Urinom su se lečili, prali odeću, izbeljivali zube: Bio im je toliko koristan da su ga oporezovali

Otkrili su da su kamene klupe bile visoke oko 43 cm, udobna visina za sedenje, sa rupama koje su razmaknute 56 cm, jedna od druge, nudeći malo privatnosti.

Kanalizacija ispod je bila 380 cm duboka na najnižoj tački. Izvor vode za ispiranje ostaje spekulativan, verovatno povezan sa obližnjim kupatilima.

Grafiti napolju su ukazivali na duge redove čekanja, dajući korisnicima dovoljno vremena da ostave pisane ili isklesane poruke. Podzemna lokacija i osnovni crveno-beli zidovi dalje su ukazivali da je prostor verovatno bio namenjen pojedincima niže klase, možda robovima.

Godine 1913. italijanski arheolog Đakomo Boni je iskopao prostoriju, ali su se u to vreme toaleti smatrali tabu temom. Kao rezultat toga, čini se da je njegov izveštaj pogrešno identifikovao rupe na klupama u prostoru kao deo složenijeg mehanizma.

U prvom veku Rimljani su koristili urin u različitim hemijskim procesima, iako su specifičnosti ovih procesa uglavnom nepoznate. Pretpostavlja se da je urin prvo koncentrisan u korisniji hemijski oblik taloženjem kristalnog praha poznatog kao struvit.

Ova supstanca je mogla biti polazna tačka za nekoliko hemijskih i medicinskih primena relevantnih za to vreme. Ono što se zna je da raspadnuti urin ima značajnu vrednost, posebno za skupljače koji su ga sakupljali iz javnih toaleta i pisoara za upotrebu u trgovini, uprkos neprijatnim mirisima amina koji su morali da utiču na njihove komšije.

• Krstaši koji deluju skoro 1.000 godina: Imaju svoju "stolicu" u UN, ali i ambasadu u Srbiji
• Hrabri, svesno otišli u smrt: Radijacija je bila tolika da su im oči postale plave VIDEO
• Mrtvi, a kao živi: Šest godina patnje kako bi se samomumificirali VIDEO
• Najpoznatiji američki predsednik je bio barmen, a propao je zbog alkoholičara
• Bitka u kojoj je Napoleon izgubio od zečeva
• Ova država je bila toliko bogata da ni jedan njen građanin nikada nije morao da radi

Car Vespazijan je prepoznao važnost raspadanja mokraće i oporezivao ga, verovatno zbog njegove povezanosti sa skupljačima, iako bi Rimljani više klase bili previše postiđeni da bi bili povezani sa ovom trgovinom. Punjenje, proces obrade vunene tkanine, postao je povezan sa radom niže klase, a rimska elita je svaku vezu sa njim smatrala znakom skromnog porekla.

Iako je izvesno da su urin koristili Rimljani u prvom veku, ne postoje čvrsti dokazi koji objašnjavaju kako je tačno korišćen u hemijskim procesima, niti postoji jasna veza sa eksperimentalnom naukom. Iako postoji nekoliko drevnih književnih referenci o upotrebi raspadnutog urina, praktični detalji o ovim primenama su retki.

Rimljani su takođe prepoznali lekovita svojstva urina. Korišćen je kao sastojak u nekoliko lekova za tegobe u rasponu od rana i opekotina do infekcija uha. Plinije Stariji dokumentovao je efikasnost urina u lečenju rana, pa čak i kao sredstvo za ispiranje usta za zdravlje desni i zuba.

Uprkos modernoj osetljivosti, antibakterijska svojstva urina, posebno u njegovom svežem stanju, daju izvesnu verodostojnost ovim praksama.

Urin je, takođe, bio predmet raznih verskih obreda, a njegova svojstva su klasifikovana u nekoliko karakterističnih naslova: tako je, na primer, urin evnuha, kako kažu, veoma koristan kao promoter plodnosti kod žena.

Verovalo se i da je urin dece koja nisu stigla u pubertet lek za otrovne sekrete aspida poznate kao "ptias".

Dobar je i za lečenje očiju, belih mrlja na zenicama i bolesti očnih kapaka.

Urin se preporučivao da se njime ispiraju oči, kao sredstvo za jačanje vida; i da ga treba koristiti kao kremu za opekotine od sunca, u kombinaciji sa belancetom od jajeta, pri čemu je najefikasniji onaj od nojeva, a nanošenje se drži nekoliko sati.

Rimljani su takođe koristili formulacije paste za zube zasnovane na ljudskom urinu. Pošto urin sadrži amonijak, verovatno je bio efikasan u izbeljivanju zuba.

Grci, a zatim Rimljani, poboljšali su recepte za paste za zube uključivanjem abraziva poput zdrobljenih kostiju i školjki ostriga kako bi pomogli u uklanjanju ostataka sa zuba.