Odlukom jednog čoveka mačka je pretvorena u agenta pakla: Tek onda je usledio horor VIDEO

Zvanična definicija dekreta je "pisma pape koja formulišu odluke u crkvenom pravu Katoličke crkve".

Vox in Rama je bio dekret koji je poslao papa Grgur IX u junu 1233. kojim se osuđuje jeres luciferijanstva, ili obožavanje Lucifera, za koju se kaže da je rasprostranjena u Nemačkoj, i dozvoljava propovedanje krstaškog rata protiv nje. Papa Grgur je u dekretu opisao tipičan satanski obred:

"Bik detaljno opisuje obrede inicijacije sekte, tvrdeći da potencijalnom inicijatu prvo prilazi misteriozna žaba velika poput psa. Ubrzo nakon toga pojavio bi se mršavi bledi čovek, koga bi inicirani poljubio i tako zaboravio sva sećanja na katoličku veru. Članovi sekte bi se tada sastajali na obroku. Kada bi se obrok završio, sekta bi ustala i statua crne mačke bi oživela, hodajući unazad sa podignutim repom. Prvo bi novi inicirani, a zatim i gospodar sekte, poljubili mačku u zadnjicu."

Dugoročni efekat ovog dekreta bio je takav da je preoblikovao pogled na mačku u evropskom društvu uopšte, pretvarajući je iz paganske svete životinje u agenta pakla. Kako su optužbe za vradžbine počele da se šire među običnim ljudima, često kao način da se izmire svađe ili zaplene imovine, mačke su počele da se koriste kao dokaz o satanističkom društvu.

Ova demonizacija je dovela do široko rasprostranjenog, nasilnog progona mačaka uopšte, a posebno crnih mačaka. Do 1300. godine u Evropi je bila prava retkost videti negde mačku.

• Šta je "Desetkovanje"? Rimski oficiri su ovako uvodili red
• Šta je zajedničko srpskoj i turskoj zastavi?
• Kako je najpoznatija plišana igračka dobila ime po američkom predsedniku FOTO
• Istorijska prevara Britanaca: Uvek pregovarajte s ljudima koji su nadrogirani

Iako je tačno poreklo Crne smrti i dalje sporno, jasno je da se do 1346. godine bubonska kuga širila trgovačkim putevima širom Sredozemnog basena i stigla do severne Afrike, zapadne Azije i ostatka Evrope preko Konstantinopolja, Sicilije i na Italijansko poluostrvo. Najverovatnije su ga nosile buve koje žive na crnim pacovima koji su putovali đenovskim brodovima.

Procenjuje se da je između 1346. i 1353. godine umrlo više od polovine stanovništva Evrope. Neki istoričari procenjuju bliže tri četvrtine stanovništva. Da biste to stavili u perspektivu, zamislite večeru sa dvanaest ljudi. Sada zamislite da će između šest do osam njih umreti od kuge, ostavljajući samo četiri do šest preživelih.

Pitanje je i zašto se tako brzo kuga proširila po Evropi. Neki istoričari veruju da kada su pacovi zaraženi buvama izneli kugu na obalu, kuga je morala da mutira u plućnu kugu, sposobnu da se prenosi sa osobe na osobu, i da više pacovi zaraženi buvama nisu bili neophodni za širenje bolesti.

Drugi istoričari veruju da je odsustvo mačaka koje kontrolišu populaciju pacova omogućilo da se kuga tako brzo širi. Možda je zapravo rezultat brzog širenja kuge bila kombinacija oboje.

Ono što se sa sigurnošću može potvrditi jeste da je dekret jednog čoveka iz 1233. doveo do široko rasprostranjenog progona i ocrnjivanja mačaka širom hrišćanskog sveta.