate za mlevenje, ploče, zdele i komponente za razboj. Identifikacija rezervoara za vodu zajedno sa ostacima spaljenih drvenih vrata ukazuje na verovatnoću da su napadači na kraju opsedali i uništili uporište. Obilje vrhova strela dodaje dodatne dokaze ovoj hipotezi.

Analiza DNK i dalje iskopavanje mogu rasvetliti identitet rimskog vojnika, uzrok njegove smrti i utvrditi da li je dezertirao ili je pretrpeo drugu vrstu kazne.